U ovonedeljnim obilascima grada posećujemo dve stanice i dve izložbe: Endžio HAB i Studentski kulturni centar. Oni su priredili jedinstvene postavke posvećene umetnicama različitih medijuma, a koje – svaka od njih na svoj način – redefinišu sopstvene umetničke pravce i, kroz njih, šire društvene konstelacije.
Perreo Periferia: Feminist Exploration of Reggeaton, Endžio HAB
Zvuk regetona poslednijh godina je sve prisutniji u globalnoj pop kulturi, pomerajući granice muzičkih žanrova, ali i domete hispanske kulture. Uticaj ovog latinoameričkog pokreta je znatan, pa njegova popularnost nameće brojna pitanja – između ostalog i ona koja se tiču objektivizacije žena u umetnosti. S obzirom na specifične sadržaje regeton pesama muških izvođača, poslednje decenije na scenu su stupile umetnice koje svojim delom nastoje da promene ideološke okvire ovog muzičkog žanra.
Izložba u Endžio HAB-u podstiče upravo reinvidikaciju regetona kroz prizmu feminističke ideologije, nudeći nove okvire za promatranje ovog muzičkog žanra, ali i njegove šire implikacije na latinoameričku i globalnu društvenu panoramu. Ujedno, ova interaktivna postavka upućuje na značajna imena savremene latinoameričke muzičke scene, a koja pokreću ono što se naziva neoperreo, a koji bismo slobodno opisali kao regeton na ženski način.
Projekti Agneš Deneš sa sadnim materijalom, Studentski kulturni centar
Umetnički pravac land art, kako se najčešće naziva, jedan je od izdanaka savremene umetničke prakse koji izmiče preciznim definicijama, istovremeno nudeći neka od meditativno najpodsticajnijih dela. Mađarica Agneš Deneš svojim radovima preisptuje odnos čoveka i prirode kroz prizmu „vizuelne filozofije“ – oblasti koju je utemeljila na principima nekoliko različitih disciplina.
Studentski kulturni centar ovog septembra priredio je jedinstvenu priliku beogradskoj publici da upozna rad ove umetnice, čije ime neretko – i neopravdano – biva ostavljeno na marginama savremene (konceptualne) umetnosti. Deneš je svojim idejama, otelotvorenim kroz radove poput Tree Mountain i Wheatfield pronašla način da ponovo uspostavi vezu između savremenog čoveka i prirode, preispitujući time uticaj individualnog i kolektivnog na životnu sredinu.
Foto: Profimedia
