Beograde, probudi se! Najvoljeniji beogradski pisac Duško Radović proslavio bi jubilarni 100. rodjendan
U utorak 29. novembra svoj jubilarni 100. rodjendan proslavio bi Duško Radović, najtačniji srpski pisac i rodonačelnik smislenog beogradskog mejnstrima. Premda nas je jedan od navoljenijih pisaca napustio pre 40 godina njegov duh, karakter i šarm ostali su da žive u beogradskoj gužvi, na ulicama, medju beogradskim taksistima, pekarima i studentima. Iako se njegov glas više ne čuje, sa poslednjeg sprata Beogradjanke prepoznatljivo namršteni lik strašnog lava pronašao je svoje mesto, odakle je palicu prestoničkog budilinika zamenio titulom čuvara Beograda, koji je u vreme Duška Radovića i njegovih saigrača bio jedinična mera šarma, stila, posedovanje vrednosti i bekrajno inteligentnog humora.
Ne, ovo nije lokalna priča, danas igramo svetski podešavajući sat na vreme kada je Beograd bio svet.
DUŠKO RADOVIĆ.
Rodjen 29. novembra u Nišu, Duško Radović jedan je od najpoznatijih i najvoljenijih srpskih pisaca. Pored pisanja Duško je bio i novinar, aforističar, pesnik, tvorac najlepše poezije za decu, urednik televizijskih programa i autor kultne emisije Beograde, Dobro jutro. Neko ko je za sebe govorio da je po profesiji svaštar, a zapravo je bio najtačniji srpski pisac. Njegove reči nisu ni hrabre, ni kukavičke, ni najlepše, ali su tačne i istinite. Zbog toga je on uspeo da ostane univerzalan pisac i da danas, 40 godina nakon smrti, nosi titulu večnog hroničara Beograda.
Kako je sam govorio, počeo je da piše u samoodbrani, braneći se od onih koji su ga ugrožavali zdravljem, lepotom, snagom, boljim uspehom u školi. Dokazujući i sebi i drugima da je samo drugačiji, a ne gori od drugih – smatrajući da niko ne poznaje ljude bolje od umetnika. Istina, niko nije poznavao bolje Beograd i mentalitet svojih sugradjana od fantastičnog dvojca zvanog Radovića – Kapor.
BEOGRADE, DOBRO JUTRO.
Za Duška Radovića pogrešno je reći da je mejstrim pisac, jer je on zapravo idejni tvorac i rodonačelnik beogradskog smislenog mejnstrima druge polovine 20. veka. On je uspeo da svojom lucidnošću spoji nepremostivi most izmedju jezika akademika i običnog naroda. I da u drugoj polovini 20. veka stvori beogradski mejnstrim čije su glavne karakteristike spoznaja, smisao i čitanje izmedju redova. Sve do stvaranja Duškovog mejnstrima on je bio pesnik i pisac za posebnu kategoriju dece i ljudi, a ulazak u Duškov lunapark aforizama morao je da se plati pameću, ambicijom i vrednoćom. Njegovo najveće dostignuće leži u činjenici da je upravo on zaslužan za stvaranje neverovatnog jezika komunikacije izmedju novinara i publike, akademika i gradjana. Publika je uz njegov jezik sve više rasla, razumevajući pojam aforizma i čitanja izmedju redova koje je Radović krišom, koriteći se dečijom poezijom kao sredstvom, uspeo da poturi.
Zbog toga je Duško Radović personifikacija izmedju smislenog i besmislenog. Za razliku od danas, vreme u kojem je stvarao, za čiji rast i razvoj je zaslužan Radović, je bilo smisleno i tek kada se smisao vrati u naciju i grad počećemo kao narod da napredujemo. Do tada nam ostaje kredit Duška Radovića u vidu njegovih misli, knjiga i emisija da nas vrati na podešavanja u kojem je mejnstrim značio slobodu, poštovanje, poštenje, šarm, vrednost i beskrajno inteligentan humor.
Zbog toga smo mi danas izdvojili neke od najlepših Duškovih misli i aforizama, da nas praćene dozom sarkatičnog humora vrate u vremeplov jednog smislenog i lepo vaspitanog Beograda, čiji je rodonačelnik upravo Duško Radović.
Jesam mali čovek sa radija, ali se ne palim i ne gasim na dugme.
photo. Instagram
/ / @retrobeograd
/ / @beogradispodbeograda
/ OLIVER BUNIC / AFP / PROFIMEDIA /
