Uz fenomenološke (nus)pojave koje će socijalni psiholozi i drugi društveni naučnici izučavati u mesecima koji predstoje, film Barbie je konačno tu – u našim bioskopima. Ukoliko svi napori koje su uložili marketinški timovi Mattel-a, Warner Bros. i produkcijske kuće Margot Robbie nisu bili dovoljni da vas ubede da kupite kartu za poslednje ostvarenje Grete Gerwig, sumnjamo da bilo šta od onoga što bismo mi potencijalno sugerisali može da promeni vašu odluku.
Zato vam nećemo reći da li treba ili ne da pogledate Barbie*, već ćemo vas uputiti na to kako da ga gledate.
*Rečima Čudne Barbike iz filma, izbor u ovoj situaciji ne postoji, to je samo privid kako biste stekli lažni osećaj kontrole.
Film o svemu samo ne o Barbikama
Barbie je, sržno, film najpre o svemu ostalom što čini deo ženskog iskustva, pa tek onda o Barbie lutkama. Njima se Greta Gerwig samo poigrava kako bi, na sasvim metafilmski način, predočila egzistencijalne i emocionalne posledice odrastanja i (bolnog) odlaska na taj put bez povratka u svet odraslih. Sva pitanja koja se nameću Stereotipnoj Barbie (Margot Robbie) na putešestvijama iz Barbielanda u Svet Odraslih sačekala su i mnoge devojčice, devojke i žene kada su se, jednog naizgled običnog jutra, probudile i shvatile da je mnogo toga drugačije u odnosu na ono u šta su verovale dok su se bezbrižno igrale.
Tako je Gretin Barbie alegorična predstava temeljno postavljena na slojevima metaforičkih slika. Njihova značenja nisu nedokučiva, ali traže vašu punu pažnju s obzirom na to da Greta u gotovo svakoj sekundi filma ostavlja mrvice za njihovo razumevanje – onima koji su dovoljno vredni da je prate.
Scenario koji su zajedno pisali Greta Gerwig i Noah Baumbach (za neupućene, to je Gretin Ken) suptilan je onda kada to treba da bude, a eksplicitan kada je to važno, zbog čega je Barbie verovatno prva inteligentna i uspešno realizovana feministička komedija u Holivudu – jer, između ostalog, zapravo razume šta je uopšte motiv, ali i cilj, ove ideološke struje u njenom izvornom obliku.
Izvanrednost scenarijskog posla koji je filmski dvojac odradio u velikoj meri leži i u izuzetno osmišljenim dijalozima, zbog kojih Barbie ni u jednom trenutku ne gubi svoj vedri, ružičasti ton pun nade. Međutim, zasluge za to treba uputiti i Ryanu Goslingu, koji je sve njemu dodeljene replike Kena – bile one komične ili pak, (melo)dramatične – izneo besprekorno.
Da li je onda Barbie dečiji film?
Kako je jedan dovitljiv komentar na društvenim mrežama sugerisao, pošaljite decu da gledaju Oppenheimera, a vi idite na Barbie.
Međutim, idući ovom misaonom trasom, zapitali bismo se da li baš zbog svega gorenavedenog i mlađa publika treba da pogleda Barbie. Ona verovatno neće razumeti mnoge kulturno-sociološke, filmske niti bilo koje druge reference od kojih je ovaj film satkan, kao ni pošalice koje zahtevaju da provodite dovoljno vremena na internetu ili da poznajete određene, sasvim specifične kontekstualne označitelje. No, baš zato što im mnogo toga neće biti jasno, ona će vas pitati za pojašnjenja, a onda je važno da im na pravi način odgovorite o čemu je film ustvari – jer samo tako može doći do te promene koju Greta ovim maestralnim delom priželjkuje.
“We, mothers stand still, so our daughters can look back to see how far they’ve come.”
– Ruth Handler, kreatorka Barbie lutke (Barbie, r. Greta Gerwig, 2023)
Foto: IMDb
