Bekim Fehmiu, dokumentarac
Opservacijski film bez naracije, ali s intervjuima snimljenim na Kosovu, u Albaniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Italiji. Film počinje smrću, a potom prelazi na rođenje, uspon, veličanstveni period i značajne uloge Bekima Fehmiua. Njegova slava bila je uzrok nesporazuma i glasina. Film istražuje kako je jedan albanski glumac stekao slavu u Jugoslaviji i uspeo da se upiše na Umetničku akademiju iako nije govorio srpski jezik.
U filmu govore: Bekim Fehmiu, Branka Petrić, Roza Anagnosti, Eleonora Giorgi, Goran Marković, Faruk Begolli, Enver Petrovci, Miljenko Jergović, i mnogi drugi.
Možda malo ljudi zna da je Bekim rođen u Sarajevu, kako to tumačiš?
Da, zaista. Shvatio sam da mnogi ljudi zaista ne znaju da je Bekim rođen u Sarajevu. Većina ljudi je mislila da je rođen u Prizrenu, Kosovo. Zato mi je to uvek bio cilj da film bude prikazan u tim mestima gde je Bekim živeo i veoma je lepa slučajnost da se u njegovom rodnom mestu održava tako važan festival kao što je SFF i da je moj film izabran da bude prikazan ovde.
Šta je za tebe bila najintrigantnija činjenica iz veoma bogatog života Bekima Fehmiua, šta te je inspirisalo da snimiš ovaj dokumentarni film?
Bekim je bio sjajan glumac, prvi istočnoevropski glumac koji je stigao u Holivud, a nedovoljno ljudi je zaista znalo koliko je bio cenjen u svetu. Hteo sam da rasvetlim složenost njegovog lika. Činjenica da nije bilo dokumentarnog ili sličnog materijala o njemu me je mnogo zaintrigirala.
Premijera je planirana za 2020. godinu, ali je pandemija promenila planove – ipak ste snimali na različitim lokacijama i sa desetinama ljudi koji su poznavali Bekima lično. Koje su najdraže uspomene sa snimanja?
Što sam više intervjuisao ljude koji su poznavali Bekima, to sam više razumeo njegovu ličnost. Nisam uradio mnogo istraživanja unapred pošto sam odabrao opservacijski stil i nisam želeo da utičem način na koji se stvara njegov lik. Više sam voleo da ne znam detalje i ne donosim prerane zaključke o tome kakav je njegov karakter.
Intervjuisao sam preko 30 ljudi koji su poznavali Bekima iz različitih vremena, ali za film sam odabrao samo nekoliko njih. Shvatio sam efekat koji je ostavio u društvu i način na koji su se ljudi izražavali sa toliko dobrote kada govore o njemu, sa tako mnogo obožavanja za njegov rad, o načinu na koji se pojavio na ekranu i u svakodnevnom životu.
Snimanje je produženo pandemijom, ali i različitim lokacijama na kojima smo snimali, dokumentovanje je trajalo pet godina. Srećan sam što je film dospeo do publike i uživam u tome kako se lik Bekima percipira kroz moj dokumentarac.
Šta ste naučili, koje je najvažnije znanje koje ćete poneti iz ovog procesa?
Shvatio sam da mnogi ljudi ne znaju koliko je Bekim veliki i složen. Bilo je mnogo nesporazuma oko njegovog lika. Kao što sam gore pomenuo, rediteljski pristup je opservacijski, bez naracije, ali sa intervjuima. Pristup koji ostavlja prostora za gledaoca da percipira lik pojedinačno. Sada posle dokumentarca, iako su mnoge činjenice i stvarni događaji izašli na videlo, njegov lik je postao još mističniji.
Neizbežno je ovaj film, kao Bekimov život, preplitao jezike – italijanski albanski i srpskohrvatski (BHS) da li kao ekipa verujete umetnost prevazilazi jezik i granice?
Nesumnjivo je da kultura najbolje povezuje narode.
U javnosti, postoji malo govora o njegovom protestu kao i o nasilju u jeziku i edukaciji kosovskih Albanaca koji su živeli na Kosovu 80-ih, koji bi bio tvoj komentar?
Bekim je bio intelektualac i osetljiv na političke događaje. Intelektualci reaguju na svoj način. Većina njih svoju umetnost koristi kao oblik protesta. Bekim je odlučio da prekine karijeru.
Odlučio si da izbrišeš naraciju, zašto?
Generalno, ne volim naraciju u umetničkom dokumentarcu. Pripovedanje je više za televizijske dokumentarne filmove. Naravno, nekorišćenje naracije još više komplikuje rad, ali na kraju, to dokumentarni film čini umetničkim.
Film se prikazivao na Beldocs-u u Beogradu. Kakva su iskustva?
Projekcija filma u Beogradu bila je posebna i primljena je na izvanredan način. I Branka Petrić, Bekimova supruga, bila je na projekciji da predstavi dokumentarac.
Film otvara mnoga pitanja, koja su najzanimljivija po tvom mišljenju?
Kako je Bekim dobio jednu veliku ulogu. Delovalo je neverovatno da je uspeo da dobije takvu ulogu koja mu je otvorila mnoga vrata i podigla njegov lik na novi nivo. Mislim da je najveće pitanje razlog njegove smrti. Svako ima drugačije mišljenje o tome.
Mnogi kritičari nazivaju Bekima Fehmiua najvećim jugoslovenskim glumcem – gde vidiš njegovu veličinu, njegov uticaj? Pogotovo za novu generaciju umetnika i mladih, jer radiš i kao pedagog.
Njegova veličina se vidi u njegovom akademskoj i intelektualnoj zaostavštini. Mnogi su bili i danas su inspirisani njegovim likom, pažnjom koju je pridavao detaljima i perfekcionizmom. Žele da budu poput njega. Uticao je na sve svojim karakterom, izgledom, znanjem i manirima.
![Legendarne Mont jakne [ i prsluci ] se vraćaju – „it“ komadi 90-ih su apsolutni hit ove zime](https://www.journal.rs/wp-content/uploads/2024/12/Mont-jakne1-1-1080x1357.jpg)
