Pogledali smo „Black Bag“ – da li je novi film Stevena Soderbergha ispunio očekivanja?
Američki sineasta, Steven Soderbergh, stekao je svetsku popularnost nakon debitanskog filma Sex, Lies and Videotape. Ubrzo su usledili brojni kultni naslovi koji su učvrstili njegovu poziciju na polju sedme umetnosti. Iako je postao prepoznatljiv po kompleksnim kriminalističkim ostvarenjima Traffic, Ocean’s i Out of Sight, Soderberghu nisu ostali strani ni žanrovski eksperimenti koji su gledaocima doneli nezaboravnu dramu Contagion i zavodljivu komediju Magic Mike. U slučaju da pripadate grupi vernih poštovalaca njegovog dosadašnjeg rada, donosimo utiske o novitetu koji se uveliko prikazuje u domaćim bioskopima. Radi se o psihološkoj špijunskoj drami Black Bag, čiju glumačku postavu predvode Michael Fassbender i Cate Blanchett.
O čemu se radi u filmu Black Bag?
Bez ikakvog kalkulisanja, Steven Soderbergh nas od prve scene uvlači u srž radnje. Na taj način, saznajemo da je ukradeno strogo čuvano cyber oružje znano kao Severus. Kako bi se izbegao skandal međunarodnih razmera, ali i napad – najznačajniji agent Nacionalnog centra za cyber bezbednost, George Woodhouse, dobija tajni zadatak. Iako se činilo da treba da otkrije krticu u špijunskim redovima, taj naizgled rutinski čin unosi određeni lični nemir, jer se među osumljičenim osobama nalazi i njegova žena, Kathryn.
Na radnju se može gledati kao na vid šahovske igre. Prvi potez je spretan, George okuplja članove službe na intimnoj večeri. Kroz dalju priču saznajemo kako su svi međusobno povezani, dok samo glavni junak, pomoću igre, dobija određene informacije. Da li iza krađe stoji novi agent James Stokes, psihološkinja Zoe, Freddie, pronicljiva Clarissa ili pak Kathryn Woodhouse? Do odgovora se ne dolazi tako lako. Svaka scena krije deliće slagalice, a vešto napisani dijalozi neprestano navode na pogrešne zaključke.
Po čemu se Black Bag razlikuje od ostalih špijunskih filmova?
Evidentno je da smo usled holivudskih blockbustera kolektivno prihvatili kako špijunski filmovi moraju da sadrže pregršt akcionih scena (koje istovremeno i maskiraju nedostatak autentične radnje). Usled toga, najveću gledanost godinama unazad beleže ostvarenja o tajnom agentu 007, zatim Mission Impossible, Jack Ryan ili Kingsman. U životu špijuna su takvi zapleti daleko od stvarnosti, a zahvaljujući Stevenu Soderberghu, možda, po prvi put dobijamo životnu i intimnu priču o tajnim agencijama.
Soderbergh (kao režiser) i David Koepp (kao scenarista) vrlo sofisticirano grade radnju. Počevši od izgleda glavnih junaka i besprekorne odeće koju nose, sve do genijalnih dijaloga – stvaraju u kompletu film čiji je cilj da drži pažnju, a pritom ne otkriva ono suštinsko pre vremena.
Iako Black Bag podseća na britanske špijunske filmove s kraja pedesetih godina XX veka i istinski slavi kinematografiju, naposletku se stiče utisak da mu fali nešto upečatljivo ili dinamično. Ovako, dobijamo vrlodobro ostvarenje koje ipak nije iskoristilo sav potencijal.
Journalova ocena: 7/10
Zbog čega ga treba pogledati?
1. Kadrovi su besprekorni, odeća uz junake igra glavnu ulogu, a radnja do samog kraja drži gledaoce u neizvesnosti. Black Bag je zapravo žargon koji agenti koriste za tajnu operaciju o kojoj se ne sme govoriti – i upravo na tome je izgrađena složena i intimna priča o lojalnosti, braku, prijateljstvu i dvostrukoj realnosti u kojoj žive svi špijuni.
2. Takođe, ističemo da se Michael Fassbender ponovo vratio na glumački tron. Sa druge strane, Cate Blanchett je bez ikakve dileme pokazala da dominira u svim žanrovima, a Marisa Abela nas je svojim besprekornim performansom ostavila bez daha.
3. Sigurni smo da mnogi gledaoci očekuju spektakularne scene na osnovu trailera ili oficijelnog plakata, ali to ovde nije slučaj. Na zaplet se u velikoj meri može gledati kao na šahovsko postolje kojim Soderbergh pronicljivo upravlja, a onda sasvim neočekivano zadaje konačni potez. Samim tim, dovoljno je da imate strpljenje, i sigurno nećete biti razočarani. U suprotnom, ovaj film slobodno možete zaobići.
