Verovatno da, među holivudskim imenima, ne postoje tako dijametralno oprečni rediteljski stilovi od onih koje imaju Christopher Nolan i Greta Gerwig. Ili se barem tako čini na prvi pogled. Međutim, ovog 21. jula, filmska ostvarenja dvoje autora prikazivaće se istog dana. Na društvenim mrežama je otvorena – i užarena – debata o tome koji pogledati prvo, Barbie ili Oppenheimer. Još jedan bizaran fenomen jeste i marketinški kontrast ove dve produkcije: prvobitni je uložio milijarde u svoje kampanje; promociju drugog nosi harizma Cilliana Murphyja kojoj retko ko odoleva. Pa opet, taj dugoiščekivani petak jednoglasno je postao Barbieheimer dan. Prodaju se čak i majice sa ovim natpisom.
Tim povodom, osvrćemo se na ranija zapažena ostvarenja dvoje reditelja. Christopher Nolan je u blagoj prednosti, jer je proveo više godina u filmskoj industriji, pa mu je i opus brojniji. No, zarad poštenog dvoboja, odabrali smo po dva filma Grete i britanskog reditelja.
Lady Bird (2017)
Debitantsko solističko ostvarenje Grete Gerwig Lady Bird uvertira je za ideološku putanju koju će američka rediteljka nastojati da istraži i kroz svoje naredne filmove. Već tada, Greta se interesovala za različite aspekte ženskog iskustva, bilo da se ono dešava u pubertetu ili kasnije. Tako, kroz odnos majke i adolescentne kćerke, ali kroz profile njih samih, ispričala je jednu izuzetno važnu dimenziju unutar porodičnih odnosa dve žene, kojej, činilo se, do tog trenutka nije bila posvećena pažnja holivudske kinematografije.
Inception (2010)
Da Greta i Nolan nisu toliko različiti koliko se isprva može činiti, dokaz je činjenica da su oboje vešti u pisanju psihološki slojevitih likova. Iako pišu o drugačijim likovima, njihov je pristup unekoliko međusobno sličan. Treba li, uostalom bolje argumetna toj tezi od jednog od Nolanovih najuspešnijih ostvarenja, filma Inception (ili, dodali bismo ovom prilikom, filma The Dark Knight)? Ipak, reputaciju potencijalno jednog od gledalački najuzbudljivijih filmova duguje i načinu na koji Nolan diriguje svojom glumačkom postavkom u ovom delu, kao i nepogrešivom odabiru muzičke podloge u direkciji Hansa Zimmera.
Little Women (2019)
Dve godine nakon Lady Bird, Greta je ponovo pozvala Saoirse Ronan i Timotheeja Chalameta (ali i neke nove glumce) u svoj stvaralački univerzum, kako bi adaptirala klasik američke književnosti Male ženei, Luize Mej Olkot. Tako je kroz pet sestara Greta prikazala pet načina na koje žena gradi svoj životni put, te psihološko previranje koje nastaje u trenucima kada jedna žena nastoji da promeni predodređenost sudbine koja joj je nametnuta. Osim toga, priča o sestrama Marč pružila je Greti podlogu za ispitivanje međuženskih odnosa, te snage njihovog prijateljstva i međusobne podrške.
Interstellar (2014)
Do trenutka kada je Interstellar došao u bioskope, Christopher Nolan već je izgradio svoj prepoznatljiv filmski pečat. Otisnuo ga je i ovde, izmeštanjem iz tipičnih ljudskih iskustava i smeštanjem likova u svojevrsne transcedentalne situacije koje, ipak, nose važna filozofska pitanja relevantna u svakodnevnom životu. Ekstremni fiktivni zapleti u tom su smislu Nolanova ekspertiza, onoliko koliko je to sposobnost da iste „spusti na zemlju“ i na taj način višečasovno balansira do svojevrsne katarze.
Foto: IMDb / Profimedia
