Svet domaće kinematografije često deluje kao potcenjena riznica dragocenosti koja čeka da bude otkrivena. Iako nas holivudske produkcije zatrpavaju savršenim kadrovima i beskonačnim nastavcima, naše filmsko stvaralaštvo nudi potpuno drugačiju, sirovu i iskrenu emociju. Na domaćem terenu se priče ne oslanjaju na spektakularne specijalne efekte, već na snagu dijaloga, dubinu karaktera i autentičnost. Domaći filmovi su svedoci svojih vremena, hrabra ogledala društva, često ispred svog perioda, tako da su preporuke uvek dobrodošle.
Naša kinematografija je kroz decenije postala laboratorija za stvaranje umetničkih dela koja pogađaju pravo u srce – ili vam ga bar malo prodrmaju. Donosimo vodič kroz pet filmova koji vam neće pružiti samo priču već i osećaj da ste zakoračili u drugačiji svet – pun nostalgije, ali i brutalne iskrenosti.
Domaći filmovi i preporuke naslova koje iznova gledamo
Jagoda u supermarketu (2003)
Ako ste ikada poželeli da vidite kako izgleda spoj crnog humora, akcije i ljubavi, film Jagoda u supermarketu Dušana Milića je nezaobilazan. Ovaj film prati Jagodu (Branku Katić), prodavačicu u supermarketu, i nepredvidivu situaciju koja se razvija kada besni muškarac (Srđan Todorović) uzme zaposlene za taoce. Ali ovo nije samo priča o otmici. Ovaj film predstavlja portret jedne generacije izgubljene između kapitalizma i nostalgije za prošlim vremenima. Film je moderan, urban i apsolutno drugačiji od svega što je srpska kinematografija do tada ponudila. Osvojio je nagradu za najbolji film na 16. festivalu dugometražnih evropskih filmova u Atini 2003. godine.
Bure baruta (1998)
Ovo je film koji ne možete da gledate pasivno. Snažna i teška priča Gorana Paskaljevića, film snimljen prema istoimenoj pozorišnoj drami Dejana Dukovskog, koja se od 1995. igrala na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, razotkriva lavirint beogradskog podzemlja, kroz splet priča običnih ljudi uhvaćenih u vrtlog nasilja i beznađa. Bure baruta je sirova i mračna alegorija postratne stvarnosti, ali i šamar društvu koje ne zna kako da izađe iz začaranog kruga. Dijalozi su fascinantni, a glumačka postava (Nebojša Glogovac, Aleksandar Berček, Mirjana Karanović i drugi) čini da se osećate kao da ste svedok, a ne samo posmatrač.
Majstori, majstori (1980)
Goran Marković u ovom klasiku nudi nešto potpuno drugačije. Majstori, majstori predstavljaju satiru koja je istovremeno duhovita i bolno tačna. Film je nazvan po prvom stihu pesme Majstori u kući književnika Aleksandra Sekulića. Priča se vrti oko školskog kolektiva koji organizuje oproštajnu žurku za dugogodišnje čistačice Keve. Međutim, ispod površine isplivava čitava mreža laži, intriga i apsurda.
Film briljantno prikazuje jugoslovenski birokratski sistem i ljudsku prirodu, uz likove koji su tako stvarni da ih možete zamisliti u svojoj kancelariji ili komšiluku. Kroz ovu gorko-slatku komediju shvatićete da se malo toga promenilo, pogotovo kada su u pitanju međuljudski i kolegijalni odnosi.
Underground (1995)
Ovo je film koji je nemoguće svesti na par rečenica. Remek-delo Emira Kusturice prati sudbinu Jugoslavije kroz prizmu apsurda, groteske i karnevalskog duha. Underground je priča o prijateljstvu, ljubavi i izdaji, ali i o zemlji koja ne prestaje da se bori sama sa sobom. Film je bio srpski kandidat za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja za 1995. godinu. Zlatna palma samo je potvrdila njegov značaj, međutim, ovo nije delo za svakoga. Ono zahteva pažnju, otvoren um i spremnost da se prepustite haosu.
Nataša (2001)
Film Ljubiše Samardžića Nataša je naizgled jednostavna priča o sedamnaestogodišnjoj devojci (Tijani Kondić) koja traži pravdu za svog nastradalog oca. Priča je na prvi pogled ljubavna, ali zapravo istražuje duboko ukorenjene traume tranzicije, društvenih podela i potrage za identitetom. U glavnim ulogama, pored Tijane Kondić, nalaze se i Nikola Đuričko i Anica Dobra. Ovaj film, pored toga što donosi prezanimljivu i dobro napisanu ljubanu priču, portret je generacije koja pokušava da pronađe svoje mesto u haotičnom vremenu.
Foto: Instagram: @n.fah9, @emilisindlev