Dragan Bjelogrlić odgovorio je na naša pitanja u vezi sa filmom Čuvari formule čija je regionalna premijera na Sarajevo Film Festivalu 15. avgusta. Čekajući pojavljivanje cele ekipe na crvenom ćilimu na već unapred rasprodatoj premijeri od 21 čas večeras, razgovarali smo sa autorom o filmu i o utiscima svetske premijere iz Lokarna koji je bio pre samo sedam dana.
Za sve one koji su propustili odavno rasprodatu premijeru film će biti prikazan i 16. avgusta 2023 u 22 časa u bioskopu Cineplexx Sarajevo u sali 7, ali karte nestaju brzinom svetlosti. Od sredine novembra ga možemo očekivati u bioskopima u Srbiji i širom regiona.
Pravo iz Lokarna
Film Čuvari formule ili Lančana reakcija autori vole da zovu ovaj film premijerno je prikazan na filmskom festivalu u Lokarnu, pred skoro 8.000 gledalaca. Ova zaboravljena priča iz naše, ali i svetske istorije komunicirala je odlično sa inostranom publikom. To su potvrdile i dve nagrade u Lokarnu, ali i ogromno interesovanje koje za film vlada u Sarajevu.
Kako se osećate u Sarajevu?
U Sarajevo dolazim često i tu sam kao domaći. Ali Lokarno je bio pre samo 7 dana svetska premijera, Piazza Grande, osećali smo se uzvišeno i posle dve nagrade već smo rasterećeni. Posrećio nam se.
Prvo i najvažnije – otpor nasilju
Pred prepunom salom Dragan Bjelogrlić se obratio okupljenima pre svega izrazom najdubljeg saučešća povodom femicida, rekavši:
Nažalost moramo početi izrazom saučešća i zbog ubistava koja su se dogadila u Gradačcu. Mi smo u Srbiji imali masovno ubistvo pre samo par meseci i očigledno je da se region suočava sa talasom nasilja, ali i čitav svet. Važno je da budemo solidarni i ujedinjeni u borbi protiv pošasti nasilja. Izražavam najdublje saučečće porodicama žrtava, ali i celoj Bosni i Hercegovini.
Nemoguće je ne početi sa referencom na film Kristofera Nolana Openhajmer, čija je premijera bila nedavno.
Film smo dugo radili. Kad smo počeli da radimo Vuk Ršumović i ja, a priključio se Ognjen Sviličić to je bilo davno. Prvo su rekli da će to biti srpski Černobilj, sada je Openhajmer. Zanimljivo je – taj problem nuklearne opasnosti je prisutan, a nikako da se reši. I bez obzira što se sve što se desilo pre 60 godina i više, tema je aktuelna i blizu nam je. Videlo se i u Lokarnu – publika je reagovala na istim mestima mestima. Mislim da smo uspeli da posle dugogodinjeg rada nađemo univerzalni jezik – da naša priča bude razumljiva na više jezika širom sveta.
U Sarajevu smo vas prošle godine pitali kada ćete igrati ponovo u svom filmu?
Odgovor je jednostavan. Leka Ranković – nisam mogao da izdržim da ne odigram Leku Rankovića.
Iako svi govore o aspektu nuklearne opasnosti, važan deo ovog filma su medicina – i precizno transplantacije
Naravno, to i jeste bio važan deo kada smo otkrili priču. Najviše smo razgovarali o tome – o ljudima koji istražuju u medicini, u nauci. Lančana rekacija može da vodi do smrti ali i do formule života. Doktor Mate je prvi koji se usudio da uradi nešto ogromno za čovečanstvo. Transplantacije koje su urađene tada nisu samo prve transplantacije koštane srži već i prve transplantacije bilo kog organa. Zbog rada tajnih službi nikada se nije saznalo dovoljno o tom pionirskom poduhvatu u medicini.
Specifična je vaša pozicija Dragana Bjelogrlića kao glumca koji je učestvovao u jugoslovenskoj kinematografiji. Danas novim pristupom transformišete produkciju regiona i sa druge strane čuvate sećanje na malo poznate događaje Jugoslavije. Da li se velike produkcije poput jugoslovenskih vraćaju u fokus?
Snimanje u je bilo u Srbiji i Sloveniji, i tema je vezana za Francusku. Već ranije sam imao prilike da radim sa stranim glumcima, ali u umetnosti – ako delite ideje ne morate da pričate isti jezik. Mi smo dobili podršku Euroimages, Creative Europe Media, Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i Filmskih centara Srbije, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije. Cela ekipa je internacionalna. Danas, ako išta moreate to je da radite na međunarodnom nivou, time se puno dobija. Zaista je ekipa koja dolazi iz svih zemalja obogatila film i zato je važno raditi internacionalno.
Recite nam nešto o fikcionalnom liku Dragoslava Popovića
Radan Popović, sin stvarnog Dragoslava Popovića je moj prijatelj i Dragoslava sam znao lično bio je veliki čovek. Imao sam veliki problem da li sam ga dostojno predstavio. U stvarnom akcidentu u Vinči, Dragoslav Popović nije bio ozračen. Posle incidenta nikada nije objašnjeno zašto se alarm nije uključio i bila je velika polemika izmešu naučnika Pavla Savića i Dragoslava Popovića o tome šta se desilo. Film je fikcija, nema ni dokumenta o projektu Atomska bomba ali postoje memoari. U memoarima svako ima svoju verziju.
Za one koji su preživeli stvarni incident i transplantacije – kakve su posledice nastale po vašem saznanju?
Da, veliki problem se desio. Imali su zdravstvene posledice, niko od njih nije mogao da ima decu. Samo Rosa Dangubić je imala decu i bila je medicinsko čudo. Ali posle njena ćerka nije mogla da da ima decu.
Zbog snage priče, zbog ideje solidarnosti bili smo složni u tome da glavni kreator bude ozračen.
Na kraju razgovora Dragan Bjelogrlić je podsetio na nedavnu kritiku iz magazina Variety, kada je autor posebno istakao scenografiju i fotografiju. To nije baš nije čest slučaj, te je pozvao autorke Jelena Šopić i Jovana Cvetković i direktora fotografije Ivana Kostića da se odgovaraju na pitanja novinara.
Konferenciji za štampu na Sarajevo Film Festivalu prisustvovali su i Alexis Manenti, Radivoje Bukvić, i Jérémie Laheurte, Maja Čampar i Alisa Radaković, Vuk Ršumović, Ognjen Mićović i Jovan Jovanović čije ćemo priče preneti u narednom tekstu.
Da podsetimo…
Iza Čuvara formule o kojima ćemo svakako tek pisati stoje produkcijske kuće CobraFilm i United Media. Film je nastao uz podršku Euroimages, Creative Europe Media, Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i Filmskih centara Srbije, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije. Bioskopska distribucija je poverena kompaniji Art Vista.
Foto: Cobra Film, Profimedia
