Dokumentarci o ekologiji: Da li je
bitnija Mona Lisa ili planeta?

Prva mlada osoba koja je uboički krenula u borbu za suzbijanje klimatskih promena jeste Greta Thunberg. Mlada dvadesetogodišnja švedska aktivistkinja izazvala je niz negativnih i pozitivnih komentara. Međutim, jedna stvar je sigurna. Greta je uspela da skrene pažnju i na sebe. Sada se prirodno nalaže pitanje, da li je samo uspela da skrene pažnju na sebe ili na ono što zaista želi da poruči?

Nakon Grete, početkom prošle godine, dogodio se incident u Luvru gde je grupa radikalnih eko-aktivista bacila tortu na Mona Lisu. Ovaj otpor grupe mladih ponovljen je u više navrata. Na udaru su bili: Van Goghovi Suncokreti, Sejač i Monetovi Stogovi sena. 

Ceo svet pričao je o Greti, a godinama kasnije i o aktivistima koji su pokrenuli kampanju o upotrebi fosilnih goriva. Emocije nisu izostajale ni u jednom od ta dva slučaja. Sigurno je da su mnogi počeli više da se informišu na temu klimatskih promena nakon njihovih ekstremnih protesta. Ali ono što je ipak definitivno jeste to, da nije eko-aktivista i radikalnih eko-aktivista, deo šire javnosti možda nikada ne bi ni pomislio o katastrofama sa kojima se suočava naša planeta.

Ukoliko ipak spadate u onu grupu ljudi koja zaista želi dublje da se informiše na ovu temu, izdvajamo dva dokumentarna filma koja morate pogledati.

Van prostora i vremena

Ovaj film prati priču popularnog austrijskog dokumentariste i aktiviste Nikolausa Geyrhaltera. Njegov cilj je da prikaže publici nepregledne deponije u čitavom svetu i osvesti ljude o problematici nakupljanja otpada. Destinacije koje su se našle na njegovom radaru jesu Švajcarska, Grčka i Albanija, Nepal, Maldivi i Nevada. Obilaženjem destinacija koje čine epicentar deponija, reditelj ističe problematiku borbe da se svakodnevni otpad kanališe i kontroliše. Kako izgleda čitav proces spaljivanja otpada, Nikolaus u svom dokumentarcu koji simbolično nosi naziv Van prostora i vremena prikazuje u potpunoj svojoj surovosti.

• Prikupljanje, usitnjavanje, spaljivanje i pokapanje. Začarani krug koji na kraju problem sa otpadom ne rešava potpuno.

Zastrašujući snimci prirode koja je potpuno prekrivena plastičnim kesama, plastične ambalaže i otpad koji se nakuplja u tonama. Bez obzira na reciklažu, otpad koji je sačinjen od plastike moguće je uništiti jedino spaljivanjem. Međutim, procesom spaljivanja ispuštaju se olovo, kadmijum, živa, dikosin i furan. Sve ovo čini ovaj proces štetnim i po prirodu i po čovečanstvo.

Tamni pokrov sveta

Film koji dolazi iz Slovenije režiran od strane iskusnog reditelja Amira Muratovića sa druge strane ističe problem crnog ugljenika, drugog najvećeg uzročnika klimatskih promena koji utiče na globalno zagrijavanje. Vrlo slično kao i Nikolaus, Amira sa svojim timom avionom obilazi mesta koja su najviše zahvaćena uticajem crnog ugljenika. Svoje putovanje započinje u Sarajevu da bi se zaputio u Milano, Afriku, Patagoniju, Antarktik i putovanje završava u Indiji. Na svom proputovanju beleži veliki broj originalnih snimaka sastavljenih u jedan dokumentarni film. Snimci prikazuju strahovite izduvne gasove koji stvaraju oblak crnog dima koji sadrži čestice crnog ugljenika koje odlaze direktno u ozonski omotač. Film sadrži i zapise sa Antarktika o rušenju glečera. Snimci sa Antarktika su direktan pokazatelj nivoa ozbiljnosti globalnog zagrevanja. Ono što će vas totalno poraziti jeste činjenica koliko je malo leda i snega ostalo na Antarktiku.

Uz neverovatan kvalitet snimaka, poruka koju pokušava da prenese Amir biće još jača. Savetujemo vam da nikako ne propustite da vidite sveže snimke koji direktno svedoče o nivou ozbiljnosti situacije.

Dokumentarni filmovi svedoče o tome da su posledice spaljivanja otpada i problem sa emitovanjem crnog ugljenika vidljivije nego ikada. Porazne scene i duboko potresne činjenice možda nas navedu da bolje razumemo gnev Grete i ostalih radikalnih aktivista.

Nalaže se i pitanje, koliko će Mona Lisa zaista biti bitna ako dođemo u situaciju u kojoj nećemo više imati zdravu hranu, vodu za piće i čist vazduh?

Ova dva dokumentarna filma možete ispratiti putem online projekcija će biti dostupne na EcoScope platformi.

Ecoscope program organizovan je od strane Mreže festivala Jadranske regije, a cilj programa jesu filmske projekcije i razgovor na temu ekologije i zaštite životne sredine. Emitovanje filmova održaće se od 1. do 7. aprila.

Foto: Instagram