Kako ti se čini gluma kao životni izbor?
Svaka nagrada me sve više tera da razmisljam u tom pravcu ali sam još uvek mali da bih napravio životni izbor. Imao sam srece da budem deo sjajne glumačke ekipe od kojih sam mnogo naučio a kroz samo snimanje me je vodio reditelj Vlada Perišić, korak po korak. Zbog toga nisam osećao nikakvu tenziju niti pritisak bilo koje vrste.
Kako je za tebe bilo snimati sa Vladimirom, koliko je uopšteo ovo tema tvoje generacije, koliko je politika nešto što tvoju generaciju obeležava?
Za početak, na film dolazim iz bazena. Vlada me je pokupio zajedno s mojim drugom Miodragom i rekao: Momci snimićete film. I odjednom – mi idemo na kastinge, tražimo razlog da pobegnemo iz škole. Šalim se. Uživali smo i uopšte nismo toliko odsustvovali iz škole. Film se dešava devedesetih. Odmah da kažem – to je vreme kada ja nisam živeo. Uspeli su svaki kadar, da nam sve objasne. Sve sam sam saznao kroz film, gledali smo materijale, dokumente i tako smo shvatili šta se dešavalo, polako smo stvarali sliku.
Stefan u filmu traži svoje mesto u politici, a tvoja generacija?
Mi pratimo sve – ali generalno kad izađemo napolje ne iskazujemo mišljenja jer nismo mi ti koji možemo da uradimo nešto.
Tvoja uloga je veoma zahtevna i nosi ceo film a igraš dečaka u osnovnoj koji je na različite načine gurnut u politiku – šta ti je bilo najteže?
Film je jako težak ali najteža scana mi je dekina vecera, snimanje je bilo jako zahtevno i teško ali sam imao motiv da svi sve uradimo kako treba. Nećemo spoilovati onima koji film nisu gledali ali dekina večera je posebno emotivna zbog samog odnosa deke i unuka.
O čemu si najviše naučio i šta najlepše nosiš sa snimanja?
Najviše pozitivnih uticaja sa snimanja nosim vezano za celu ekipu, koncept snimanja i na kraju reakcija publike na film.
Posebno hvala Vladi Perišiću, što mi je pružio priliku, jer mi nemamo odnos kao reditelj i glumac već kao prijatelji do kraja života.
Šta je u tebi sada drugačije?
Drugačije je to što sam prvo dokazao sebi da mogu neke stvari da izvučem i izguram do kraja ma koliko god one teške bile. Drugačiji sam sam sebi kada imam neki nov cilj u životu.
Ko bi po tvom mišljenju trebalo da pogleda ovaj film i zašto?
Prvo ljudi koji su živeli u to vreme i preživeli sve to. A zatim naša generacija da bi znali kroz šta su prolazili naši roditelji.
