Pogledali smo erotski triler „Požuda“ sa Nicole Kidman u glavnoj ulozi – ovo su naši utisci
Erotski triler
Granica između strasti i opasnosti je tanka. U ovom filmu otkrivamo gde nas ona vodi. Pohotna telesna ljubav, oslobođena strast, ali i tek otkrivena potreba za dominacijom glavna su pokretačka snaga likova u ovom filmu. Ukoliko ste spremni da priglite sopstvene nagone, da se suočite sa emocijama koje vape da se prožive i ne plašite se da zakoračite preko granice konvencionalog, ovo je film koji ne smete propustiti.
Naši utisci
Prvi utisak o filmu je fantastična gluma svih aktera – i gotovo idealni kasting. Nicole Kidman poslednjih godina bira izuzetno hrabre, odvažne uloge. Harris Dickinson je mlada nada kojoj se definitivno smeši veliki uspeh. U ulozi mlađeg muškarca, Samuela – i to podređenog Romy – kako u poslovnom smislu, tako i u godinama – Harris se odlično snašao. Podjednako nežno, a opet snažno odigrao je ulogu u kojoj je definitivno sve do sitnih finesa. Ističe se i Antonio Banderas – koji kao da ne može da pogreši kada je odabir uloga u pitanju – ali i svi drugi, sporedni glumci.
Ono što je takođe odlično urađeno jeste sama atmosfera filma.
Smeštena u Njujork tokom hladnih, zimskih dana, radnja filma, koju u velikoj meri oblikuje i poslovni svet u kom se nalazi (i u kom dominira) Romy, samo je pojačana. Garderoba koju likovi nose takođe odlično prenosi njihov karakter i mentalno stanje u kom se nalaze. Soundtrack je, takođe, fantastičan. Imali smo priliku da se prisetimo hitova kao što su Father Figure Georgea Michaela i Never Tear Us Apart benda INXS.
Iako je okarakterisan kao erotski triler, mi bismo film pre svrstali u žanr (erotske) drame.
Neizvesnost u filmu jeste prisutna, ali ona je više uzbudljiva, nego što je istinski opasna. Otkrivanje dinamike između likova urađeno je na veoma prirodan, ponekad čak i pomalo awkward način.
Gledajući film Požuda osećamo se kao da prisluškujemo ili virimo kroz ključaonicu.
To je, vrlo verovatno, i bila namera. Ono što bismo voleli da je film dublje istražio jeste prošlost glavnih likova – zbog čega donose odluke koje donose i koji su njihovi razlozi. Ipak – i za to možemo pomisliti da je namerno preskočeno – ponekad je hemija među dvoje ljudi toliko snažna, da sav razum nestaje. Prikladno preveden u Požuda, film uspeva da dočara šta ovaj primalni nagon zaista čini – i kakve posledice može da kreira. Teme poslovne ambicije, porodičnog života, ugleda, kao i fizičkog izgleda se sve provlače kroz priču o aferi glavnih likova.
Tako ovaj film možemo posmatrati i kao izvrsni feministički esej.
Na konto toga, Nicole Kidman možemo posmatrati i kao jednu od retkih glumica koja je mogla da od ove uloge stvori to što jeste. Film je pun skrivenih dragulja i čini se da nijedna rečenica, pesma, pa i pogled – nisu slučajni. Tako bismo preporučili i drugo gledanje istog – i kada to uradimo, možda ćemo se javiti sa još kojom, novom mišlju.
