O filmu Kvir (engl. Queer) mnogo se pričalo otkad je premijerno prikazan u avgustu 2024. godine, na Filmskom festivalu u Veneciji. Iako nije nominovan na ovogodišnjim Oskarima, čiju smo dodelu nedavno ispratili, film Queen ima odlične recenzije i kritike – a sada je stigao i u domaće bioskope. Ovo ostvarenje je nastalo u režiji proslavljenog Italijana, Luce Guadagnina. Glavne uloge tumače Daniel Craig i Drew Starkey. Mi smo ga pogledali – i donosimo (spoiler-free) recenziju.
Film Queer
Film Queer prati američkog iseljenika Williama Leeja u Meksiku 1950-ih. Usamljen, provodi svoje četrdesete u baru s ostalim Amerikancima u Meksiku, ali dolazak mladog studenta Eugenea Allertona pomuti mu razum i život. Lee postaje opsednut njime i samo želi da su zajedno.
Film je podeljen u tri poglavlja, a zasnovan je na istoimenoj knjizi američkog pisca Williama S. Burroughsa koja je delimično i autobiografska. Sam Burroughs je živeo u Meksiku tokom 50-ih, pseudonim mu je bio William Lee, a ostali delovi tog lika takođe pristaju uz autora, poput zavisnosti od heroina i homoseksualnosti. Scenario filma potpisuje Justin Kuritzkes, dok ostatak glumačke postave čine Drew Starkey, Jason Schwartzman i Lesley Manville.
Naši utisci
Ono u čemu uvek uživamo kada su filmovi Guadagnina u pitanju jeste atmosfera i stil – a to je bio slučaj i sada. Kako smo unapred znali da je na gledaoce najveći utisak ostavio upravo vibe samog filma, znali smo da se reditelj drži onoga što mu provereno dobro ide. U njegovim prethodnim filmovima, kao što su Call Me by Your Name i Challengers, zaista smo mogli da se na nekoliko sati isključimo iz realnosti i da otputujemo u magični filmski univerzum.
To je slučaj i sa filmom Queer, koji je verovatno i najmeditativniji od svih njegovih filmova.
Kao i u prethodnim – i u ovom filmu je glavni pokretač priče ljudska požuda. Luca ima sposobnost da dočara unutrašnji svet likova koji su (pomalo) neshvaćeni, usamljeni. Takav je i lik Williama, kog tumači Daniel Craig. Craig je napustivši ulogu Jamesa Bonda dokazao da je itekako sposoban za drugačije – i hrabre – uloge. Odličan je i Drew Starkey u ulozi Eugenea, njegov sidekick – mada je više monologa Craiga, nego dijaloga između njegovog i lika Drewa.
Stilski jak, ali…
Ono u čemu smo takođe uživali – pored glume – jeste soundtrack filma. Baš kao i za Challengers, muziku su birali Trent Reznor i Atticus Ross, već uigrani duo iz Nine Inch Nailsa. Prisetili smo se pesama Come As You Are od Nirvane, All Apologies od Sinead O’Connor i Musicology Princea.
Ipak, film nije bez mana. Čak i računajući na to da je meditativan (što dočarava emotivno i fizičko stanje likova), film, a posebno njegova treća celina su nas pomalo zbunili. Čudna radnja čitavog segmenta navodi nas samo da se pitamo da li su se neke stvari zaista desile, ili su samo halucinacija.
Kako se film potrudio da dočara izolovani svet njegovih likova, pomalo je uspeo i u tome da gledaoce izoluje od same konekcije sa filmom.
Kao što smo rekli, film ima određeni vibe – koji se nekome dopada, a nekome ne. Falilo nam je i da bolje upoznamo likove kao takve, a ne samo njih kroz njihov međusobni odnos. Film Queer je atmosferski i stilski prijatan. Uživali smo u muzici, bojama i kadrovima, ali je u samom ljubavnoj priči nešto nedostajalo. Kako smo u bioskop otišli sa visokim očekivanjima, možda je i zbog toga utisak nešto lošiji nego što smo se nadali da će biti. Po našem mišljenju, filmu je falilo dijaloga kao takvog – mada je Craig i sa minimalnim scenario uspeo da odlično odigra ovu ulogu. Ipak, budući da je film baziran na knjizi, ne možemo mnogo zameriti Guadagnino – i ostajemo njegovi veliki fanovi. Moguće je i da je ovo jedan od onih filmova koji su bolji na drugo gledanje. Tako ga, definitivno, ne bismo prebrzo otpisali.
Foto: IMDb / Instagram (@queer_movie)
