Da li neke filmove ipak treba ostaviti netaknutim? Pogledali smo film „Snežana“ i donosimo utiske
My Prince Won’t Come?
Još jedna značajna promena je izbor glumice za ulogu Snežane. Rachel Zegler, glumica latinoameričkog porekla, preuzela je ovu ulogu, što je izazvalo polemike s obzirom na to da je originalni lik opisan kao kože bele kao sneg. Iako je inkluzivnost važna, mnogi se pitaju da li je ova odluka u skladu sa suštinom originalne priče.
Pored toga, lik princa je značajno izmenjen. U ovoj verziji, Snežana ne čeka da je princ spasi, već je prikazana kao snažna i nezavisna žena koja može da se izbori za sebe. Iako je osnaživanje ženskih likova pohvalno, ova promena je dovela do izostavljanja kultne karakteristike ovog dela, što je za mnoge obožavaoce originala bilo razočaravajuće.
Scenografija, kostimi, muzika
Vizuelno, film je impresivan. Poseduje bogatu scenografiju i kostime koji odražavaju bajkoviti svet. Međutim, uprkos tehničkoj superiornosti, čini se da filmu nedostaje duša i čarolija originala. Mnogi kritičari su istakli da, iako su promene uvedene s namerom da se priča osavremeni, one su zapravo udaljile film od njegove suštine. Time ga pretvarajući u proizvod koji pokušava da zadovolji sve, ali na kraju ne zadovoljava nikoga.
Muzika, koja je bila srž originalnog filma, u ovoj verziji je dobila moderniji prizvuk. Pesme nisu spektakularno izvedene, iako čine glavni deo filma. Ovo je još jedan pokazatelj da, iako je tehnički aspekt filma na visokom nivou, suštinska emocija i povezanost s publikom izostaju.
Krajnji zaključak
Sve ove promene postavljaju jedno pitanje. Da li je bilo neophodno raditi remake koji toliko (kvalitativno) odstupa od originala? Iako je važno prilagoditi priče savremenom dobu i promovisati inkluzivnost, čini se da je u ovom slučaju došlo do preterivanja koje je rezultiralo gubitkom identiteta filma. Umesto da se stvori most između prošlosti i sadašnjosti, napravljen je jaz koji je mnoge obožavaoce ostavio razočaranim.
U suštini, film Snežana predstavlja pokušaj prilagođavanja klasične priče savremenim standardima. Međutim, nažalost, taj pokušaj nije uspešan. Iako su namere bile dobre, previše odstupanja od originala i forsiranje woke elemenata doveli su do toga da film izgubi svoju suštinu i magiju. Možda je vreme da se zapitamo da li je svaki klasik zaista potrebno prilagođavati. Ili je bolje ostaviti ih takvima kakvi jesu. Ostaviti ih kao svedočanstvo jednog vremena i vrednosti i zabave koje su nosili.
