Filmovi domaće kinematografije koje (u slučaju da niste) obavezno morate pogledati

Nedelja za nama, čini nam se, najviše je bila u znaku filma. I to ako smemo da primetimo u znaku Indigo Kristal, predstavljenim iz atipične vizure, behinde the scenes, čiji je glavni akter direktor fotografije Vladimir Milivojević – Boogie. Pored maestralnog Vladimira, Indigo Kristal naveo nas je na razmišljanje koliko se proteklih godina domaća kinematografija promenila, kako se na krilima kvantiteta razvio interpretativni kvalitet i kako danas srpski film poseduje težinu koju je nekad nosio. Kao što već znate, teme sa prefiksom domaće i lokalno naš su najveći izvor inspiracije, stoga nam je drago da zbog razvoja domaće kinematografije sve više kutlurnih rubrika obrađuje upravo ovu temu.

Zato smo na krilima Indiga odlučili da se vratimo nekoliko | desetina | godina unazad i da izdvojimo neka od ostvarenja sa našeg podneblja koja ne smete da propustite.

/ / Najbolji Omiljeni filmovi domaće kinematografije.

Paradoksalno svima, osim nama koji smo na ovom podneblju odrasli, period nastanka najvećih klasika domaće kinematografije bio je ujedno i period najgore političke situacije u zemlji. Premda se Srbija u tom vremenu nije nalazila na kuturološkoj mapi sveta, klasici domaće kinematografije zasigurno su nešto najbolje što je razmišljanje i stvaralaštvo umetnika ostavilo u amanet svima onima koji su tih godina živeli u našoj zemlji. I nas koji živimo danas.  Zato sada vraćamo kazaljke na satu i osvrćemo se na vreme nastanka nekih od omiljenih filmova ikad stvorenih u našoj zemlji / i svetu /. Namerno ne etiketiramo pridevom najbolji jer tako nešto nije moguće definisati kada je domaća kinematografija u pitanju, ali izdvajamo neke od favorita za koje smo sigurni da (u slučaju da niste) morate pogledati.

/ Lepa sela lepo gore /

Film Srđana Dragojevića snimljen prema istinitom događaju pre skoro tri decenije, unikatan je iz više razloga. Ovo je verovatno i jedini primer filma o konkretnom ratu koji je sniman u isto vreme i na lokaciji na kojoj se odvijao i pravi rat. Film koji se bavi tematikom rata iz vizure nekoliko običnih vojnika, svojevrsna je oda besmislu rata u kojem je prikazana činjenica da u takozvanom ratu naših nema mojih i da je svaki vođeni rat zaista već unapred izgubljen. Omaž paloj generaciji uplašenih i nesnađenih vojnika poturenih na branike tuđe nesposobnosti i mržnje prikazanih kroz brilijantnu glumu Nikole Pejaković, Dragana Bjelogrlića, Milorada Mandića, Nikole Koje, Petra Božovića i drugih.

Ovaj film bio je srpski kandidat za Oskara 1996. za najbolji film van engleskog govornog područja, a u Halivelovoj enciklopediji Lepa sela lepo gore nalazi se među 1000 najboljih filmova svih vremena.

/ Nacionalna klasa /

Film Nacionalna klasa kultni je srpski i jugoslovenski film premijerno prikazan 1979. u režiji Gorana Markovića. Glavna uloga poverena trojici glumaca – Draganu Nikoliću, Beogradu i Fići. Legendarno ostvarenje čije se replike i danas, četrdeset i pet godina kasnije, koriste u društvu, na beogradskom asfaltu, verovatno je i jedino u kom je Dragan Nikolić bolji kao lik, odnosno Flojd, nego kao on sam. Svojevrsna oda Beogradu u najboljem izadnju, ambicijama, šarmu, mladosti i kritici tadašnjeg regresivnog socijalističkog društva. Jedna od onih priča koja je više od filma. Predstavlja igrani prikaz beogradskog mentaliteta i grada kao metafore urođene ležernosti sa kojom se primaju pobede i / u slučaju Flojda / porazi. Beskompromisan, harizmatičan – Nacionalna klasa jedan je od onih čija aktuelnost i priča je neprolazna, a gluma Dragana Nikolića, Bogdana Diklića, Gorice Popović, Radeta Markovića maestralna.

/ Klopka /

Koliko košta život glavno je pitanje koje postavlja film Klopka. Koliko košta život sopstvenog deteta pitanje je koje prati radnju filma iz vizure roditelja koji zbog bolesti svog deteta zapada u moralnu dilemu – ubiti čoveka i spasiti svoje dete ili se prepustiti sudbini. Film Klopka još jedno je antologijsko delo Srdjana Dragojevića iz 2007. i zasnovano je na istoimenom romanu Nenada Teofilovića.

Kako se izlazi iz bezizlenih situacija? Kako se živi  u sistemu koji je obezvredio sve vrednosti?  Kako se donose odluke u kojima rešenje ne postoji – postavlja se Mariji i Mladenu, beogradskom paru kojeg tumače Nataša Ninković i Nebojša Glogovac. Upravo u tim pitanjima, u personalizaciji opšteg problema i moralnog kodeksa ogleda se i vrednost ovog filma. Pored autentične film noir radnje, film se posebno izdvaja i nadljudskom glumom Nebojše Glogovca, u kom je još jednom dokazano da je najbolji glumac kojeg je naša zemlja / i planeta / videla.

/ Lajanje na zvezde /

Kako Tanjug javlja, ja te volim.

Ova rečenica, odnosno fora, možda je i najkultnija ikada u domaćem filmu. U njoj je utkana izjava ljubavi koju Filozof (Dragan Mićalović) izjavljuje simpatiji Danici (Nataši Šolak). Ona danas zapravo predstavlja izjavu ljubavi i sećanje na lepše juče, posedovanje manira, sistema vrednosti, šarma i beskrajno inteligentnog humora. Priča koja prati poslednje dve nedelje generacije maturanata koji rade sve, pa čak i laju na zvezde. Junaci ove duhovite priče, koju je režirao Zdravko Šotra, su učenici i profesori provincijske gimnaziji čije dogodovštine, karakteri, životne dileme i problemi su lični, ali jednako bliski svima nama koji smo srednju školu ostavili iza nas.

Premda je fora Kako Tanjug javlja odavno završila gimnaziju tačnost ove informacije ni danas nije upitna. Zato, Kako Journal javlja u slučaju da vam treba dnevna doza kvalitetnog sadržaja film Lajanje na Zvezde ili neki od četiri preostalih morate upisati na svoju must see listu filmova. Verujte nam. Nećete se pokajati.

Foto. Instagram / / @valeri.brend     / / @radioaktivni_komarac

/ www.imdb.com /