New York State of Mind: Ovi filmovi 20. veka prenose atmosferu grada koji nikada ne spava
New York State of Mind – ikonično je otpevao Billy Joel. O gradu koji nikad ne spava pisali su, pevali i snimali mnogi – on je neiscrpna inspiracija brojnim umetnicima, a interpretacija je isto toliko. Od drama, preko trilera, Njujork je sedište brojnih filmova, od kojih su neki naši all time favoriti.
Posebnu magiju imaju oni filmovi snimljeni u 20. veku. Sa početkom novog milenijuma prilično se izgubila ona magija koju je Njujork prenosio na filmove – da li zbog tehnologije, ili forsiranja žanra lakših tema nakon napada 11. septembra. Zbog toga, izdvajamo upravo one filmove koji su snimani u periodu između 60-ih i 90-ih godina prošlog veka, a koji autentično prenose atmosferu Njujorka.
Breakfast at Tiffany’s, 1961
Breakfast at Tiffany’s prava je njujorška priča iz šezdesetih godina. Nastala je prema istoimenom romanu Trumana Capotea, a u glavnim ulogama su (sigurno već znate) – Audrey Hepburn i George Peppard. Audrey tumači mladu Holly Golightly koja živi u Njujorku sa svojom mačkom i svako veče pravi žurke sa nadom da će upoznati bogatog, perspektivnog muža. Paul Varjak je njen komšija i ubrzo, jedini pravi prijatelj u višemilionskom gradu.
Vremenom, Paul otkriva kako je Holly dospela tu gde jeste – i šta krije, a komedija ubrzo prerasta u nešto mnogo dublje i emotivnije. Ikonična je i muzika iz filma koja je nagrađena sa čak dva Oskara.
Taxi Driver, 1976
Pogodili ste – Taxi Driver se morao naći na našoj listi. Od samog, kultnog žutog taksija, do noćnih vožnji tokom kojih Travis Bickle (Robert De Niro) analizira i komentariše dešavanja na ulici – i dublje – mnogo je razloga zašto je baš ovaj film sinonim za Njujork na toliko mnogo načina.
Pomisliti na Njujork 1970-ih godina, kada je bio (ne)slavan po opasnosti koja vreba iza svakog ćoška, a ne povezati ga sa Scorsesejevom inspiracijom za ovaj film je nemoguće. Robert De Niro kao veteran Vijetnamskog rata, Bickle, vozi kroz život sa rastućim nezadovoljstvom. Njegov put ka sopstvenoj osveti Njujorku zbog kriminala i prljavštine koje donosi retko je kvalitetno filmsko štivo. Martin Scorsese, rođeni Njujorčanin, izvrsno je pokazao – dokazao – da poznaje sve tajne ovog grada.
Manhattan, 1979
Obožavao je Njujork. Idealizovao ga je van svakog razuma. Ne, romantizovao ga je van svakog razuma. To su uvodne reči Woody Allenovog Isaaca u kultnom filmu Manhattan iz 1979. I zaista, ko je romantizovao Njujork kao što je to činio Woody?
Od filmova Annie Hall, Hannah and Her Sisters, pa do novijeg A Rainy Day in New York, Woody je decenijama snimao u svom omiljenom (rodnom) gradu. Ipak, Manhattan izdvajamo upravo zbog uvodne špice, koja je jedan od razloga zašto filmove uopšte volimo. Fantastično!
Kramer vs. Kramer, 1979
Godina 1979. bila je veoma dobra za filmove. To dokazuje činjenica da je film Kramer vs. Kramer snimljen iste godine kao i gorepomenuti Manhattan. Kramer vs. Kramer film je koji je proslavio Meryl Streep, a glavne kadrove delila je sa podjednako sjajnim Dustinom Hoffmanom. Ipak, možda i najveća zvezda ove njujorške drame bio je Justin Henry, koji je tumačio njihovog mladog sina, Billyja.
Ovaj emotivni film o razvodu i roditeljstvu osvojio je čak pet Oskara, a snimanje na ulicama Njujorka dočaralo je atmosferu grada iz neke drukčije, svakodnevne, a jednako poetične perspektive.
Wall Street, 1987
Ništa kao yuppie kultura osamdesetih prikazana na filmu – i to u rediteljskim rukama Olivera Stonea. Iako je možda najpoznatiji film American Psycho (čiji je rimejk najavljen) kada je reč o filmovima o mladim, bogatim (i pomalo ludim) njujorškim muškarcima, Wall Street bi zasluženo mogao da preuzme ulogu najikoničnijeg.
U glavnim ulogama gledamo Michaela Douglasa i Charlieja Sheena kao mlade Wall Street zverke kojima je Njujork odabrana džungla. Fantastično snimljen i isto tako odigran i režiran, ovaj film je obavezno štivo za sve fanove ovog grada, ekonomije, ali i lekcije o ljudskoj pohlepi i oholosti. Za ulogu moćnog Gordona Gekka, Michael Douglas nagrađen je Oskarom.
Working Girl, 1988
Još jedan film o radnoj kulturi Menhetna osamdesetih jeste i Working Girl. Uvodna špica ovog filma, gde vidimo Tess (Melanie Griffith) na njujorškom trajektu sa Kulama bliznakinjama u pozadini je emotivni i snažni filmski momenat. Ipak, u vreme snimanja, ovaj film bio je samo još jedna workplace komedija – danas važi za nešto snažnije od toga.
Toj činjenici svakako doprinosi snažna glumačka postavka. Pored Melanie, gledali smo i Harrisona Forda, Sigourney Weaver i Aleca Baldwina u ovoj priči o sekretarici čiju biznis ideju krade beskrupulozna šefica. Kvintesencijalno Njujork osamdesetih – sa naramenicama and all.
When Harry Met Sally, 1989
Možda i najvoljenija od svih njujorških romantičnih komedija 20. veka jeste upravo When Harry Met Sally. U režiji Roba Reinera i scenariju Nore Ephor zablistali su Meg Ryan i Billy Crystal kao Sally i Harry. Njihovi likovi upoznaju se na koledžu, kada se Harry zabavljao sa Sallynom najboljom prijateljicom. Tokom narednih godina, slučajno će se sretati u Njujorku dok ne postanu prijatelji. Ipak – Harry od početka tvrdi da muškarac i žena ne mogu biti prijatelji.
Da li će se ispostaviti da greši ili ne – saznajemo u ovom filmu punom komičnih, ali i dirljivih momenata. Uz Njujork kao gotovo živi lik i njegove estetične ulice i kutke, ovaj film epitom je romantične komedije.
Sleepless in Seattle, 1993
Iako nosi ime Sleepless in Seattle, ovaj film iz 1993. je mahom fokusiran na Njujork i na ikoničnu Empire State Building. Priča prati Sama (Tom Hanks) i Jonaha (Ross Malinger), samohranog oca i njegovog sina. Jonah očajnički želi da pronađe devojku svom ocu, te se okreće radio stanici u potrazi za savršenom ženom za njega. Jedna od slušateljki radija je Annie (Meg Ryan), žena koja je verena za muškarca kog, zapravo, ne voli.
Put Sama i Annie do konačnog upoznavanja je dug, duhovit i emotivan, a film je pravi izbor za cozy veče. Dovoljno je reći da je, kao i prethodni, ovaj film napisala legendarna Nora Ephron. Doze Njujorka je mnogo, te ćete uživati i u tom pogledu.
Foto: IMDb / Instagram (@woodyallenfilms / @chrrycinema)
