Nedostatak vremena, nedostatak dobrog raspona pažnje, šta god da je u pitanju, ponekad samo želimo da odgledamo film koji ne traje dva sata i duže. Kraće trajanje filma nikako ne mora da znači da je moramo da žrtvujemo kvalitet filma. Stoga, današnji filmski maraton sačinjen je isključivo od (po našem mišljenju) dobrih filmova koji imaju trajanje manje od 90 minuta.
Frances Ha, r. Noah Baumbach (2012) – 86 min
Lagan i harizmatičan, ovaj filmski maraton počinje duhovitim tonom filma Frances Ha. Kao da gledate sami sebe na ekranu, s ovim filmom može da se poistoveti bilo ko u svojim 20-im, koj je bio u 20-im ili bilo ko ko u nekom trenutku svog života nije znao šta radi. Dakle, svi. Neozbiljan po svom karakteru, u kombinaciji sa dijalogom skoro nelogičnog toka, Frances Ha na suptilan, ali realan način, prikazuje osećaj izgubljenosti kako je biti u tim godinama kada se osećamo da još uvek nismo „prava osoba“.
Greta Gerwig u ulozi 27-godišnje plesačice u Njujorku koju snalazi teška finansijska situacija, loši izgledi da postane profesionalna plesačica kao i sve zategnutiji odnos sa njenom najboljom drugaricom Sophie.
Stand By Me, r. Rob Reiner (1986) – 89 min
Biti 12-godišnji dečak sa svojim prijateljima u kućici na drvetu. Stand By Me je voljeni klasik koji se bavi gubitkom dečije bezbrižnosti i prvim suočavanjem sa surovim svetom koji predstoji.
Nakon saznanja da je stranac slučajno ubijen u blizini njihovog gradića, četiri dečaka iz Oregona odlučuju da pronađu i vide telo. Bezazlenom avanturom koja se pretvorila u odlučujući trenutak u njihovom odrastanju, gledamo kako ova četiri dečaka uče više jedni o drugima, ali i o sebi.
Before Sunset, r. Richard Linklater (2004) – 80 min
Drugi film u Before trilogiji, Before Sunset daje drugu šansu ljubavi koja se zamalo dogodila. Dva stranca koja su se slučajno upoznali i proveli noć u Beču sreću se prvi put posle devet godina. Sada imaju jedno popodne u Parizu da saznaju da li pripadaju zajedno.
Ethan Hawke i Julie Delpy donose razornu ljubavnu priču koja konstanto oscilira na suprotnim krajevima spektra emocija. Film koji uspešno ispunjava očekivanja koji je postavio njegov prethodnik, Before Sunrise je knjiški primer nastavka koji nam je bio potreban.
Rope (1948), r. Alfred Hitchcock – 81 min
Današnji filmski maraton završavamo upravo jednim od najinovativnijih filmova svog vremena. Snimljen na način koji daje iluziju da je snimljen u jednom kadru, Alfred Hitchcock filmom Rope uvodi niz kinematografskih trikova koji su i danas prava retkost u svetu filma.
Intrigantna priča o dvojici muškaraca koji, nakon što zadave jednog od svojih poznanika, organiziju zabavu ne bi li dokazali da je u pitanju savršen zločin.
Persona, r. Ingmar Bergman (1966) – 83 min
Švedski psihološki dramski film iz 1966. godine, Persona je bila predmet mnogih kritičkih analiza, tumačenja i debata. Pisao i režirao Ingmar Bergman, čije glavne uloge tumače Bibi Andersson i Liv Ulman, film je kreativno istraživanje identiteta i ludila.
Mlada medicinska sestra Alma je zadužena za glumicu Elizabet Vogler koja, iako naizgled potpuno zdrava, ne želi da priča. Dok provode vreme zajedno u vikendici na moru, Alma stalno razgovara sa Elizabet, ne dobijajući nikada nikakav odgovor. Alma na kraju priznaje svoje tajne naizgled simpatičnoj Elizabet, i otkriva kako se njihove ličnosti umrežuju.
Foto: IMDB
