Filmovi studija A24 zauzimaju posebno mesto među filmofilima. Sve što su blokbasteri sa velikim budžetima, jeste ono što A24 filmovi nisu. Uglavnom su to tzv. arthouse ostvarenja, što je vremenom postao termin koji se, ponekad i pomalo derogativno, koristi za “one čudne filmove”. Neki će reći da su A24 hipsteri filmske industrije, mada nismo sigurni da li taj termin i dalje ima isto značenje, ako uopšte i postoje danas. Kako bilo, to može biti povod za diskusiju nekom drugom prilikom.
Ovonedeljni filmski maraton posvećen je upravo ovim ostvarenjima – često neobičnim, ali zato ništa manje ingenioznim.
The Florida Project (2017), Sean Baker
Ovaj film Sean Bakera teško je opisati, s obzirom na slojevitost priče i likova. Kroz njega je oslikan kontarst između bezbrižnosti odrastanja i teškoća koje stoje sa druge strane. Sa jedne strane nalazi se (doslovno) magični univerzum Diznilenda, a sa druge sve ono što deca ne vide, što bi odrasli nazvali “stvarnim svetom”. Specifičan način snimanja dozvoljava da svet ponovo sagledamo iz ugla deteta, sa njegove visine i kroz dečiju prizmu razmišljanja.
Uncut Gems (2019), Josh & Benny Safdie
Da, Julia Fox jeste bila muza Joshu Safdieu kada je pravio film. Međutim, ovo je više od omaža njenom liku i delu (iako se ne bismo protivili i jednom takvom ostvarenju). Film pun adrenalina, napetosti i humora vodi nas kroz sve pokušaje na koje glavni lik, kojeg timači Adam Sandler, nastoji da ostane u životu.
20th Century Women (2016), Mike Mills
Iako na prvi pogled priča o jednom tinejdžeru, njegovoj majci i još dve žene sa kojima odrasta, ovaj je film zapravo mnogo više. Pruža nam pogled u generacijske razlike među ženama, njihovim pozicijama u društvu, ali i porodičnim krugovima. Smešten u 1979. godinu, prikazuje nam mentalitet jedne zajednice iz prošlog veka i pita nas – koliko se, ako je uopšte, nešto promenilo od tada.
Moonlight (2016), Barry Jenkins
Za film Moonlight verovatno ste već čuli, ako ništa drugo onda zbog celokupne drame koja je nastala prilikom dodele Oskara. Ovaj ga je film na kraju i dobio. Pitanja identiteta, seksualnosti, ali i druge egzistencijalne brige oživljene su na jedan veoma sirov način, pružajući novu sliku Amerike koju do sada nismo imali prilike da vidimo, i u njoj posebno, afroameričke zajednice.
Locke (2014), Steven Knight
U danima kada nam nedostaje Tom Hardy i njegov izvrsan glumački talenat, uvek se vraćamo filmu Locke. Tokom sat i po vremena, koliko film traje, vozimo se sa Ivanom Lockeom i proživljavamo neizvesnu, napetu dramu iako se, suštinski, ništa ne dešava. Devedest minuta smo u autu sa njim, slušamo njegove telefonske razgovore, i pitamo se kuda uopšte idemo. Kako bilo, iz nekog razloga, nije nam dosadno.
