Dok brojimo dane do premijere filma Kinds of Kindness, već smo završili sa gledanjem ostvarenja u kojima glumi Ema Stoun (eng. Emma Stone), a privodimo kraju i maraton filmova Jorgosa Lantimosa (eng. Yorgos Lanthimos). Šta sada? Jedan je odgovor logičan – na repertoar dolaze zapažene uloge drugog čestog saradnika grčkog reditelja. Willem Dafoe jedan je od najfascinantnijih glumaca našeg vremena, poznat po svojoj sposobnosti da iskonske umetničke transformacije. Njegova filmografija obuhvata spektar psihološki raznolikih uloga, a radovi koje smo izdvojili najbolje prikazuju glumačevu virtuoznost.
The Lighthouse (2019), r. Robert Eggers
U kvadratnom formatu crno-bele filmske trake, smeštena su dešavanja sa izolovanog svetionika gde dva čuvara, Thomas Wake (Willem Dafoe) i Ephraim Winslow (Robert Pattinson), polako tonu u ludilo. Dafoeova izvedba je hipnotišuća, dok se njegov lik suočava sa demonima prošlosti i prirodnim silama. Amerikančeva maestralna izvedba starog, ogorčenog čuvara svetionika (spram ništa manje impresivnog mlađeg Pattinsona), u kombinaciji sa njegovim intenzivnim monolozima, čini ovaj film jezivim, emotivno isrpljujućim, ali nesumnjivo nezaboravnim gledalačkim iskustvom.
The Florida Project (2017), r. Sean Baker
The Florida Project bio je radni naziv projekta koji će godinama kasnije postati ono što sada znamo kao Diznilend. Stecište dečijih snova, epicentar mašte, ovaj zabavni park u Holivudu predmet je fascinacije odraslih koliko dece. Međutim, The Florida Project američkog reditelja Seana Bakera prikazuje drugu realnost – stvarniju američku stvarnost, u kojoj razigrana svetla i vatrometi predstavljaju samo paravan iza kojeg se krije urušen društveni sistem. Film tako postaje nostalgično putovanje u bolnu magičnost dečijeg svega, u kojem Willem Dafoe, u ulozi Bobbyja, balansira između autoriteta i zaštitnika šestogodišnjoj Moonee i njenoj mladoj majci. Dafoe donosi neophodnu ljudskost i empatiju, vešto – i suptilno – interpretirajući moralnu dilemu onih koji moraju da razluče između interesa i ličnih vrednosti.
At Eternity’s Gate (2018), r. Julian Schnabel
Malo je slikara koji su toliko prisutni u pop kulturi u meri u kojoj je to Van Gog. Deo tog kanona je i film At Eternity’s Gate, kojim su fabulizirane poslednje poslednje godine u životu holandskog umetnika. Willem Dafoe je na platnu intenzivno, emotivno i kompleksno oživeo slavnog slikara. Film Van Gogova borba sa mentalnim zdravljem, njegova strast prema umetnosti i kompleksni odnosi sa porodicom i prijateljima stavljeni su u fokus, kao ključni faktori koji su odredili izražajna sredstva Holanđanina u poslednjim godinama. Dafoe je za ovu ulogu bio nominovan za Oskara, a njegova interpretacija donosi duboku introspekciju u umetnikov unutrašnji svet. Svaka scena je bogata emocijama, a Dafoe uspeva da prenese svu bol i ekstazu kreativnog procesa.
Antichrist (2009), r. Lars von Trier
Potcenjeno dostignuće Dafoea (i Larsa von Triera) je film Antichrist – u nedostatku boljeg opisa, psihološki horor – koji istražuje dubine ljudske psihe kroz prizmu bola i gubitka. Spram američkog glumca je Charlotte Gainsbourg, kao deo filmskog bračnog para koji se povlači u izolovanu kolibu u šumi nakon smrti deteta. Tamo, njihova tuga i krivica eskaliraju u jezivom i nasilnom sukobu sa prirodom – i jedno s drugim. Dafoeova izvedba u ovom filmu je izuzetno intenzivna i emotivno sirova, prikazujući kompleksnost ljudske patnje i borbe sa unutrašnjim demonima. Film je kontroverzan i provokativan (gle, neočekivanih li opisa za direktivu von Triera), ali i duboko meditativan, što ga čini značajnim delom u Dafoeovoj karijeri.
Foto: IMDb
