Griselda i poroci Majamija
Sve što pišemo o razlikama života i filma važno je jer se već pre premijere pojavila kontroverza. Ukazao se sin Griselde Blanco – Michael Corleone Blanco (Michael Sepulvedablanco) – dobro ste videli njegovo ime je inspirisano filmom Kum. Zajedno sa suprugom – Majkl Korleone je tražio 50,000 dolara za pretrpljenu štetu zahtevajući i otkazivanje premijere serije “Griselda”. Njihovi argumenti su i neautorizovano korišćenje imena. Reći ćemo samo: nije se desilo. Šta više još uvek ne postoji ni komentar na ove optužbe.
Kako ne bismo upali u zamku istražitelja “prave istine” bitno je da seriju gledamo kao fikciju veoma labavo vezanu za dokumentarnu građu.
Žena u – svilenim – pantalonama
Kreatori serije su Doug Miro, Ingrid Escajeda i Carlo Bernard — ukratko tim koji je radio Narcos and Narcos: Mexico. Pridruženi član tima scenarista je Eric Newman (Painkiller, The Watcher) i Andrés Baiz kolumbijski reditelj poznat iz oba Narcos serijala koji je ovde režirao svih 6 epizoda. Produkciji je snimanje u Kolumbiji omogućilo da se ne ponavlja i da novoj seriji pristupi na različit ali oproban metod ranijih uspešnih serijala o južnoameričkim kartelima.
Sa druge strane – Majami je prostor odvijanja velikog broja serija i filmova ove tematike – jednostavno jer je bio centar zbivanja trgovine drogom u osamdesetim. Industrija zabave u Majamiju tog doba nameće i specifičnu estetiku Miami Vice, Scarface i drugih hitova.
Griselda – Naši prvi i drugi utisci
Danima na Netflixu trenduje i samo se nižu ocene 10/10 što sa jedne strane govori da je reč o hype povodom nove serije ali i podiže očekivanja. Da li će Griselda biti novi Narcos? Po našem mišljenju – neće. I dodajemo – dobro je da neće. Serija čak ostavlja posvetu ranijim delima jer počinje rečenicom koja nam najavljuje kakva je veza ovih serijala:
Jedini čovek koga sam se ikad plašio, bila je žena pod imenom Griselda Blanco.
— Pablo Escobar
Najveći kvalitet ove igrane serije je svakako njena, kako to neko reče pulp semi-fiction estetika. Kao pre svega modni časopis, posle pogledane prve sezone možemo novostvoreni trend mob wife odmah i bez ikakve griže savesti preimenujemo u
Mob Queen estetika – MADRINA
Ne znam zašto bismo se ograničavali na termin mob wife ili bolje mob widow kada je Griselda jedna pre svega Mob Queen ili MADRINA, „sve sam od nule stvorila“ mafijašica. Istina, iza sebe je kao bogomoljka ostavljala mrtve muževe, ali oni ni izdaleka nisu bili uspešni, ni zapamćeni kao ona. Tamne naočari, puno zlata, čipke, stari mercedesi spora vožnja i sjaj preko svega – kao da je svaki dan rođendan.
Fotografija je odlična ali je percipiramo kao previše naturalističku i intimnu iako to nije. Mi samo nismo naviknuti na ženu u središtu krvave akcije. Estetika petparačkih romana je ključna da bi se razumeo ceo etos iz koga dolazi i koji nadograđuje Griselda, mafijašica milionerka. Kosa je savršena u celoj seriji i verujem da će ostati kao trend. Obrve zaslužuju poseban tekst. Sva moda je sve suprotno od tihog luksuza – skupo i deluje jeftino i češće – skupo i deluje skupo.
Becoming Griselda
Za Sofiju Vergaru, ova serija je slična izazovu koji je Salma Hayek imala sa filmom Frida (2002). Samo što za razliku od najznačajnije meksičke umetnice i feminističke ikone, Sofija Vergara je imala zadatak da u seriji koju će gledati milioni donese priču o kraljici kokaina. Paralela postoji da bi pokazala koliko su naše vizije Južne Amerike sužene i oblikovane popularnom kulturom. Ako izuzmemo umetnike obični ljudi u Evropi nikad nisu čuli za Fridu Kalo, ali običnim ljudima je isto tako asocijacija na Kolumbiju – samo i jedino kokain. To je stvarnost u kojoj se kolumbijska glumica Sofija Vergara našla.
Ne govorimo samo o predrasudama i diskriminaciji koju u SAD i celom svetu doživljava stanovništvo Južne Amerike, već i specifičnoj povezanosti mesta i vremena stvarnih događaja sa životom Sofije Vergare. Sofija Vergara je isto kao filmska Griselda, kao samohrana majka došla u Ameriku iz Kolumbije i taj deo je u filmu umetnička sloboda koja je odmah bila i predmet kritike.
Kao i mnogim kolumbijcima u osamdesetim – i život Sofije Vergare bio je obeležen islegalnim poslovima koje su vodili karteli, njen brat je čak izgubio život u jednom obračunu. Sve ovo bilo je dovoljno da popularna glumica, koju znamo kao odličnu komičarku promeni žanr. Sofija Vergara se izmenila do neprepoznatljivosti – u lik Crne udovice, Griselde Blanco.
Da li je Griselda za vas?
Ovde ćemo biti iskreni. Nije za svakoga. Griselda nosi jednu inverziju koja neće svima biti simpatična. Ima mafije, noćnih klubova, pucanja, brzih kola – ali je tretman žena dramatično različit nego u poznatim mafijaškim filmovima.
Jednostavno, nema seksualizovanih likova latino zavodnica koje su garnirung bogatim žurkama. Žene u Griseldi rade, žene ubijaju, krše ili sprovode zakon i ponajmanje su dekoracija. Filmovi kao što su Loving Pablo (2017) ili Blow (2001) su prošlost da, ali prošlost koja je oblikovala naša očekivanja. I zato znam da se neće svima svideti.
Žena, majka, kraljica mafije
Kreacija, pisanje i režija akcione serije u kojoj je žena glavni lik, ali i negativac nije lako. Naravno, nije dovoljno samo doneti rotaciju – nije muško, sad je žensko. Pozicija već donosi jedan poseban problem i u životu i u filmu, a to je što ženu niko ne shvata ozbiljno kao kriminalku, zločinku, ubicu. Iako je reč ubica u gramatičkom ženskom rodu, čini nam se neobično kada je zaista i upotrebimo tako. Ipak, ženu kao majku svi shvataju ozbiljno – tako da je Griseldno majčinstvo eksploatisano do maksimuma bez obzira kako je to bilo u stvarnosti.
Postoji izvesni osećaj nelagode dok gledamo ubistva, svađe i zločine koje čini, a posebno doživljavamo intenzivnije nasilje koje Griselda trpi. Osećaj nepoverenja dodatno je pojačan znanjem da priča u seriji ne prati stopostotno životne priče i tu se rađa izvesni odmak. Da li je spoiler ako kažemo da je Vergara izuzetna? Da ona jeste izuzetna i ne samo da razmišljamo o tome kako bi nama bilo u njenoj situaciji – već preispitujemo sve filmove o trgovini drogom koje smo do sada pogledali. Nije nam se činilo da je toliko odvratno, sada je drugačije. Na sreću ili nažalost, odlučiće svako za sebe.
Za koga (ni)je Griselda?
Griselda nije naročito važna serija za žene, ništa novo ne donosi ni u smislu ženskog oslobođenja niti ženskih junakinja na tv. Nije ni za porodično gledanje i za fanove Modern Family, sem možda kao edukativni program tinejdžera protiv droge. Odnos između afere, mode i filmske radnje je slično kao u House of Gucci (2021), možda je Griselda za nijansu uspelije ostvarenje. Ako ste voleli House of Gucci, obožavaćete Griseldu, tačnije.
Nije za one koji su tvrdokorni fanovi Narcos serijala – jednostavno jer ne nudi taj adrenalinski niti enciklopedijski efekat. Za koga jeste? Veoma je nezahvalno to reći ali mislim da je Griselda za sve koji se nisu pronašli u ovih nekoliko grupa. Ali dodatno – jeste za sve nas koji tražimo vizuelnu i modnu inspiraciju. Serija je bez sumnje eye candy.
Treba znati kad stati
Odlično je što je došlo vreme kada se biografski filmovi i serije ne prave po principu „od kolevke pa do groba“ (pada mi na pamet film Malcolm X iz 1992). Malo koga zanima celokupno žitije poznatih ljudi, a posebno ne – mafijaša. Šest epizoda je odlična mera ispod koje bi bilo nedovoljno opisati malo je reći flambojantan život jedne od najpoznatijih mafijašica na svetu. Iznad šest epizoda – već bismo morali da razmišljamo o uvođenju drugih paralelnih tokova priče jer bi bilo suvišno.
Kreatori Narcosa su već u ranijim iteracijama ove franšize pogodili taj model – ispričaju priču i sele se. Naravno da ima materijala za prequel i sequel, ali budimo realni. U celom svetu je na snazi diskriminacija žena na osnovu godina – i premda bi neki od nas želeli da vide seriju o Granny Cocaine ipak se to (za sad) neće desiti.
Foto: Netflix, imdb, youtube, @griseldanetflix
