Journal intervju w / glumica Marta Bjelica i kostimografkinja Ružica Bukvić otkrivaju detalje koji su obeležili film „Volja sinovljeva”

Volja sinovljeva je film koji je u protekloj godini uzburkao javnost u Srbiji. Za Journal o filmu govore Marta Bjelica, jedna od najistaknutijih pozorišnih glumica u Srbiji koja u poslednje vreme briljira na filmu i serijama (Močvara, Državni službenik) i Ružica Bukvić, kostimografkinja (Južni vetar, A.I. Rising, Državni službenik) koja je učinila ovu epsku sagu nezaboravnom.

Film koji potpisuju Nemanja Ćeranić (Nedelja, Južni vetar, Grupa….) i Strahinja Madžarević, čekao je 7 godina da se nađe pred beogradskom publikom. Pun Sava Centar i fantastična premijera pokazali su da je film opravdao očekivanja.

Volja sinovljeva – o filmu

Volja sinovljeva je epska avantura smeštena u svet posle nuklearne katastrofe. Film pokreće putovanje razrušenom zemljom u potrazi za sestrom. Glavni protagonista, Jovan se zaljubljuje u devojku Anđeliju i uz njenu pomoć dolazi u Grad. Tu se odvija odlučujuća borba za budućnost civilizacije u kojoj će morati da odabere stranu.

Marta Bjelica o filmu Volja sinovljeva

+++ U filmu tumačiš lik Marije koja je cilj potrage glavnog junaka, heroja. Na koji način si pristupila ovom liku?

Marta Bjelica: Nije mi se razlikovao pristup ovom liku, u odnosu na bilo koji drugi. Imala sam pojačanu svest o kondiciji i telesnosti kao dodatnom zahtevu, ali to se podrazumeva. Trudila sam se da Mariju učinim što življom i mogućom, nezavisno od žanra filma. Baš zbog toga što je cilj glavnog junaka, meni je drago što Marija dospeva tamo gde dospeva zbog svoje nepromišljenosti, lakovernosti i junačenja. Ne predstavlja kliše nejake nevine otete mlade, koju neko treba da spasi, nego žene koja sada živi svoje odluke i greške. Na nivou scenarija, super mi je što je uprkos greškama koje pravi, Marija Jovanu i dalje cilj, zbog čiste ljubavi koju ima prema sestri, kakva god da je.

+++ Koje osobine deliš sa njom a u čemu ste skroz različite?

MB: Bilo je puno scena koje smo snimili, a nisu ušle u film, ili koje iz prvobitnog scenarija nisu uopšte ušle u snimanje. Te scene se uglavnom odnose na Marijina svojstva kao što su toplina, empatija, potreba da zaštiti slabije, nejake i decu, zatim i ženstvenost. I jedno posebno osećanje dominacije ženskog tela…

Nasuprot tome, ostaje nam njena prkos, strast, nepokolebljiva želja za osvetom, hrabrost, brutalnost, borbenost, sebičnost, pravdoljubivost… Tako da u odnosu na različite životne okolnosti delim sve ove osobine sa njom, ali ona nema mnoge moje… Više je Marija ja, nego što sam ja Marija.

+++ Tumačila si ulogu i u Drami o kraju sveta. Da li su ove dve uloge za tebe povezane?

MB: Tematski jesu, u onoj meri da se u Drami apokalipsa dešava onda kada priroda poludi. Drveće ustane i počne da preuzima sve, jer se apokalipsa unutar ljudskih bića već desila, onog trenutka kada je fašistički režim u svim svojim oblicima počeo da vlada.

U Volji se apokalipsa već desila, i nije insitirano na razlozima zbog kojih se ona desila. Ali posledice unutar apokalipse u Volji, i ono što u Drami dovodi do apokalise, su iste. A to je nepromenjiva priroda nezajažljivog, okrutnog, sebičnog, jadnog i malog čoveka da sve prilagodi sebi, da sve satre i da vlada.

+++ Šta ti prvo padne napamet kad čuješ “apokalipsa”?

MB: Vrlo često mi apokalipsa dolazi kao prirodan sled dogadjaja koji živimo, da ne kažem skoro pa kao pravda… Ako se nadovežem na prethodno pitanje… Čovek je stvarno najveća štetočina koja je hodala planetom. S tim u vezi je i logično da neće preživeti o ovom obliku, koji ima sada, ukoliko ga ne promeni.

Naravno, govorimo o vremenskim kategorijama koje podrazumevaju hiljade i hiljade godina. Ne mislim da će išta od ovoga što pričam biti za naših života… Da malo relaksiram čitaoce…

+++ Koliko ti je kostim bio važan za izgradnju uloge u filmu Volja sinovljeva? 

MB: U određenoj fazi apsolutno najvažniji. Bilo je važno da kostim bude i funkcionalan, osim što je odgovarajući u estetkom smislu i u odnosu na pripadnost plemenu, okolnosti, karakter i sl. Bilo mi je  važno i da moj kostim prođe kroz transformaciju kroz koju prolazi lik. Transformacija Marije u filmu Volja sinovljeva je prilično nagla i velika u vizuelnom smilu.

Kostimografkinja Ružica Bukvić i ja se znamo dugo. Imala je strpljenja za mene i sve moje opterećenosti detaljima, jer zna koliko mi je važan aspekt – kostim. O njenom radu ne moram puno da pričam. Bilo ko je pogledao film vidi da je kostim remek delo savremene kostimografije. I pogotovo za uslove u kojima mi radimo.

+++ Gothic noir je moda koja spaja prošlost i visoku modu, da li postoji neki deo kostima koji bi nosila u budućnosti?

MB: Nisam sigurna da ovaj film toliko koketuje sa Gothic noir-om, koliko je on danas doživeo procvat u modnoj industriji… Ja bih svakako većinu kostima nosila i sada i u budućnosti, ili bar delove kostima… Ceo kožni opasač koji je pravljen za mene, sve te kožne kaiševe koji idu preko čizama… bunda sa kraja… Despotov plašt, Andjelijin veo, Jovanov gunj, Bogdanova odora, Tudjinova suknja… Sve!

+++ Po čemu se proces stvaranja filma koji traje 7 godina razlikuje od klasičnog, da li se menjao tvoj odnos prema filmu od početka do premijere? 

MB: Proces stvaranja nije trajao 7 godina. Proces čekanja je trajao šest i po godina. Glavno pitanje je bilo da li će snimanje biti nastavljeno nakon tog prvog dela snimanja 2017. godine. Proces stvaranja je trajao znatno manje, i u pripremi u snimanju.

Naravno da se odnos menja, od silnog entuzijazma i vere, do potpunog odustajanja da će se ovaj film ikada snimiti. Bilo je dinamično, na trenutke najlepše i na trenutke obrnuto. Zato je važno što smo uspeli da  ga snimimo, sa svim njegovim fenomenalnim delovima i manama.

+++ Zašto gledaoci treba da vide film Volja sinovljeva?

MB: Volja sinovljeva je poseban film, i ne po tome što pomera bilo koje produkcijske granice, kako se često najavljuje, već po tome što je tematski drugačiji od većine trenutno prisutnih. Ovaj film je odraz jedne strasti i posvećenosti ekipe, kako glumačke tako i svih ostalih sektora.

Mislim da Volja sinovljeva treba da se pogleda jer je prepun izrazitih kreacija veoma mladih ljudi kao što su direktor fotografije Igor Marović, scenograf Damjan Paranosić, kostimografkinja Ružica Bukvić i mnogih drugih izrazito darovitih ljudi koji čine ovaj film apsolutno vrednim gledanja. Za određenu publiku, čak i može jako značiti na nivou inspiracije, mašte i zanesenosti i vere u nepostojeći svet. Fali nam danas tog pristajanja na drugačije i na igru, bez mnogo analiziranja i traženja dlake u jajetu…

Ružica Bukvić za Journal o radu na filmu Volja sinovljeva

+++ U poslednje vreme postoji tendencija žanrovskog filma u Srbiji koja donosi pregršt interesantnih novih zadataka za kostim, kako tumačiš ovaj pomak?

Ružica Bukvić: Svakako me to raduje, najpre zato sto volim zanrovski film, uzivam u tom radu, a i kostimografija u ovom slucaju jednostavno biva ono sto jeste- vazan deo autorskog tima.

 +++ Koja su bile početne ideje kada si počela da radiš na filmu Volja sinovljeva i kako su se one transformisale tokom priprema za snimanje?

RB: To je najzanimljiviji proces i dragocen je zbog toga što je uvek nepredvidljiv. Svakako promenim desetine ideja od prvog čitanja preko odabira kasta, pa i u toku same probe. Ipak, srž ideje je od početka ista, samo varira u tom prožimanju i susretu karaktera koje stvorim i koje su ostali učesnici (glumice, glumci i reditelj) zamislili. To je za mene najlepši deo rada, potpuna sloboda, bezgranična igra i kreativnost. Veliki susreti ideja, a sve imaju isti koren.

U ovom slučaju, nisam mnogo odstupila od početne ideje. Na osnovu mojih prvih skica smo dobili ovo što vidite u filmu.

+++ Šta je bila glavna inspiracija?

RB: Glavna inspiracija mi je bio sam scenario. Sva pitanja i odgovore, reference i najveću bazu podataka sam našla u njemu. Naravno, oslanjajući se na moje poznavanje i veliku ljubav prema našoj tradiciji, istoriji, korenima. To je naše najveće bogatstvo i tu možemo naći sve što tražimo.

Takođe, prilično dugi razgovori i analize scenarija sa saradnicima unutar sektora (sa Mimi i Mihailom), sa rediteljem, sa glumicama i glumcima, kao i sa direktorom fotografije.  Jednostavno me i ljubav prema toj našoj zajednici i prema poslu kojim se bavimo nadahnjuje i imam osecaj, inspiracija sama dođe.

+++ Na koji način su različiti profili likova i epoha karakterisani kroz tvoj kostim?

RB: Kao što i u životu smatram da sve što ima smisla mora da ima jasan poredak i hijerarhiju, tako i u kostimu – postoji piramida koja mora da se poštuje da bi celokupna slika imala smisla. Samim tim najzahtevniji je bio kostim glavnog junaka Jovana. Kako ga smestiti u poredak kao glavnog a ne naglašavati ništa? Kako dovoljno reći o njemu a ne otkriti previše?

Mera je važna ali se osećaj za meru stiče tek nakon brojnih dana rada na projektu, nakon više puta pročitanog scenarija. I onda se uključuje manje zanimljiv ali svakako vazan deo – funkcionalnost kostima, kako na osnovu teksta tako i na osnovu fizički zahtevnih scena gde kostim ne bi trebalo da bude pretnja već da ima svoju realnu funkciju.

+++ Uspomena sa snimanja?

RB: Najveća uspomena je konstantno pomešano osećanje sreće što sam deo filma Volja sinovljeva i tuge što znam da se tako nešto neće ponoviti i velikog ponosa što smo se konačno okupili u istom sastavu (od 2017.) i radimo taj dugo čekani film.

Svaki dan odlaziš na posao u tom štimungu. Nemerljivo velika uspomena.

+++ Koji komad kostima iz filma Volja sinovljeva možda nismo primetili ali je tebi bio posebno važan?

RB: Ne verujem da niste primetili originalnu košulju od prizrenske svile sa zlatnom srmom koja je bila deo Anđelijine venčanice. Definitivno najdraži i najdragoceniji komad koji sam ikada upotrebila. Pored toga, maske koje nose pripadnici plemena Pokisli – sve su ručno rađene. Teško je izdvojiti samo jedan komad.

Hvala vam na vrlo inspirativnom razgovoru!

Photo: ljubaznošću CineMedia i filma Volja sinovljeva, foto: Nemanja Miščević

Instagram @voljasinovljeva