Journal najave: U pozorištu od
19. marta do 2. aprila

Šta gledati u pozorištu do kraja marta? Journal iz repertoara izdvaja predstave koje možete pogledati od 19. marta do 2. aprila. Posebno izdvajamo Jerneja Lorencija u Novom Sadu i izvođenje predstave Poslednje devojčice u Subotici (Deže Kostolanji), kao i Dok nas smrt ne razdvoji (JDP) koje nije lako pogledati jer nisu uvek dostupne. Nije lako naći kartu i budite brze. U toku je i Beogradski festival igre pa podsećamo na neke od savremenih baletskih predstava.

Journal vam pomaže u izboru unutar kulturne ponude. Naglašavamo odlične predstave i izdvajamo važna gostovanja kao i redovan pozorišni repertoar u Beogradu i Novom Sadu kao i u drugim gradovima. Svake nedelje inspirišemo vas na sopstveni izbor koji će ovog puta biti baš težak.

POSLEDNJE DEVOJČICE

Dezső Kosztolányi Subotica

ponedeljak, 20. mart u 19:30

Poseta Subotici i pozorištu Dezső Kosztolányi / Deže Kostolanji koji je osnovao i vodi proslavljeni reditelj Andraš Urban je početak istraživanja savremene pozorišne scene u Srbiji. Nismo dovoljno govorili o predstavama Maje Pelević iako smo već predstavili Svet bez žena i svakako ćemo se posvetiti njenim recentnim produkcijama u narednom periodu.

Poslednje devojčice su petostruko nagrađena predstava na Sterijinom pozorju 2022. godine, a nagrade uključuju i najbolju predstavu, najbolji tekst i najbolju režiju. Uigrani tim Kokan Mladenović (režija) i Irena Dragović Popović (kompozicija) uhvatili su se u koštac sa neverovatno kompleksnim tekstom u stihu koji se tiče prošlosti ali i budućnosti ljudske reprodukcije.

Danas, možda više nego ikad živimo u sistemu koji je uspeo u sebe da integriše sve sfere ljudskog postojanja: ponašanje, emocije, želje, ljubavi, nade i da od njih stvori profit. U takvom poretku nije ni čudo da prisustvujemo novom stepenu komodifikacije svih oblasti života, pa i samog rođenja. Radosti posedovanja se šire u najdublje biološke i emocionalne sfere poput materinstva.

A upravo je to ono što je ženu oduvek određivalo i šta se od nje očekivalo. Ona se i dan danas ne smatra vrednom ako nema to društveno priznanje, ako nije majka. Žena koja nema dete se smatra bezvrednom pa je samim tim spremna na sve da bi se u toj ulozi ostvarila. Idealno polazište za pretvaranje ove primordijalne želje u robu. Deca postaju resurs kao i svaki drugi, nešto nad čim možeš da imaš vlasništvo. Na mestu gde je materica postala fabrika, a dete savršeno upakovani skupi proizvod, počinje ova priča.
— Maja Pelević, autorka

Glumci igraju verujući i predajući se bez ostatka, jer reč je o pitanju života i smrti, na kraju krajeva. I njima je to jasno: osmeh kapitalizma je osmeh Džokera, svi smo na rasprodaji, a borbe uveliko traju.

— iz kritike, Nataša Gvozdenović – Vreme

Uloge: David Buboš, Timea Filep, Nikoleta Grgić, k. g., Boris Kučov, Gabor Mesaroš, Andrea Verebeš

više o predstavi

YANKEE ROSE

BDP

utorak, 21. mart u 20:00, mala scena

sreda, 22. mart u 20:00, mala scena

Svaki put kada Miloš Lolić režira u Beogradu, desi se mali spektakl. Ovog puta to je saradnja sa Danicom Maksimović koja se uprkos očekivanjima nikad do sada nije desila. I bez obrzira na ovaj tabloidni detalj – očekujemo najmanje ono što je napisao autor teksta Slobodan Obradović –

Fantastično. Potresno. Najveće. Istorijsko. Dajte dve boce Šatone di pap, on je plemenit i pun karaktera! Konačno, pakao – to su drugi.

 

Danicu Maksimović porede sa Jennifer Coolidge. Nema šanse da se ne razočaramo, ali zato vredi živeti.

DOK NAS SMRT NE RAZDVOJI

JDP

subota, 25. mart od 20:00 časova, studio JDP

petak, 31. mart od 20:00 časova, studio JDP

Tu smo da vas podsećamo da pogledate neuhvatljive predstave. Gostovanje Radionice Integracije, odnosno pozorišta na čijem je čelu Miki Manojlović je već po sebi odlično. Posebno zato što je u pitanju hit komad koji je napisala Mira Furlan. Glavnu junakinju tumači glumačka veličina Jasna Đuričić, dobitnica prestižne evropske nagrade za Quo Vadis Aida, mlađim junacima poznata iz serije Grupa. Zaista ne propustite svaki put kada postoji prilika da u pozorištu pogledate Dok nas smrt ne razdvoji. 

Pozorišni komad Mire Furlan “Dok nas smrt ne razdvoji” je porodična drama čiji su sadržaj i forma na visini najboljijh dramaskih pisaca dvadestog veka i početka novog milenija. Četiri lica našeg pisca: Blanka, Ljubić, Mina i Martin su stvoreni spisateljskim talentom oslobođenim od svega poznatog u dramskoj literaturi. (…) Nije prigodna, formalna moja zahvalnost izuzetnim glumicama Jasnom, Anitom i malom – velikom Jovanom sa kojima sam imao čast da ljubav i nestajanje osvajam kroz uzbudljiv proces stvaranja ove predstave od dana kada sam Mirin komad pročitao do večerašnjeg susreta sa publikom. Zahvalnost je iskrena a sreća velika.
Pozorište kao naša predstava ne može biti čarobno bez čarobnjaka koje sam tokom ovog procesa upoznao.
— autor i glumac, Miki Manojlović

Igraju: Anita Mančić, Jasna Đuričić, Miki Manojlović, Jovana Gavrilović

više o predstavi

Još jedna predstava Jane Maričić, ovog puta to je klasik Dragoslava Mihailovića. Teatar na brdu je sinonim za komedije ali i Petrijin venac je dokaz da je van centra Beograda – veoma ozbiljno pozorište. Ni manje ni više nego Mirjana Karanović, posle 40 godina u ulozi koja ju je na filmu proslavila. Sa velikom distancom i jos većim životnim iskustvom, Mirjana Karanović se vraća priči o jedinstvenoj ženi naše književnosti. Ovoga puta i kao koautorka predstave.

Čovek ti je taka živina – sve zaboravlja. Ne znam kaki bol da ima, najzad će uvek da ga odboluje i da zaboravi. I produži da živi ko da ga i nije zadesilo ništa strašno. Pamti još ponešto od to, nije da je baš sve zaboravio, ali i to nekako kroz maglu, ko da se desilo nekom drugom, ne njemu. Tak`a je to strvina. Voli da živi, živina.
– odlomak iz Petrijinog venca

Petrijin venac je priča o borkinji koja se ne predaje, o krhkoj ženi koja ne odustaje od života već ga prihvata u svoj njegovoj gorčini. Raduje se malim stvarima i magičnim trenucima koji remete predvidivu linearnost i stereotipiju teškog života jedne žene u unutrašnjosti.

Igra: Mirjana Karanović

više o predstavi

Za ovo izvođenje predstave Petrijin venac važi SPECIJALNA CENA KARATA -50%

U toku je Beogradski festival igre i u pozorištima je moguće pogledati vrhunske baletske predstave. Putovanje kroz noć sa svetskim baletskim zvezdama Lusijom Lakarom i Metjuom Goldingom, u kome se prepliću sadašnjost i prošlost, otkriva priču u kojoj su emotivna skrovišta dvoje ljudi osvetljena iz različitih perspektiva. Najčistija igra i kinematografske refleksije vode publiku kroz prelepe scenske ideje praćene muzičkim hitovima iz šezdesetih i sedamdesetih godina, sa kostimima inspirisanim estetikom ovih decenija. Svi ovi elementi učiniće da se „U tišini noći” podsetimo na filmske klasike, poput “Briljantina”…

Baskijska igračica, Lusija Lakara je u Sankt Peterburgu, 2011. godine je imenovana za Igračicu decenije. Metju Golding je kanadski igrač raniji prvak londonskog Kraljevskog baleta, sada stalni gost Hong Kong baleta. U tišini noći nam dolazi kao produkcija Dortmund teatra.

više o predstavi

I u martu i u aprilu podsetićemo na Beogradski festival igre i vrhunske baletske predstave koje možete videti u našim pozorištima. Izdvajamo koreografsko ostvarenje Orli Portal, koji je kreirala isključivo za muške izvođače. Balet je praćen pesmom autorke koja je poznata kao ikona slobode, izvor inspiracije i ponosni ženski glas oslobođen patrijarhalnog diktata… Savremena virtuozna igra veliča ceremonijalni pokret tela kreće se u fascinantnom prikazu mita o strasti, kroz slobodu podjednakog blistanja muškaraca i žena.

Fakaruni je strastvena igra, temperamentni ritual koji otkriva intimnu vezu između tela ograničenog vremenom i vanvremenske ljubavi, nastao uz živo izvođenje pevačice i muzičarke Um Kaltum, „glasa nacije“.

Ostala sam ošamućena nakon ove ritualne predstave koja ostavlja utisak savršenstva, životne strasti i hrabrosti.. Fakaruni nas izvodi iz uobičajenih sfera postojanja, van svemira, na mesto koje ne poznajemo…
Naama Mashiach Cohen, Mokasini

Kultura karličnog pokreta kao društvenog pokreta otvorena je prema tradiciji i folkloru koji svako nosi sa sobom, istovremenom okupljanju autentičnih i savremenih prognanika. Rodne granice se zamagljuju dok se drevna nadmetanja detaljno istražuju, formirajući novu definiciju autoritarne muškosti i prodorne ženstvenosti.

više o predstavi

Photo: JDP, Bitef teatar, BDP, SNP, BFI, Teatar na brdu, Instagram, Youtube