Journal preporuka pozorišnih
predstava ovog vikenda

S druge strane, modernizovanje te stare teme prisiljava pisca da odustane od svojih dosadašnjih preokupacija, od opisivanja specifičnosti naše sredine, ali ga navodi i da kreira jednu i smešnu i suštinski metonimijsku sliku modernog sveta, suočenog i s tamnim stranama procesa globalizacije – Vladimir Stamenković.

Reč pisca: Kada sam bio mlađi pisac baš sam voleo da izobjašnjavam sve što sam htio da kažem. Skoro da gledalac nije ni morao da gleda, sve bi mu bilo nacrtano. Pogotovo ne kritičari, ionako im se to ne bi dopalo, sve je drugačije od onoga kako jeste. Sada, poučen sa ovo malo nešto decenija pisanja za pozorište, skoro da imam averziju prema uvodnoj reči pisca. To vam je što vam je, uglavnom je sve u predstavi, kašće vam se samo. Mene samo raduje činjenica da se Tre Sorele vraćaju u Zvezdara teatar, neznatno starije, ali podjednako izopštene od nevesele i dosadne stvarnosti. Raduje me njihova upornost da za razliku od nekih drugih sestara, znamenitijeg pisca, imaju snage da se pobune, ne lamentirajući nad svojim sudom – Stevan Koprivica.

O delu: Sara Rul stiče svetsku popularnost dramom “Čista kuća”, koja 2004. godine osvaja “Suzan Smit Blekburn” nagradu, a 2005. godine ulazi u finale Pulicerove nagrade za dramu.

Ova drama apsurda u dva čina, na dovitljiv način ruši stereotipe baveći se upravo istima. Kroz (ne)čišćenje, u svim svojim oblicima, pojavama i značenjima, kao i kroz junake koji se, iz nesposobnosti da se suoče sa svojim životom bave tuđom smrću, spisateljica preisputuje pitanja mentalnog zdravlja, ejdžizma, materijalnog dobra, rasizma, klasne, kao i rodne ravnopravnosti.
Sara Rul kaže da je inspiraciju za komad “Čista kuća” dobila na jednoj žurki kada je čula iskustvo doktorke koja je odvela svoju služavku u bolnicu na terapiju kako bi je naterala da joj očisti kuću.