Pogledali smo film „Kinds of Kindness“ – ovo su naši (spoiler-free) utisci

Četvrtak, 12. septembra 2024.

Ako postoji jedan film koji željno iščekujemo otkad je na Kanskom filmskom festivalu glumac Jesse Plemons za isti dobio nagradu za Najboljeg glumca, to je Kinds of Kindness. Ostvarenje grčkog reditelja Yorgosa Lanthimosa oduševilo je gledaoce i kritičare. Sada je, konačno, stiglo i u domaće bioskope.

Ljubitelji glumice Emme Stone svakako su među prvima kupili bioskopske karte. Naime, ovo je treća saradnja između Grka i američke glumice. Pre toga, sarađivali su na filmovima The Favourite i Poor Things. Upravo Poor Things, koji je u Srbiji premijerno prikazan na Festivalu autorskog filma, doneo je Emmi njenog drugog Oskara.

Još jedna saradnja koja je ponovljena jeste ona između Lanthimosa i Willema Dafoea, slavnog holivudskog glumca. Septembar je brzo stigao – a ovaj film svakako je bio jedan od razloga zašto smo željno iščekivali upravo ovaj mesec. Pogledali smo Kinds of Kindness. Ovo su naši sveži, spoiler-free utisci.

View this post on Instagram

Radnja filma Kinds of Kindness

Film Kinds of Kindness traje gotovo tri sata – i sastoji se od tri priče. U prve dve, glumac Jesse Plemons glavni je akter. U poslednjoj, fokus je na Emmi Stone, odnosno njenom liku. Budući da igra potpuno drukčije likove na potpuno drukčiji način, činjenica da je Plemons nagrađen na Kanskom filmskom festivalu nas ne iznenađuje.

Prva priča prati čoveka koji pred sobom nema mnogo izbora prilikom pokušaja da preuzme kontrolu nad svojim životom. U drugoj, gledamo policajca, uznemirenog nakon vesti da mu je žena nestala u brodskoj nesreći i vratila se kao potpuno drugačija osoba. Treća priča prati ženu, odlučnu da pronađe istomišljenika u svetu sekte i poklonika neobičnog kulta. Opisan kao tročasovni triptih, film je upravo to – prelazak od priče o pokornom biznismenu, preko one o ožalošćenom policajcu, sve do one o biseksualnom pripadniku kulta.

Kinds of Kindness / imdb

Yorgos is here to shock us all

Omnibus filmovi uglavnom su oni čijoj se projekciji radujemo – uvek nas zanima kako će reditelj različite likove i priče spojiti u jednu, logičku celinu. Ipak, logika nije nešto što bismo rekli da, generalno, opisuje rad Yorgosa Lanthimosa. Njegovi filmovi uvek imaju taj shock value za koji zaista možemo reći – ili volite, ili ne volite.

Tako je i za najskoriji njegov film, Poor Things, vladalo suprotstavljeno mišljenje. Neki su smatrali da je film suviše eksplicitan, suviše agresivno feministički i pun scena seksa koje su smatrane suvišnim. Ipak, za one kojima se film dopao (a moramo priznati da je Journal redakcija u tom, drugom timu), film je krio dublje značenje i predstavljao je pravu revoluciju u filmskom pripovedanju. Ne moramo ni da dodamo da je pokrenuo i jedan neočekivani modni trend – nošenje komada inspirisanih viktorijanskom modom.

Ako nas je Poor Things šokirao na neki svoj način, Kinds of Kindness čini to na jedan novi – ali moguće, manje uspešniji način. Šok faktor je tu – ali koja je njegova poenta, pitamo se na momente?

View this post on Instagram

Sva lica … dobrote?

Film Kinds of Kindness je, pre svega, priča o tome na šta su ljudi spremni kada je u pitanju posvećenost osobi koju vole. Yorgos definitivno deluje podstaknut uspehom filma Poor Things. U tom smislu, odlučio je da sve ono nelogično, ludo, vulgarno – pojača na max.

Za razliku od prethodno pomenutog, u novom filmu ne vidimo baš dobro u ljudima kao što smo tamo uspeli, nekako, da vidimo. U filmu Kinds of Kindness, Yorgos publiku suočava sa onim apsolutno primalnim u ljudima, upire prst i podseća nas da, suštinski, sva lica dobrote jesu – ono suprotno tome. Da, ljubav postoji, ali koliko je često iskrena i iskonska, a koliko često iza sebe dobra dela nose zadnje namere?

Pesimistično, apsurdno – to je pogled Lanthimosa na čovečanstvo, a to da li ćemo se sa njim složiti ili ne, zavisi, izgleda, od toga da li smo dovoljno (emotivno) osvešćeni ili nismo. Dokle čovek ide da bi se osećao povezanim sa drugom osobom? Koje mere preduzima da bi se osećao prihvaćenim? Pitanja su koja se provlače kroz sve segmente ovog filma, manje ili više suptilno.

Tri priče, jedan film

Veoma hrabra bila je (još) jedna odluka reditelja. Govorimo o onoj gde je Lanthimos odlučio da od ovih priča napravi jedan film. Definitivno je delovalo da je svaki od njih mogao biti svoj – i to prilično dobar film. Svaki od segmenata ima svoju odjavnu špicu, a još nešto što smo primetili jeste muzika – ili odsustvo iste.

Muzika se u filmu Kinds of Kindness javlja na momente, i uvek je, u stvari, ista melodija. Kompozitor je mladi Jerskin Fendrix, koji je za film Poor Things bio nominovan za Oskara. Tako je ovo druga saradnja između njega i Yorgosa. Klavir, svega nekoliko nota odsviranih na njemu, unose atmosferu horor filma – i nekad je to potpuno prikladno, a nekada je pomalo nasumično. Strašnih scena, svakako, ima – a najviše su to body horror scene – tako da se pripremite.

Takođe – dok svaka od priča nosi određenu poruku, možemo zaključiti da je prvi segment možda ostavio najveći utisak – da je priča bila samo ta, jedna, ne bismo (recimo, ni tada) izašli razočarani iz bioskopa.

@kindsofkindnessfilm

Glumačka postavka dragulj je ovog filma

Ovaj film nije bez mana, ali, definitivno, ni bez brojnih vrlina. Svakako, ne bi bio to što jeste bez odlične glumačke postavke. Ne možemo a da ne poželimo Emmi Stone malo odmora i predaha. Glumica se u poslednja dva filma zaista potpuno dala ulogama. Fizički, a sigurno i psihički. U ovom filmu, kao da je Yorgos iskušao sve njene granice. Ipak, ona se tome potpuno predala i dokazala zašto je Oscar-worthy glumački talenat koji se ne viđa često.

Jesse Plemons već neko vreme je glumac koji se pomalo nalazi u senci nekih drugih imena u Holivudu. Ipak, ovim filmom dokazao je da zaslužuje mesto na samoj A-listi. Njegov talenat i posvećenost zaista je impresivno gledati. Način na koji se transformiše iz jednog lika u drugi – i to u istom filmu – impresivno je.

Pohvale su zavredili i ostali glumci – Willem Dafoe, koji unosi neki zabranjeni šarm svakoj ulozi, Hong Chau koja kao da je donosila stabilnost svakoj priči, te Margaret Qualley, koja je definitivno svo poverenje dala grčkom reditelju. Iako je imao manju ulogu – i Joe Alwyn dokazao je da glumačkom poslu može da pristupi veoma ozbiljno i zrelo. To je učinila i Hunter Schafer.

One of a kind?

Ovaj film teško da možemo uporediti sa bilo kojim ranijim delom Lanthimosa. Ipak, ukoliko bismo morali da zaključimo kom je najsličniji, to bi svakako bila njegova breakthrough dela. To su, kada pričamo o filmovima na engleskom jeziku, The Killing of a Sacred Deer i The Lobster. Jeza, neprijatnost, pa i onaj potpuno neprimereni smeh koji u nama mami, a koji se provlače (i) kroz ovaj film, definitivno podsećaju na ostvarenja iz 2015. i 2017. godine.

Ipak, vidi se (i) napredak. Yorgos u filmu Kinds of Kindness spojio je stari uspeh sa novim veštinama. Samo, možda bismo poželeli – malo više objašnjenja. Yorgose, nismo sigurni da toliko umemo da čitamo između redova.

Kinds of Kindness / imdb

@kindsofkindnessfilm

(Don’t) bring your appetite

Na kraju, iako nam se film suštinski dopao – svakako nam je držao pažnju gotovo tri sata – neke stvari reditelju malo teže možemo progledati kroz prste. Tako je u Kinds of Kindness pomalo suviše oslobođeno dao publici da sama donosi zaključke. Nekada to odlično funkcioniše, a nekad, možemo reći – sad – i ne u potpunosti.

Prva dva čina bila su dovoljno promišljena da zaista shvatimo dublju poruku filma. Poslednji čin, ipak, odužio se bez prevelike potrebe za tim. Reditelj je definitivno iskušao publiku nekim scenama. Definitivno – ovo nije film uz koji ćete imati apetit za kokice.

Ako ga gledamo iz prizme zvane da li bi mi se ovaj film dopao da ga gledam sam, na malom ekranu kompjutera, rekli bismo da možda – i nije. U bioskopu je, naravno, doživljaj najbolji – i to ostaje slučaj i sa Kinds of Kindness. Ipak, svaki filmofil – i istinski fan Yorgosa Lanthimosa – prepoznaće da i ova recenzija filma Kinds of Kindness krije brojne reči hvale. Just see it for yourself. Iako na film ne dolazimo sa apetitom, neke stvari koje smo pogledali na filmu definitivno imaju više smisla kada se utisci malo slegnu.

Na kraju, možemo zaključiti da je povezanost između priča ipak tu, a kako bi ova recenzija ostala spoiler-free, preporučujemo da nedoumice koje ćete – sigurno – imati sa poslednjim kadrovima, pokušate da razrešite slušajući i čitajući one recenzije i komentare koji nisu spoiler-free. Ako je jedna stvar sigurna, to jeste da će Yorgos Lanthimos naterati ljude da govore o njegovim filmovima.

U vremenu kada brzo zaboravljamo pogledan sadržaj i još brže tražimo nešto novo čim smo sa prethodnim završili, Kinds of Kindness je koristan film. O njemu ćete razmišljati, diskutovati – i tek posle nekog vremena moći ćete da shvatite da li vam se dopao, ili ipak nije.