Anđelka Petrović, Helena Bucalo, Jelena Stupljanin i Igor Benčina za Journal o filmu „Miris sveže farbe“
ANĐELKA PETROVIĆ
Lik Eme koji igraš prolazi kroz značajnu emotivnu transformaciju u filmu. Kako si pristupila izgradnji njenog karaktera i na koji način si se povezala sa njenim unutrašnjim svetom?
Tumačeći lik Eme nesumnjivo me je postavio u zonu istraživačke okupiranosti. Volim da sve što vidim, osetim, čujem, ostavi u meni večni trag. U osnovi svaku ljudsku bit gradiš na temeljima sličnosti koje se odigravaju unutar srca, pa sve preko površine kože. Tragač u srcu, Ema, najbolje koristi svoje okruženje. Metamorfozičnost odrastanja je bila nit koja je povezala lik Eme i mene, kao i postojanost etičnosti koju nosi sa sobom, nesvesna toga. Ema je za razliku od mene, ponekad, žestoko nelogično-etična. Verujući da donosi ispravnu odluku, spremno stupa u čin revolta, udarajući svog snagom glavom kroz zid. Upravo tako uspeva da doživi neku vrstu preobražaja pred našim očima, ne gubeći nijednom svoj rastrgan, ispunjen kontakt sa stvarnošću. Ona postaje Jovanka Orleanka, čiji spas vidi u sestri, odnosno obnovi doma.
Nađa Petrović, kao mlada rediteljka, sa ovim debi filmom unosi svežinu u filmski jezik. Kako je njen režiserski stil i vizija uticala na tvoje izvođenje?
Nađa Petrović, kao mlada rediteljka, i književnica, ima tu specifičnu vrstu moći, ako tako mogu da se izrazim, da u svom stvaralačkom stilu postigne osećaj čistine ili onog opasnog pojma istine u svakom trenutku, bilo na filmu ili u knjizi. Jasno stvara predstave portretisanih likova, objedinjujući dubinom težinu sadržaja, dajući glumcima slobodu da iskreno deluju, imaju aktivnu misao, sa intezitetom emotivnosti koja je satkana u priči koju je stvorila, jasnih ideja i ciljeva kroz koje me pažljivo i analitički vodila kroz proces snimanja.
Teme koje film obrađuje su duboko emotivne i univerzalne, poput nostalgije, identiteta i pripadnosti. Kako si pristupila ovim temama iz svoje perspektive i šta misliš kako će ih publika doživeti?
Moglo bi se reći da Ema jednostavno želi ono što je lako dostupno mnogima od nas, što je dovoljno tačno. I to se vidi kroz njen zamagljeni vid, u tempu njenog neprekidnog kretanja. I to dok se kreće, kreće, kreće kao mornar koji pokušava da izvuče čamac sa rupama na svakoj strani. Teme su univerzalnog učinka i dubine, koje će, kako to biva i u životu uzeti svoj danak u procesu sazrevanja. Složeno je. Ali u potrazi za pripadnosti i identiteta, klizanje putanja je neophodna u sazrevanju. Ovaj film ima čudnu podzemnu moć, mislim da će to i gledaoci osetiti. Film o potrebi za domom koji poseduje neku krajnju lepotu svetog grala. Tako sam ga barem ja osećala. Energija filma je intenzivna, i mislim da će se ljudi somatski povezati sa bolom i pričom koju nosi.
Sarajevo Film Festival je mesto susreta brojnih filmskih stvaralaca. Kakva su tvoja očekivanja od premijere i kako doživljavaš priliku da film bude prikazan na tako prestižnom festivalu?
Iskreno, najviše me raduje što ćemo na SFF-u upravo pogledati film zajedno, kao ekipa. Emotivno značajan proces, koji ću pamtiti, zbog inspirativnih ljudi i priča koje zaslužuju da budu ispričane, i baš mislim da je Sarajevo mesto svih nas, mesto koje nas sve povezuje, i spaja.
HELENA BUCALO
Kako si se pripremala za ulogu sestre koja mora da se nosi sa ozbiljnim porodičnim promenama, i kako si prikazala taj osećaj nesigurnosti kroz svoj lik?
Što se tiče priprema za moju ulogu, iskrena da budem, nisam je imala. Naučila sam tekst, videla o čemu se radi i odlučila da se samo opustim i da me emocija povede u tom trenutku ispred kamere.
Kako si razvijala odnos sa Anđelkom Petrović, koja tumači tvoju stariju sestru u filmu?
Odnos sa Anđelkom mislim da nije mogao da bude bolji u svakom smislu te reči. Osećala sam se kao da imam pravu stariju sestru. Mnogo smo se zbližile i naravno da mi je davala neke savete i da smo delile iskustva. Naše druženje se naravno nije završilo kad i snimanje već smo ostale u kontaktu i viđale se.
Kako si doživela rad sa ostatkom glumačke ekipe s obzirom na to da su stariji i iskusniji? Da li su ti njihova iskustva pomogla u oblikovanju tvog lika?
Rad sa ostatkom ekipe je takođe bio savršen. Naravno da su mi davali savete i pomogli mi da još bolje odradim svoj posao. Pored toga, to što su svi bili stariji, nije predstavljalo bilo kakav problem za druženje, šalu i zabavu.
JELENA STUPLJANIN
Tvoj lik u filmu Mirisu sveže farbe ima složenu emocionalnu pozadinu. Kako si se pripremala za ulogu koja zahteva suptilno izražavanje unutrašnjih konflikata?
Volim da radim sa Nađom jer se jako dobro razumemo i ona ume da mi prenese na jako jednostavan, a vrlo konkretan način, ko je lik koji igram i šta je njoj važno da se u tom liku vidi. Ovog puta smo radile tako što je Nađa odlučila nekoliko meseci pre nego što je počelo snimanje, da uradimo našu scenu (Andjelinu i moju) kao vežbu za njene Master studije. I, gledajući tu vežbu, radeći na njoj, bilo nam je jasno obema šta treba da se dobije u toj sceni u filmu.
Film istražuje osećaj gubitka i nostalgije kroz različite perspektive. S obzirom na to da si i sama imala iskustvo velikih životnih promena poput preseljenja, zanima nas kako si ti videla ovu priču i kako si se povezala sa tim specifičnim okolnostima?
Bez obzira na teme koje obrađuje, postoji taj neki osećaj glavnog lika za koji sam se vezala i na osnovu tog osećaja zamišljala i lik njene mame, koji sam ja igrala. Taj neki osećaj usamljenosti kada se teške stvari u životu tebi prvi put događaju. Kada nemaš sa kim da podeliš to iskustvo a ima i neke introvertnosti iz koje ni ne želiš da ga deliš. Jednostavno, presudno u tome na koji način Nađa razvija svoje likove i uopšte svoje filmove je iz te neke pojačane osećajnosti koju ona sama kao autorka ima i što je baš dragoceno a teško se nadđe neko ko je toliko spreman, odnosno spremna, da na tome bazira ceo film a to je ono što je najveći kvalitet ove priče.
Kako si radila na razvijanju dinamike između tvog lika i likova mlađih glumica, posebno s obzirom na to da film prikazuje intenzivne porodične odnose?
Proveli smo dosta vremena zajedno, razgovarali i družili se. I, pod takvim okolnostima međusobnog poverenja i verovanja rediteljki jako brzo smo došle do toga šta hoćemo da snimimo. Plus bilo je jako hladno, pa nam je i to dobro došlo za autentične okolnosti u sceni.
IGOR BENČINA
Kako bi opisao film u jednoj rečenici i šta misliš da će publika najviše poneti sa sobom nakon gledanja?
Ne volim da svodim bilo koji film na jednu rečenicu. Ostavio bih svakome da ima svoj odnos prema njemu.
Kako se radi o prvom kratkometražnom filmu Nađe Petrović koji je režirala, koliko je za glumca izazovno da igra u debi filmu i koliko je važna podrška na takvim projektima?
Stvar je poverenja, a ne podrške. A podrška nam je svima uvek važna i nema veze sa tim da li nam je prvi ili deseti film. Ja volim da radim sa mladim ljudima i nikada nisam pravio tu podelu.
Prema rečima autorke filma bilo je dosta komplikacija tokom snimanja – od loših vremenskih uslova, do različitih lokacija i malo vremena. Šta je tebi bilo najizazovnije?
Mislim da je ovaj lik trebalo da bude još ogavniji, tako da je najizazovnije bilo da pristanem na Nađinu ideju ovog lika.
Foto: Promo, Instagram @bloomingclary, @helenabucalo, @jelenastupljanin
