Journal SFF report: Razgovor sa protagonistima filma „Nakon ljeta“ za koji se traži karta više
Da li mislite da ste ispunili očekivanja publike?
Danis Tanović: Ne znam da li sam ispunio očekivanja. Zapravo ne znam ni da li iko više ima očekivanja od mene budući da je svaki moj film drugačiji.
Kako je izgledao proces snimanja filma na ostrvu?
Goran Navojec: Snimanje na ostrvu je bilo predivno ali i prezahtevno. Naročito na ostrvu bez struje i automobila. I još kada na to dodamo prirodne pojave na koje nismo mogli da utičemo, poput bure, juga i morskih struja. Svakom producentu bi se od snimanja ovakvog filma desilo predinfarktno stanje, a naročito ako bismo počeli da pričamo o produžetku snimanja jer nije sve gotovo… Uglavnom, mi smo imali idealno vreme, doduše bilo je malo kiše, a produkcijski deo ekipe, koji su inače najveći neprijatelji glumačkog tima, je izdržao. Dobra strana snimanja na ostvru je i što je ekipa stalno na okupu jer nemate drugih distrakcija te se ne možete baviti ničim osim snimanjem.
Danis Tanović: Jedan od izazova su bile krave. Mi smo krave dovukli na ostrvo one večeri kad smo snimali scenu u kojoj se pojavljuju. Međutim, one su pred samo snimanje te scene pobegle. Ganjali smo ih po ostrvu kako bismo snimimo još jedan tejk. Tada sam u dva ujutru sazvao kratak sastanak produkcije, gde su producenti uplakani gledali u mene… Da smo radili ovaj film u američkoj ili engleskoj produkciji ta bi scena koštala kao ceo budžet našeg filma. Ali, mi smo tu scenu snimili za jedno veče. Ne znam da li bih ikada više snimio film s kravama, a verujem da ni direktor fotografije više ne bi (smeh). Jer kad pored vas protutnji krava od 500 kila zapitate se: zašto ja ovo radim, da li je vredno.
Tokom pandemijskog perioda, pamtimo Danisov film Deset u pola u kome ste glumili. Sada ste u Sarajevu povodom filma gde ste pokazali ženski senzibilitet. Kakvi su ti sada utisci?
Anja Matković: Ovo je malo drugačiji film od onog u kome sam se našla prošli put u Sarajevu. Nadam da će ovaj film pobuditi žensko saosećanje i senzibilitet, jer govori i o borbi za pripadanjem u društvu. Scenario je pretrpeo određene promene ali to je prirodno da se scenario menja i prilagođava mestu na kome se snima. Danis je oduvek hteo da snimi neki morski film, na nekom ostvru i tako je spontano nastala naša saradnja.
Zašto je vas privukao film Nakon ljeta?
Uliks Fehmiu: Odgovor se krije u ljudima koji su radili na ovom filmu. Mislim da je saradnja počela najpre od momenta prepoznavanja, odnosno kada smo u ovom čudnom i izazovnom vremenu u kome je teško naći slične ljude, kliknuli a da ni ne znamo zašto. Meg Ryan su jednom prilikom pitali šta je najviše pali i ona je odgovorila: talenat. Složio bih se sa tim. Kada vidim ono što Danis radi, i kako Goran glumi – odmah poželim da budem deo projekta. Posebno kada je snimanje na predivnom ostrvu koji je fotografija Miloša Jaćimovića spektakularno prenela na platno.
Tri decenije koliko Sarajevo Film Festival postoji neprestano se razvija, a ove godine je prerastao kapacitete grada, pa se pstavlja pitanje zašto se ne može živeti ova festivalska atmosfera i mimo SFF-a?
Danis Tanović: Festival se ne može živeti svaki dan. SFF je zaista neverovatna priča i ja skidam kapu svim nevidljivim ljudima koji stoje iza organizacije jednog ovakvog festivala. SFF je iz neke male lokalne priče koja je bila prkos ratu postao jedna neverovatna storija koja je prevazišla granice BiH i to zalaganjima entuzijasta koji veruju u film. Primera radi, Hrvatska godišnje odvoji 15 miliona evra za filmske produkcije, a BiH na godišnjem nivou izdvoji milion i po. Tako da BiH može biti ponosna na činjenicu da uprkos tome ima ljude koji ostvare svoje ciljeve i sa minimalno budžeta naprave film.
Kako posmatrate na hiperprodukciju serija? Da li ona utiče na film u današnje vreme?
Uliks Fehmiu: To sve zavisi kakav je film, ali činjenica je da je vlada globalni trend i da ljudi nemaju dovoljno strpljenja da pogledaju film. To je započeto Sopranovima, a onda i Netflixom, koji su potpuno promenili način na koji konzumiramo umetnost. Ono o čemu Danis ovde govori, a čime sam i ja fasciniran, su ljudi koje često ne vidimo ili nisu eksponirani. Sarajevo Film Festival u svom dnk nema interes festival nego ima interes sredine i ne samo interes Sarajeva i okoline nego pokušaja dekontaminacije ovih prostora. Mi moramo da se multipliciramo, naše mikro vrednosti moraju da postoje. Ja bih voleo da i BiH investira u kulturu, kao što investiraju u Hrvatskoj ili Srbiji jer kultura ako nema ogledalo trenutka u kom živimo onda nas nema.
Moramo se osvrnuti na to da je vaš otac rođen u BiH i da vi imate dublju konekciju sa ovim gradom?
Uliks Fehmiu: Otac mi je rođen u Sarajevu. Ja sam ovde služio vojsku, a moja supruga Snežana je deo tkanine Sarajeva. Kad sam emigrirao u Ameriku, u Njujork, 2001. godine, sećam se da se pojavio film Ničija zemlja. U pauzi pečenja hleba, otišao sam u Linkoln centar da ga pogledam, ne znajući ništa o filmu, a ni o reditelju. U mraku sale krenula je verzija uspavanke, koju nisam nikad nigde ranije čuo, osim kada me je majka uspavljivala. I to je, ispostaviće se, film dotičnog gopsodina. Tako da je Sarajevo moja sudbina.
Foto: Sarajevo Film Festival
