Prestižan mesečnik Sight and Sound, u izdanju Britanskog filmskog instituta (eng. British Film Institute, BFI) svake decenije objavljuje listu 100 najboljih filmova svih vremena. Radi se o listi kreiranoj na osnovu glasova brojnih filmskih poznavalaca – od kritičara do publike. Ove nedelje publikovana je nova verzija, nakon što je poslednja izašla 2012. godine. Bilo je nekih izmena, određeni filmovi su izgubili svoja mesta, a mnogi su dospeli na listu po prvi put. Svet filma i dalje diskutuje o implikacijama koje ovaj izbor ima ne samo za filmsku umetnost, već i za društvo u kojem ona nastaje. Ono što je posebno uočljivo je znatno veći broj žena rediteljki u prvih 35 mesta, gde 2012. nije bilo ni jedne.
Štaviše, na samom vrhu liste nalazi se film Jeanne Dielman, 23 quai du Commerce, 1080 Bruxelles, belgijske rediteljke Chantal Akerman.
Ove vesti podstakle su nas da kreiramo novi filmski maraton, u kojem ćemo vam predstaviti neke od nama dragih filmova, čiju režiju potpisuju žene.
Napomenuli bismo da je ovo samo uži Journal-ov izbor, te da ćemo, verovatno nepravedno, izostaviti mnoga ostvarenja. Isto tako, govorimo o filmovima koje smo gledali, pa ne možemo uključiti neke za koje smo čuli pozitivne utiske prijatelja, ali još uvek nismo imali vremena da pogledamo. Osim toga, preskočićemo neke poznatije naslove, poput Clueless, Matrix i Mamma Mia! jer verujemo da ste sa njima već upoznati.
Jeanne Dielman, 23 quai du Commerce, 1080 Bruxelles (1976), r. Chantal Akerman
S obzirom na to da su se filmski kritičari složili da je ovo najbolji film, ko smo mi da kažemo drugačije. Osim toga, zaista razumemo zašto su svi tako visoko ocenili ovo ostvarenje. Iako traje skoro 3 i po sata, i ubrzo shvatite da neće biti preterano dramatičnih dešavanja, ni u jednom trenutku vam nije dosadno. Film uspeva da održi neizvesnost uprkos repetitivnim rutinama glavne junakinje. Pratimo je u njenim svakodnevnim, monotonim aktivnostima, u neprestanom iščekivanju kada će se taj ustaljeni tok prekinuti. Zamislite to kao tročasovni daily vlog iz 70-ih. Međutim, kada stignete do kraja, shvatićete da je mnogo više od toga, te i da ste upravo pogledali jedan politički, odnosno feministički, a pre svega umetnički film, o kome ćete razmišljati danima.
Cléo from 5 to 7 (1962), r. Agnès Varda
Agnès Varda bila je predvodnik francuskog Novog talasa, pokreta koji je promenio filmsko stvaralaštvo. Njeni su filmovi najčešće bazirani na ženskim pitanjima, koje ona obrađuje na kritički način, ali tonom punim saosećajnosti. Cléo from 5 to 7 njeno je verovatno najkomercijalnije ostvarenje, ali ga kritika podjednako voli. Štaviše, na gorepomenutnoj listi BFI-a, ovaj film zauzima 14. mesto. U njenu nam Varda donosi slojevit prikaz jednog ženskog lika, kroz koji pripoveda poetičnu priču o ženskom identitetu i načinima na koji se on oblikuje.
Beau travail (1998), r. Claire Denis
Claire Denis francuska je rediteljka čije je filmove teško opisati rečima. Njen vizuelni jezik toliko je jedinstven i upečatljiv, da nijedan opis ne bi bio pravedan spram doživljaja koji ostavlja pri gledanju. Jedan od razloga je i taj što su dijalozi oskudni, pa su zapravo sva značenja, sve poruke, utisnute u slike. Način na koji ona prenosi emocije suptilan je, posebno osećaj nepripadanja i sukobljenih identiteta. Ipak, njena je poruka jasna, i rezonovaće sa gledaocima ne toliko na misaonom, koliko na emocionalnom nivou. Ovaj film se takođe našao na BFI-ovoj list, zauzevši 7. mesto.
Mustang (2015), r. Deniz Gamze Ergüven
Film Mustang prozor je u svet sestrinskih odnosa, tradicionalih turskih običaja i sukob ova dva univerzuma. Kroz njega vidimo priču o odrastanju, porodici i ljubavi, ali i mnogo više od toga. U svojoj srži, ovaj nam film govori o devojačkim snovima i borbi za njihovo ostvarenje. Radovaćete se i plakati uz mlade likove, ali ćete najpre proživeti jedno detinjstvo u svoj njegovoj nevinosti. Ovo je jedini film u ovom maratonu koji BFI nije uvrstio u svoju listu, no mi nismo mogli da ga izostavimo.
Portrait of a Lady on Fire (2019), r. Céline Sciamma
Portrait of a Lady on Fire jedan je od retkih filmova iz 21. veka, a posebno iz poslednje decenije, koji su se našli na BFI-ovoj listi ove godine. Biće da je sa razlogom, posebno imajući u vidu dobar prijem na koji je ovaj film naišao po svojoj premijeri u bioskopima širom sveta. Posebno ga vole mlađe generacije, koje su dugo čekale da jedan savremeni film obradi pitanje ljubavnog odnosa dve žene, i to na način na koji je to učinila francuska rediteljka. U tom smislu, ovo je ostvarenje unelo svežine u svetsku kinametografiju, pružajući novu perspektivu na jedan domen ženskog iskustva.
Foto: IMDb
