Ponekad, filmovi ostanu zanemareni i ne budu prepoznati na način na koji zaslužuju. Takav je slučaj i sa francuskim filmom Pariske priče (Dear Paris), koji će u domaćim bioskopima premijerno biti prikazan 31. oktobra, baš na vreme za potpunu Halloween atmosferu. Ova specifična vremenska koincidencija savršeno se uklapa u tematiku filma, gde se prepliću elementi života, smrti i apsurdnih situacija, stvarajući jezivu, ali istovremeno i komičnu priču. Dok svet tog dana slavi praznik sećanja na preminule, film nas podseća da smrt nije samo kraj, već i deo jednog većeg, često komičnog narativa.
Film Pariske priče istražuje duboke i intrigantne teme kroz humorističnu prizmu, sa značajnim glumicama u glavnim ulogama, poput Monice Bellucci i Rossy de Palme. Na prvi pogled, moglo bi se reći da ovaj film ne donosi ništa novo, ali upravo to što spaja crni humor sa temama života i smrti, čini ga neodoljivim za one koji traže nešto više od jednostavne priče.
Pariske priče: Monica Bellucci u jednoj od glavnih uloga
Film Pariske priče prati različite likove čiji se životi isprepliću kroz niz neobičnih situacija u srcu Pariza. Dok istražuje složene teme egzistencije, film nam nudi šarolik spektar komičnih situacija u kojima se protagonisti suočavaju sa sopstvenom smrtnošću. Monica Bellucci igra Giovannu, bivšu opersku pevačicu, koja, ironično, saznaje da je proglašena mrtvom. Rossy de Palma, s druge strane, tumači lik Dolorès, ekscentrične Kolumbijke sa vrlo neobičnim pogledom na svet. Njihove priče, u kombinaciji sa sudbinama drugih Parižana, stvaraju atmosferu koja je na granici između apsurda i surove realnosti.
U vreme kada se svet simbolično suočava sa mračnijim aspektima ljudske egzistencije, Pariske priče dolaze kao savršeni dodatak spooky sezoni. Sa jedne strane, film nas podseća na krhkost života. Dok, sa druge, kroz prizmu crnog humora, pokušava da osvetli apsurdnost svakodnevnih situacija i borbi.
Monica Bellucci i Rossy de Palma kroz svoje uloge u filmu Pariske priče ne samo da pružaju glumački performans na visokom nivou, već i prenose snažne poruke o apsurdu svakodnevnog života. Giovanna, u interpretaciji poznate glumice, bori se sa činjenicom da je, prema sistemu, mrtva, iako je (očigledno) živa. Njena borba predstavlja metaforu za način na koji društvo često zanemaruje pojedinca i njegovu stvarnu prisutnost. Nasuprot tome, lik Dolorès, koju igra de Palma, donosi dodatnu dozu humora, unoseći u film elemente egzotične spontanosti i nepredvidivosti.
Komedija kao mehanizam suočavanja sa bitnim pitanjima
Kroz njihove priče, film otvara filozofska pitanja o smislu života i smrti. Iako se film na prvi pogled može činiti kao još jedna komedija, zapravo se bavi dubokim temama koje su univerzalne i bezvremenske. Bellucci i de Palma kroz svoje uloge personifikuju različite estetske i umetničke pravce, ali i različite životne filozofije. Giovanna predstavlja neprestanu borbu za priznanje vlastitog postojanja, dok Dolorès, kroz svoje ekscentrično ponašanje, simbolizuje neprihvatanje svakodnevnih normi.
Premijera filma 31. oktobra dolazi u pravi trenutak da upotpuni Halloween sezonu filmskom pričom koja nas tera da preispitamo granice između života i smrti. Može li komedija biti sredstvo da se suočimo sa egzistencijalnim pitanjima? Da li kroz humor možemo bolje razumeti sopstvene strahove i nadanja? Ova pitanja postavljaju Pariske priče, a nakon premijere se nadamo da ćemo na ista moći da damo odgovor.
Foto: MCF MegaComFilm, YouTube; Instagram: @rossydpalma
