Journal intervju: Peter Webber o prvoj poseti Srbiji i saradnji sa Scarlett Johansson
Peter Webber, proslavljeni britanski reditelj posetiće Srbiju prvi put u okviru jubilarnog izdanja JSFF. Umetnik koji je svetsku slavu dostigao ostvarenjem Devojka sa bisernom minđušom, u razgovoru za Journal govori o izazovima rediteljskog posla. Ističe da su glumci duša filma i priseća se saradnji sa filmskim zvezdama među kojima su i Scarlett Johansson, Colin Firth i Tommy Lee Jones. Webber otkriva da su Théodore Géricault i njegova čuvena slika Splav Meduze bili povod da započne rad na još jednom filmu koji će biti inspirisan stvaralaštvom umetnika, te prilika da njegovu genijalnost sa slikarskog prenese na velika platna bioskopa.
Posetićete Srbiju prvi put. Kakva su vaša očekivanja?
Često se o pojedinoj zemlji mišljenje zasniva na osnovu klišea. Ti klišei su, veoma često, daleko od istine. Moja vizija kakva je Srbija dolazi kroz rad umetnika. Pisaca poput Milorada Pavića ili Ive Andrića. Takođe i filmskih stvaralaca. Prvi put kada sam prolazio kroz Srbiju, tadašnju Jugoslaviju, susreo sam se sa radom Dušana Makavejeva. A onda i sa radom Emira Kusturice. Kada zemlju upoznaješ kroz njene umetnike, to daje spečifičan pogled. Neki od klišea koji važe za Srbiju jesu da je to zemlja ukusne hrane, žestokih pića i lepih žena. Na mnogim festivalima imao sam priliku da upoznam neke od srpskih glumaca i pogledam srpska ostvarenja, pa sam mogao da stvorim sliku živopisne kulture zemlje. Nisam do sada posetio Srbiju, ali imao sam priliku da posetim druge balkanske zemlje. Oduvek sam želeo da posetim Beograd. Mnogi moji prijatelji koji su imali priliku da posete srpsku prestonicu preneli su mi utiske da je to prelep i energičan grad. Zbog svega navedenog, radujem se njegovoj poseti.
Član ste žirija na festivalu koji promoviše japansku i srpsku kinematografiju. Koliko ste upoznati sa savremenim ostvarenjima obeju produkcija?
Moram priznati da sam više upoznat sa japanskim filmom. Ta zemlja ima divnu filmsku kulturu. Akira Kurosawa, Kenji Mizoguchi, Yasujirō Ozu samo su neki od kutlnih reditelja, čija se ostvarenja danas smatraju klasicima. Tu je i dosta novih, savremenih žanrovskih reditelja. Oduvek su me zanimali japanska umetnost i kultura. Japan sam imao priliku sa posetim poslovno, ali i turistički. Sa savremenim srpskim filmskim ostvarenjima sam manje upoznat. Neka od njih sam imao priliku da vidim na nekoliko filmskih festivala kojima sam prisustovao kao reditelj i član žirija. Poseta JSFF biće sjajna prilika da se više upoznam sa savremenim srpskim filmom. Žirirao sam na nekoliko filmskih festivala u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, tako da je uvek postojala želja da posetim i Srbiju, kako bi stvorio potpunu sliku tog regiona.
U dosadašnjoj karijeri imali ste priliku da sarađujete sa mnogim filmskim zvezdama. Kako biste opisali te saradnje?
Neke saradnje su bile više, neke manje uspešne. Imao sam sreću da radim sa veoma talentovanim i proslavljenim glumcima. Uvek postoji zahvalnost prema slavnim glumcima koji su prihvatili ulogu u vašem filmu, jer njihova prisutnost utiče na samu atraktivnost filma i olakšava prikupljanje finansija za njegovu realizaciju. Dinamika je veoma drugačija kada radite sa filmskom zvezdom u odnosu na glumca koji nije dostigao takav nivo afirmacije. Ali to je jedna od stvari koju morate da uzmete u obzir. Rediteljski posao je veoma izazovan – potrebno je da rešite mnogo finansijskih, logističkih, kreativnih problema i da istrajete u tome da vašu viziju prenesete na film. Ali generalno, rad sa glumcima donosi veliku radost. Nekada može biti komplikovan, ali glumci su duša filma, i uvek morate biti srećni kada te talentovane individue sarađuju sa vama.
Koliko je za vašu karijeru bio važan film Devojka sa bisernom minđušom?
Devojka sa bisernom minđušom je bio moj prvi veći igrani film. Pre njega imao sam iskustvo u snimanju TV drama, dokumentaraca, iza mene je bilo gotovo petnaest filmova, ali je to sve bilo u okviru UK. Devojka sa bisernom minđušom mi je donela internacionalni uspeh. Producenti Andy Paterson i Anand Tucker su mi dali priliku da snimim film, što je za mene bila velika čast i privilegija. Taj film mi je promenio život i veoma sam zahvalan na tom iskustvu. Činjenica da ljudi nakon toliko godina pričaju o njemu je neverovatna. Živimo u takvom filmskom svetu u kome se stvari brzo smenjuju. Lepo je znati da je ovaj film opstao i da ima reputaciju.
Kakve vas uspomene vezuju za rad sa glumcima Colinom Firthom i Scarlett Johansson?
Oboje su veoma različiti glumci. Colin Firth je već tada bio etabliran glumac. Bio je jedan od vodećih britanskih filmskih glumaca sa internacionalnom reputacijom. Imao je znanje i pozorišno iskustvo. On je veoma talentovan, tačan, inteligentan glumac. Sa njim je bilo veoma lako sarađivati i za rad sa njim me vežu samo lepe uspomene.
Scarlett Johansson je u ceo ovaj projekat ušla kao veoma mlada, sedamnaestogodišnja devojka. Ona je glumica sjajne energije, vedrog duha, a njen pojava na ekranu je bila neverovatna. Bio je pravi dar imati ih oboje na setu i napraviti film sa njima u glavnim ulogama.
Vaš film Emperor delom je sniman u Japanu. Kakva iskustva nosite sa ovog snimanja? Koji je vaš najveći utisak o ovoj zemlji?
Veliki deo filma Emperor, iako je radnja smeštena u Japanu, je sniman na Novom Zelandu. Ali postojao je i veliki broj snimajućih dana koje smo proveli i u Japanu. Snimali smo u Carskoj palati u Tokiju, koja je veličanstvena. Ovo je vrlo japanski film, a u njega sam utkao i uticaj koji su na mene imali reditelji Kurosava i Ozu. Japan je zemlja koja me fascinira od detinjstva. Sama prilika da sarađujem sa tamošnjim glumcima, upoznam ljude na profesionalnom i ličnom nivou mi je bila veoma značajna. Japan je jedna od najinteresantnijih zemalja na svetu, sa sjajnom kulturom i tradicijom. Lično, oduševljen sam idejom ljudi da oforme festival koji spaja japansku i srpsku kulturu. To je vrlo interesantan kontrast i verujem da će festival biti sjajan.
Na ovom filmu ukazala vam se prilika da sarađujete sa još jednom filmskom zvezdom. Kakvo je iskustvo imati na setu glumca kakav je Tommy Lee Jones?
On je glumac vrlo muževne pojavnosti koji ostavlja utisak snage. Ta snaga uočljiva je i mimo kamera, ali iza toga se krije veoma osećajan, inteligentan, mudar i pažljiv čovek. On ima neverovatnu pojavnost kao filmska zvezda i ogromno iskustvo. U radu je veoma direktan i oličenje je old fashion tipa filmske zvezde, kakve danas ne prave. Neverovatno je posmatrati njegov rad. I dalje ne mogu da poverujem da mi se ukazala prilika da radim sa zvezdom poput njega.
Na JSFF održaćete i masterclass. Čiji savet je vama bio važan u karijeri?
Jedan od razloga zbog kojih sam počeo da se bavim filmom bio je trenutak kada sam pogledao film Pierrot le fou Jeana-Luca Godarda u kome su uloge ostvarili njegova supruga Anna Karina i Jean-Paul Belmondo. Taj film je snimljen sredinom 60-ih, a ja sam ga pogledao dosta kasnije. Odmah sam počeo da čitam sve što sam mogao da pronađem o njegovom radu i drugih filmskih stvaralaca Francuskog Novog talasa, kao što su Jacques Rivette i François Truffaut. Njihove misli i ideje su mi bile veoma važne.
Generalno, dobijao sam mnogo saveta, od brojnih reditelja sa kojima sam se susretao. Rediteljski posao u sebi objedinjuje mnogo različitih umetnosti. Nekada sam veoma pratio sve objave reditelja o procesu rada koji su bili dostupni u okviru DVD izdanja. Ne bih mogao da izdvojim jednog reditelja čiji mi je savet bio važan, ali sam pročitao mnogo knjiga koje su izdavali reditelji ili knjige koje su bile o njihovom radu. Za mene je to oduvek bila strast i neverovatna radost. Što više posmatrate stare filmove, bolje ćete razumeti istoriju filma. A što više posmatrate i čitate o radu starijih reditelja, više ćete saznati o načinu rada koji kasnije možete implementirati i u vlastiti i poboljšati ga.
Slogan desetog izdanja JSFF je Lasting. Koliko je izazovno istrajati u filmskoj industriji?
To je veoma teško. Karijeru beleže uspesi i neuspesi, tehnologija se menja, platforme se menjaju, čini se, sve brže i brže. Promene jesu nešto što je svojstveno filmskoj industriji, ali mislim da danas one dolaze većom brzinom. Samo trajanje i opstajanje je uspeh. Mislim da na to nisam tako posmatrao kada sam počinjao. Ali ukoliko postoje ljubav i stras prema onome što radite, nastojite da naučite i iz teških vremena. Na kraju dana, mislim da je najvažnija stvar da ne postanete cinični. Poslovna strana ove industrije može biti veoma teška. Morate se držati te čiste ljubavi prema filmu. Mene je ona dovela u taj svet. Filmom se morate baviti iz pravih razloga. Ukoliko to radite samo zbog slave ili novca, ne mislim da ćete istrajati. Ali ako je vaše srce na pravom mestu i iznova se trudite da radite na projektima koji vas pasionirano vuku u stvaranje filma, onda imate više šanse da u svemu istrajete.
U dosadašnjoj karijeri imali ste priliku da svoj rad prezentujete u oblasti TV serija, igranih filmova i dokumentaraca. Koja forma je najzahtevnija za rad?
Sve je zahtevno na drugačiji način. Pogotovo ukoliko nije reč samo o nečemu što je zabavnog karaktera, već ima umetničku vrednost. Bilo da je reč o TV seriji, dokumentarcu ili drami, svaki od njih ima sopstvene zahteve. Sve su to priče ispričane vizuelnim jezikom. Ne znam da li bih mogao da ih okarakterišem kao teže ili lakše za snimiti. U ovom trenutku, možda je zbog finansijskih razloga, zahtevnije snimiti igrani film. Ali nastavljamo da se trudimo, jer volimo film.
Na čemu trenutno radite?
Ovaj intervju me zatiče u Parzu, gde trenutno pripremam film o francuskom slikaru Théodoreu Géricaultu koji je naslikao Splav Meduze. Kao i svaki filmski radnik, imam veliki broj ideja i tema na kojima planiram da radim. Reč je različitim žanovima i periodima koji zahtevaju drugačije pristupe temi. Trenutno sam usmeren na rad na pomenutom filmu. U ovom periodu sam fokusiran na odabir lokacija, zbog čega ću obići Normandiju, kasting, organizaciju finansija…Planirano je da snimanje započnem početkom sledeće godine. Od poslednjih radova izdvojio bih tinejdžerski film Pickpockets, moj prvi igrani film na španskom jeziku koji je dostupan na Netflix-u.
Foto: Peter Webber privatna arhiva/ Profimedia
