Priča o američkom snu: Pogledali smo „Brutalistu“ – filmsko iskustvo stvoreno za bioskope

Film Brutalista (engl. The Brutalist) je verovatno bio najiščekivaniji u skorijem periodu. Premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji – a u bioskope stigao nakon više od pet meseci. Gotovo da je nemoguće da se ne radujemo filmu u kom Adrien Brody igra glavnu ulogu. Ovo je bio slučaj i sada, a ta činjenica je dodatno potkrepljena odličnom pratećom glumačkom ekipom – u vidu Guya Pearcea, Felicity Jones, Joea Alwyna i drugih.

Film Brutalista je nominovan u čak 10 kategorija na ovogodišnjim Oskarima – koje pratimo 2. marta. Nisu samo naše predikcije optimistične – brojni kritičari predviđaju brilijiranje ovog filma u najvećoj filmskoj večeri, a to je pojačano već dobijenim trofejima. Adrien Brody je pored Timothéeja Chalameta glavni favorit za Najboljeg glumca, a gotovo da je izvestan i Oskar za najbolju kameru. Sa ovim predznanjem smo (velikih očekivanja) otišli u bioskop – a da li je film očekivanja i ispunio – otkrivamo u ovom tekstu.

Brutalista

Film Brutalista su mnogi već prozvali filmom godine – i pravim kinematografskim spektaklom. Reč je o epskom istorijsko-dramskom filmu režisera i producenta Bradyja Corberta, koji je scenario napisao sa Monom Fastvold. Film je snimljen u koprodukciji Mađarske, Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva.

Glavnu ulogu u filmu tumači Adrien Brody kao László Tóth, mađarsko-jevrejski arhitekta-vizionar koji preživljava Holokaust i emigrira u Sjedinjene Države gde se bori da ostvari američki san. Jedan bogati klijent se iznenada pojavljuje – i menja tok njegovog života.

Ono što je sam Adrien Brody izjavio jeste da su scenario i poruka filma ono što ga je osvojilo.

Takođe, činjenica da je film suštinski o emigraciji je ono što mu je blisko. Naime, njegovi roditelji su poreklom iz Mađarske, iz koje su otišli 1958. godine tokom Revolucije.

Naši utisci

Gotovo da je izvesno da će film Brutalista dobiti bar jednog Oskara – od 10 za koje je nominovan. Ovaj dramski ep vas uzima od prvog kadra – i iako traje preko 3.5h – odnosno 215 minuta – čini se kraćim od nekih koji traju duplo kraće. Film je podeljen na dva dela i ono što je zanimljivo i nesvakidašnje je što se na polovini filma dešava intermission – odnosno pauza od 15 minuta. Budući da sve više filmova traje preko tri sata, ne bi nas čudilo da ovo postane uobičajena praksa u bioskopima.

Mnogi koji su pogledali film kažu da je prvi deo jači od drugog – ali mi se ne bismo složili, osim što bismo rekli da ta pauza definitivno ima smisla. Dok je prvi deo filma idealizovana verzija američkog sna i uspeha, drugi je realnost – koja nije toliko lepa.

Prvi deo filma dešava se u razdoblju od 1947. do 1952. godine. László stiže u Ameriku, naporno radi – i konačno postiže uspeh (mada je tu svakako i aspekat sreće – slučajne ili ne).

Prvi deo filma je nazvan enigma dolaska.

Kada vratimo film (no pun intended), to apsolutno ima smisla. Enigma su László, njegov porodični i poslovni život – i šef milioner, Harrison Lee Van Buren (Guy Pearce), koji mu poverava veliki projekat, kulturni centar koji bi sagradio u čast preminule majke. Film je umnogome priča o moći – onih koji je nemaju i onih koji je zloupotrebljavaju.

Lászlóv put od nacističkog logora Buchenwald do Pensilvanije, gde ga čeka rođak Attila, pun je uspona i padova. Film tako odlično prikazuje mentalne posledice rata i vidimo čemu ljudi pribegavaju kada se bore sa traumama.

Nekada uspešni arhitekta sada kreće od nule – u Americi niko nije svestan njegovog talenta i uspeha – i gledamo kako pokušava da vrati dostojanstvo u svoj život. Stvari ubrzo kreću nabolje – László saznaje da njegova supruga Erzsébet i nećaka Zsófija, koje su bile u logoru Dachau – dolaze kod njega.

Bajkoviti momenti ubrzo prestaju da se čine bajkovitima. Gotovo suviše očigledno Brutalista ismeva ideju američkog sna – i ne bismo bili iznenađeni ako je film namerno izašao sada, kada su političke, kao i teme imigracije u Americi veoma kontroverzne (i važne).

Kadar na samom početku filma, kada László ugleda Kip slobode u Njujorku je veoma simboličan. Kip, kao čuveni simbol slobode (pa i samo ime mu je takvo), u kadru je samo na momenat – baš kao što je i ideja američkog sna.

Ceo film, ali posebno njegov drugi deo, mogu biti veoma mučni na momente. Borba Lászlóa sa ličnim demonima – i sve manje misteriozne namere Harrisona – kreiraju dinamičnu priču punu neočekivanih obrta.

Stilski i glumački Brutalista je zaista fantastično urađeni film.

Ritam kojim teče film, kao i muzika, takođe su njegove jače (jake) strane. Ambiciozan i grandiozan, Brutalista je film koji je definitivno stvoren za bioskope. Čini se i kao onaj film koji bi mogao ostaviti trajni uticaj na svetsku kinematografiju.

Mnogi ga porede sa kultnim Kumom (engl. The Godfather), ali i filmom Biće krvi (engl. There Will Be Blood).

Ono što zameraju jeste činjenica da su mađarski akcenti Brodyja i Jones potpomognuti AI-jem. Ipak, da li to zaista utiče na kvalitet filma? Na njihovu glumu svakako ne – bila bi odlična i da su im akcenti lošiji (odnosno manje autentični). Dok neki nisu zadovoljni krajem filma – naš stav je sledeći. Lepo upakovana priča ponekad je samo fasada – ali zar to nije svaka takva priča? Isticanje onog nije do puta, već do destinacije je idealna rečenica koja sumira ovaj film. Nije li to, na kraju krajeva, ono što američki san predstavlja?