Predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu“ stiže na repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Pred sam kraj godine, stižu nam uzbudljive pozorišne vesti. Naime, Jugoslovensko dramsko pozorište na scenu postavlja čuveno delo Sveti Georgije ubiva aždahu Dušana Kovačevića. Ova predstava nastaje u režiji Milana Neškovića i biće održana u petak, 27. decembra u 20.00 na Velikoj sceni Ljuba Tadić. Glumačka postavka je impresivna – a mi donosimo sve detalje o istoj, kao i o samoj predstavi.

Predstava Sveti Georgije ubiva aždahu

Ova žestoka melodrama odvija se u jednom grotesknom svetu, koji kao da je sa Brojgelovih ili Bošovih slika sišao na pozornicu: dok zdravi i pravi ratuju, kljasti i bogalji zavode njihove žene. Posle prve ljubavne scene između Katarine i Gavrila, pred nas izlazi jedna revija bogalja. Ninko bez noge, grbavi Mile, iskrivljeni vodeničar, Rajko Pevac s jednom kraćom nogom, pijanica Trifun…

Nisu svi oni ljubavnici ratničkih žena, ali će biti odvedeni na front kako to ne bi kojim slučajem postali, pošto je vojnicima – koji samo što se nisu pobunili – Borba za otadžbinu jedno, a strah za čast svojih kuća nešto drugo i mnogo stvarnije. Na frontu će ih dočekati još jedan bogalj – poručnik Tasić, koji je iz Balkanskih ratova doneo ono što će, posle Drugog svetskog rata, u jednoj svojoj psihijatrijskoj studiji Hugo Klajn nazvati ratnom neurozom.

Razume se, svi će izginuti. Kovačevićeva drama je strašna i surova – nikad se još rat nije posmatrao iz ovako iskrivljene perspektive. Navikli smo da ga vidimo i očima oficira, i očima intelektualaca, i očima prostih seljaka, ali ga još nikada nismo videli očima bogalja.

Šta je pisac hteo da kaže?

Da je rat nešto užasno, da Srbi umeju samo da ginu, a život kvare svađama i zađevicama? Svaki odgovor osiromašuje ovu odličnu dramu, koja izlazi na pozornicu u nesvodljivom bogatstvu svojih tema i pokazuje da je Dušan Kovačević pisac sposoban da se uhvati u koštac sa najsloženijim pitanjima života. – Jovan Hristić (1986)

Glumačka postavka

U predstavi igraju Nikola Rakočević, Milan Marić, Jovana Belović, Nebojša Ljubišić, Zoran Cvijanović, Marko Janketić, Srđan Timarov, Anđelika Simić. U glumačkoj postavci su i Aleksandar Đurica, Aleksej Bjelogrlić, Joakim Tasić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Miloš Samolov, Lazar Đukić, Luka Antonijević i Lazar Nikolić.

Adaptaciju komada Dušana Kovačevića napisali su Milan Nešković i Jelena Mijović. Scenografiju potpisuje Gorčin Stojanović. Kostimografkinja je Biljana Grgur, dramaturškinja Jelena Mijović. Kompozitor je Vladimir Pejković, а autorka tekstova pesama je Julija Petković (Duda Buržujka). Koreografkinja je Andreja Kulešević koja je oblikovala i scenski pokret, a dr Dijana Marojević oblikovala je scenski govor.

O Dušanu Kovačeviću

Dušan Kovačević rođen je 1948. u Mrđenovcu kod Šapca. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. U TV Beogradu je radio kao dramaturg do 1978. Od 1986. do 1988. radio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju docenta. Od 1998. je direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Izabran je za dopisnog člana SANU 26. oktobra 2000, a za redovnog člana SANU je izabran na Izbornoj skupštini 5. novembra 2009. godine. 2005, postavljen je za ambasadora Srbije i Crne Gore u Portugaliji.

U njegovim ostvarenjima brišu se oštre žanrovske razlike i dolazi do preplitanja komedije karaktera, komedije naravi, farse i drame u užem smislu, uostalom kao što je isprepleten sam život. Često ga, kao dramskog pisca, porede sa Branislavom Nušićem. Napisao je 21 dramsko delo i 15 filmskih i televizijskih scenarija. Režirao je pozorišne predstave i filmove. Njegove drame izvedene su u preko 150 inostranih pozorišta.

O Milanu Neškoviću

Milan Nešković se rodio u Valjevu. Studije pozorišne režije završio je na FDU u Beogradu, u klasi Nikole Jevtića i Alise Stojanović. Posle Kralja Betajnove Ivana Cankara i Selestine Fernanda de Rohasa, Sveti Georgije ubiva Aždahu je njegova treća predstava u produkciji JDP.

U Srbiji i susednim zemljama postavio je, između ostalih, drame: Švajcarska (NP Banja Luka), Maestro i Samoubica (NP Sombor), Uvela ruža (NP Vranje), Prometejev put (Dorćol plac), Mrešćenje šarana (Atelje 212), Bela kafa, Kod večite slavine i Nečista krv (NP u Beogradu), Berlinski zid i Nedelja, juče, danas, sutra (BDP), Šoferi (NP Niš), 1915. (Kruševačko pozorište), Šine (Gledališče Tartini, Piran, Slovenija), Antigona 1918. (SNP Novi Sad). U Teatru Volkov u Jaroslavlju u Rusiji, postavio je Nušićevu Ožalošćenu porodicu. Nagradu Ljubomir Muci Draškić koju dodeljuju glumci dobio je 2015. Bavi se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Sveti Georgije ubiva aždahu je treće delo Dušana Kovačevića na redovnom repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pre njega, premijerno su izvedene drame:

LIMUNACIJA

6. februar 1979.

Reditelj: Dejan Mijač

Scena i kostim: Vladimir Marenić

Muzika: Veljko Marić

Lektor: Milorad Dešić

Asistent reditelja: Miloš Lazin

Uloge: Tanasije Uzunović, Slavko Simić, Dragoljub Milosavljević Gula, Nikola Simić,

Đurđija Cvetić, Mirko Bulović, Zoran Milosavljević, Adem Čejvan, Branko Milenković,

Toni Laurenčić, Milo Miranović, Radoslav Milenković

BALKANSKI ŠPIJUN

12. april 1983.

Reditelj: Dušan Jovanović

Dramaturg: Dušan Č. Jovanović

Scenograf: Miodrag Tabački

Kostimograf: Doris Krstić

Muzika: Veljko Marić

Lektor: Milivoj Popović Mavid

Uloge: Danilo Stojković, Branka Petrić, Sanja Milosavljević, Josif Tatić, Stojan Dečermić, Branislav Lečić, Zlata Pušeljić, Vesna Prokić, Milena Petrović

Foto: Nebojša Babić / Jugoslovensko dramsko pozorište / Instagram (@jdpbgd)