Kada je reč o domaćim glumicama i glumcima, već na prvu pomisao jasno je da postoji mnogo onih koji su ostavili veliki trag na glumačkoj sceni. Među njima se nalazi i Rada Đuričin – glumica koja je tokom dugogodišnje karijere postala kultna ličnost, a mnogima i jedna od prvih asocijacija kada je u pitanju Jugoslovensko dramsko pozorište. Kao uvažena članica njegovog ansambla, uloge koje je ostvarila ubrajaju se u sam vrhunac pozorišne umetnosti. Međutim, ona je ostvarila veliki broj uloga i u drugim medijima, odnosno u skoro trideset igranih filmova i pedeset televizijskih produkcija. Jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica preminula je 4. septembra u Beogradu. Stoga se osvrćemo na njene uloge i nagrade koje je osvojila, a među kojima se nalazi i Zlatna medalja za zasluge.
Rada Đuričin: Glumica koja je obeležila jednu epohu
Radojka Rada Đuričin je rođena 31. maja 1934. u Vršcu. Studije glume upisala je 1954. godine nа Аkademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Na klasi je bila zajedno sa Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem i drugim glumcima. Glumu je diplomirala 1958. godin, a sledeće godine i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Debitovala je 1958. godine, i to ulogom Ane Frank u predstavi Dnevnik Ane Frank Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom karijere, igrala je i u predstavama Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a i Bitef teatra. Takođe, u predstavama Malog pozorišta Duško Radović, Narodnog pozorišta u Nišu i u Užicu, Madlenijanuma i drugih pozornica. Ipak, najviše uloga, preko četrdeset, odigrala je na scenama svoje kuće. Odnosno, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Članica njegovog ansambla bila je od 1958. do 1998. godine.
Uloge koje su obeležile pozorišnu karijeru Rade Đuričin
Jugoslovensko dramsko pozorište postalo je njena druga kuća. Među prvim predstavama u kojima je glumila našle su se Sabinjanke (1959), Nikad se ne zna (1960), Krotka / Gospođica Julija (1961) i Govor cveća (1962). Zapažene uloge ostvarila je u predstavama Tartif (1964), Važno je zvati se Ernest (1966), Klara Dombrovska (1967), Junona i paun (1968) i Kad su cvetale tikve (1969).
Neke od predstava u kojima je glumila tokom sedamdesetih godina prošlog veka su Koriolan (1970), Zločin i kazna (1971) i Buba u uhu (1971). Takođe, tu su Vuci i ovce (1974), Vasa Železnova (1976), Strah od letenja (monodrama, adaptacija i režija R. Đuričin, 1979) i Gospod Bog (1979).
Osamdesetih godina prošlog veka ostvarila je zapažene uloge u predstavama Romantične ćudi (1980), Kraj vikenda (1982), O ja sam vrlo, vrlo srećna (1982), Razgovor na onom svetu između Makijavelija i Monteskjea (1984), Seobe (1986) i Gospođa Kolontaj (1987). Nakon toga, usledele su uloge u predstavama kao što su Pohvala ludosti (1990), Narodni poslanik (1991), 011 (1991), Vesele žene vindzorske (1993) i Vartolomejski vašar (1995). Naposletku, bitno je pomenuti i predstave Paviljoni (2001), Iz junačkog života građanstva (2011) i Tako je (ako vam se tako čini) (2017).
Nagrade i priznanja
Rada Đuričin dobila je mnoge pozorišne nagrade. Dobitnica je Godišnje nagrade JDP-a za ulogu u predstavi Kraj vikenda (1983) i Specijalne godišnje nagrade JDP-a za dramatizaciju i ulogu u predstavi 011 (1992). Takođe, dobitnica je Zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi Beograda (1998), Specijalnog priznanja za veliki doprinos razvoju kulture grada Vršca (2004) i Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srblju i svesrpskom kulturnom prostoru (2007). Ukazom Predsednika Republike Srbije, 2018. godine Rada Đuričin je dobila Zlatnu medalju za zasluge.
Karijera i doprinos u drugim medijima
Iako je tokom karijere većinski posvetila pozorištu, ona je ostvarila veliki broj uloga i u drugim medijima. Film Osma vrata doneo joj je Debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959. godine. Nagradu za epizodnu ulogu u filmu Parlog dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974. godine. Pored toga, Rada Đuričin je napisala i objavila dve knjige. To su Tajna crne ruke – dnevnik jedne glumice (1999) i Moje monodrame (2005). Prevela je dela O ja sam vrlo, vrlo srećna Daria Foa i Franka Rame i Isidora Martina Šermana. Bila je novinar-voditelj u Radio Beogradu.
Jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica ostavila je trag u različitim oblicima umetnosti. Njene predstave i uloge ispraćene su sa posebnom pažnjom. Spoj talenta i ljubavi prema svom pozivu rezultirali su karijerom koja je ispunjena brojnim nagradama i priznanjima. Stoga ona nastavlja da nas inspiriše, a o uticaju koji je imala na veliki broj glumaca će se još dugo govoriti.
Foto: Miroslav Krstić, Jugoslovensko dramsko pozorište
