Da li je „Joker: Folie à Deux“ bolji od prvog dela filma? Donosimo utiske

Nakon ogromnog uspeha filma Joker iz 2019. godine, očekivanja za nastavak, Joker: Folie à Deux, bila su izuzetno visoka. Prvi deo, režiran od strane Todda Phillipsa, duboko je uzdrmao filmski svet prikazujući priču o Arthuru Flecku, komičaru čiji se um polako raspada pod težinom nepravde i društvenog nasilja. Film je bio daleko od tipičnog superherojskog ili superzlikovačkog – bio je to složen, mračan portret jednog čoveka koji se gubi u spirali očaja i ludila. Joaquin Phoenix je briljantno izneo ovu ulogu, osvojivši Oskara za najbolju mušku ulogu, i postavio visoku lestvicu za sve filmove koji se bave tematikom mentalnog zdravlja i antisocijalnog ponašanja. Ostavio nas je sa dubokim pitanjima o društvu, nasilju i identitetu, uz specifičan ton pesimizma i haosa.

U tom kontekstu, Joker: Folie à Deux pokušava da proširi ovu priču, dodajući nove slojeve Fleckovom karakteru i njegovom svetu. Drugi deo koristi svoju premisu za nastavak istraživanja Fleckovog mentalnog stanja, ali ovaj put sa elementima koji dolaze iz muzičkog filma i psihološkog trilera. Film je ambiciozan u pogledu strukture i tona, ali koliko uspeva u svojim namerama, ostavlja nas sa mešovitim osećajima.

Elementi filma deluju eksperimentalno i rizično

Joker: Folie à Deux nas odmah uvlači u prepoznatljiv svet prvog filma, ali sa značajnim obrtima. Todd Phillips nastavlja da koristi iste stilske tehnike, kao što su tamni tonovi, kamera koja se fokusira na Phoenixovo lice i sirovi osećaj napetosti. Međutim, ovaj put uvodi i Lady Gagu kao Harley Quinn, što donosi novu (i diskutabilnu) dinamiku. Njihova hemija na ekranu je neobična i delimično uspešna. Ali ponekad deluje da Gaga pokušava da nadmaši ono što je Phoenix izgradio u prvom filmu.

Muzički elementi filma deluju eksperimentalno i rizično, što može da odvrati deo publike koji očekuje čvrst narativni nastavak. Muzičke numere su umetnički osmišljene, ali ponekad deluju previše apstraktno i odvraćaju pažnju od glavnog toka priče. Iako je pokušaj spajanja psihološkog trilera sa muzičkim segmentima hrabar, često deluje kao da film balansira na ivici pretencioznosti. Flešbekovi i fantazijski segmenti nisu uvek koherentni, ali pružaju vizuelno bogatstvo koje omogućava da dublje zaronimo u um glavnog junaka.

Veća doza teatralnosti

Jedan od najsvetlijih momenata je i dalje Joaquin Phoenix, koji ponovo briljira u ulozi Jokera. Njegova izvedba je slojevita i prepuna tenzije, i lako nosi film na svojim leđima. Iako je Lady Gaga dala emotivno snažnu interpretaciju Harley Quinn, njen lik često ne dobija dovoljno prostora da se razvije do kraja. Njihov odnos, iako kompleksan i zanimljiv, ostaje nedovoljno istražen u pogledu psihološke dubine koju je prvi film postavio kao temelj.

Narativno, Joker: Folie à Deux je film koji se igra sa granicama realnosti i ludila. Međutim, ovaj put sa većom dozom teatralnosti. Film istražuje ideju deljene (ili udvojene) ludosti, kako i sam naslov sugeriše, ali ne uspeva u potpunosti da ponovi emocionalni uticaj prvog dela. Gledalac je često preplavljen haosom i dezorijentacijom. To deluje kao nameran potez Phillipsa, ali može da umanji emotivnu vezu sa likovima.

Kinematografija je uvek na visokom nivou

Vizuelno, film je impresivan – kinematografija je uvek na visokom nivou, sa mračnim tonovima i gradskim pejzažima koji evociraju osećaj opresije i beznađa. Međutim, za razliku od prvog filma, gde je ta opresija bila centralni deo priče, u nastavku deluje više kao estetski izbor koji se ne povezuje u potpunosti sa narativnom strukturom. Muzika i zvučni efekti su snažni, ali songovi, iako kinematografski upečatljivi, nekada deluju kao da prekidaju tok priče.

In the end…

Joker: Folie à Deux je film koji svakako izaziva reakcije, ali je daleko od savršenog nastavka prvog dela. Iako pruža interesantne nove elemente, kao što je odnos sa Harley Quinn i eksperimentiše sa muzičkim formama, film često deluje previše rizično za svoje dobro. Phoenix je ponovo briljantan, ali priča pati od preterane teatralnosti i fragmentarnosti. Dok je prvi film bio sirov, emotivan i duboko ličan, ovaj nastavak, iako vizuelno prelep, ostavlja osećaj nedovršenosti.

Foto: YouTube, IMDb; Instagram: @jokermovie, @wbpictures