U razgovoru sa Rubenom Östlundom – rediteljem filma „Trougao tuge”

Nedelja, 16. jula 2023.

Proslavljeni švedski reditelj Ruben Östlund filmom Turist koji smo imali prilike da pogledamo pod otvorenim nebom tokom Ponta Lopud filmskog festivala i filmom Kvadrat, a kasnije i ostvarenjem Trougao tuge koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu i nominovan za nagradu Oskar, i to u kategorijama za najbolji film, režiju i originalni scenario, istakao se kao jedan od najintrigantnijih evropskih reditelja i scenarista današnjice. A javnosti manje poznata činjenica jeste da je Ruben Östlund svoju karijeru započeo snimanjem dokumentarnih filmova.

Njegovi filmovi su antropološki prikaz modernog društva u kojima se često savremeni trendovi postavljaju kao antiteza. Svojim duhovitim i preciznim prikazima ljudskog ponašanja, između ostalog, postavlja pitanje muškosti koja ustukne pred lavinom, konformizma koji je na testu zbog ljudske greške, nepromišljene reakcije ili faktora sreće.

Ukoliko ste pogledali makar jedan njegov film, verovatno sa pitate koji sociološki problem će staviti pod reflektor svog sledećeg. Razmišljanja o narednoj temi podelio je još prošle godine na Sarajevo Film Festivalu, mada, čini se da je tada medijima ta vest prošla ispod radara. Možda je upravo ta selekcija vesti kojoj svedočimo još jedan u nizu društvenih fenomena o kojima bi Ruben mogao snimiti film. O ljudima, novom filmu i aktuelnim izazovima, u neformalnom druženju na jednom od najlepših ostrva, na Lopudu, u okviru Ponta Lopud filmskog festivala, razgovaramo sa Rubenom Östlundom.

Biografski filmovi

U školi režije najznačajniji profesor mi je bio Kalle Boman koji je radio sa Boom Widberbergom. Bo Widberberg je 60-ih uz Ingmara Bergmana bio jedan od dva najveća reditelja u Švedskoj. Bo nije bio fan Bergmanovog opusa, te sam i ja obučen da ne volim njegove filmove, uprkos njihovom posebnom mestu u švedskoj istoriji.

Tada sam radio samo dokumentarce. Bilo je vreme kada je DVD kamera bila svetlo tržišta. Vladao je trend da bi za dobar film trebalo da kopamo gde nas boli. Nisam se povinovao ideji. Snimao sam o vršnjacima i prijateljima. Zatim sam snimio dokumentarac o svojim roditeljima koji su tada bili razvedeni 23 godine. Spojio sam ih ponovo ispred kamere i pitao: šta se desilo? Samo tako sam mogao da vidim stvari iz njihovog ugla.

Novi film

Imali smo film čija se radnja odvijala na planini, potom na brodu, sada se radnja filma odvija u avionu. Zaplet počinje onda kada se na prekookeanskom letu, zbog prekida struje svim putnicima pokvari displej ekrana koji se nalazi na poleđini sedišta ispred njih. Postavlja se pitanje – šta se zaista dešava kada ostanemo bez ekrana i koje trigere to okida. Planiram da uključim scenu u kojoj će dečak traži svom starijem bratu da pozajmi njegov iPad, a brat mu kaže da sačeka pet minula. To je momenat u kom želim da izazovem publiku. Koliko traje pet minuta kada ostaneš sam sa svojim mislima.

Društvene mreže vs bioskop

Danas svi imamo zasebne ekrane. U Švedskoj smo nekada svi zajedno gledali TV. Danas, jedino što gledamo zajedno u švedskim domovima je izbor za pesmu Evrovizije. Sav drugi sadržaj konzumiramo u različitim sobama i na pojedinačnim ekranima. Interesantno je to, jer smo potpuno izgubili mogućnost da odgajamo sledeću generaciju na slikama za koje mislimo da su zanimljive. Nekada su sva deca gledala iste dečije programe na TV-u. Danas švedski dečji programi imaju manje gledalaca od popularnih kanala na društvenim mrežama. Dakle, sledeću generaciju vaspitava nešto što kurira 14-godišnji influenser. Sadržaj koji deca danas gledaju je u rukama algoritma tehnoloških kompanija. Mislim da je pomalo zastrašujuće kada pomislite na to da će sledeću generaciju odgajati upravo tehnološka kompanija i pomenuti 14-godišnji influenser koji najčešće pokušava da proda nešto. Ali zato mislim da je bioskop jedinstven. Zato što je to jedna od retkih prostorija u kojoj zapravo gledamo nešto zajedno. A kada gledamo nešto zajedno, to menja način na koji gledamo na to. Moramo da razmišljamo o sadržaju, jer bi nas neko mogao pitati šta mislimo o tome što smo upravo odgledali. Ne radi se zapravo toliko o tome šta će biti prikazano, reč je o raspravi koju to posle izaziva. Hajde da zajedno pogledamo YouTube kanal Kim Kardashian i da vidimo šta dobijamo od tog iskustva. Kakve misli imamo o tome? Moram da kažem nešto što će zvučati pomalo utopistički, ali mislim da nije moguće da se bioskopu vrati popularnost koju je imao pre. To se nikada neće dogoditi. Ali možemo istaći kvalitet bioskopa. I možemo istaći tradiciju.

Šira slika

Ono što sam sada počeo da praktikujem na svojim snimanjima jeste da okupim tim i kažem im da ne želim da bilo ko stoji ili šeta tokom snimanja scene. Ne želim da glumci imaju nekoga ko se vrpolji ili gleda u telefon u isto vreme kada oni rade scenu. Potpuno je suludo što dozvoljavamo ponekad da se to dešava na setu. Izazov je s glumcima jer oni doživljavaju scenu iz sopstvenog ugla i ne vide širu sliku. I često su kivni na mene jer brinem o celoj sceni. Oni su odigrali svoju scenu i bilo je fantastično i nije im jasno da postoji nešto drugo što nije funkcionisalo. Pokušavam da ih nateram da zaborave na svoj lik, ali naravno, razumem da i oni imaju svoj proces i onda pokušam na lep način da im predočim zašto je važno da mi veruju, jer imam uvid u sve scene i znam šta nedostaje.

Prerasude

Egoistični i površni siromašni ljudi se često na filmu prikazuju kao iskreni i velikodušni. I to je nešto što prolazi ako pogledate filmove koji se stvaraju. Postoji perspektiva o tome ko smo u zavisnosti od toga na kojoj se poziciji nalazimo u klasnoj hijerarhiji, što smatram da nije istina. Kada upoznaš bogate ljude, oni mogu biti veoma fini. A kada upoznaš siromašne i oni su takođe često fini. Ne postoji određena vrsta načina na koji motivišete klasni sistem govoreći da bogati ne razumeju prave vrednosti života. Tarkovski takođe dolazi iz bogate porodice. Dakle, ako ste u toj poziciji, jedan od luksuza je to što uopšte ne morate da razmišljate o novcu. Onda možete početi da razmišljate o unutrašnjem životu. Svakako ako dolazite iz porodice kao što sam ja, vi ste pod velikim uticajem levičara 60-ih. Ovo je bila stalna diskusija u našem domu: kako stvoriti bolje društvo? U mom domu se uvek raspravljalo gde ljudi idu da bi pronašli vrednost u životu. Moja majka ce uskoro napuniti 80 godina i još uvek je aktivistkinja i govori o klimatskim promenama i time hrani svoj život.