Journal intervju: Jovan Marjanović – kroz film smo upoznavali svet i stvarali svoju sliku sveta
Jovan Marjanović pridružio se timu Sarajevo Film Festivala još kao devetnaestogodišnjak, nakon završene srednje škole. Rastao je uz Sarajevo Film Festival, pokazao istinski talent za kreativnu industriju, potom i završio prestižne škole, te napravio odličnu poslovnu mrežu u svetu filmske industrije. Film mu je u krvi još od malih nogu. Uz film je rastao i sa filmom je rastao. Na mesto direktora Sarajevo Film Festivala postavljen je prošle godine i za samo godinu dana uneo brojne novine, ostvario nove saradnje i unapredio Festival, a to je tek početak.
U susret 29. izdanju Sarajevo Film Festivala, u Journal intervjuu razgovaramo sa Jovanom Marjanović o svemu – Festivalu, omiljenim filmovima, anegdotama koje mu je Festival doneo, ali i kinematografiji danas.
Da li se sećate momenta kada ste shvatili da je film vaša pasija i kako je došlo do toga?
Ne sećam se nekog pojedinačnog momenta, ali filmovi su, dok sam odrastao, bili toliko značajan deo konverzacije s roditeljima, rodbinom, prijateljima, da se film u mom odrastanju i sazrevanju činio značajnim. Kroz film smo upoznavali svet i stvarali svoju sliku sveta. To je za mene film.
Karijeru u kinematografiji započeli ste u okviru Sarajevo Film Festivala pre više od dve decenije, šta se sve po vašem mišljenju promenilo tokom tog perioda?
Dvadeset godina je dug period i dogodilo se mnogo toga. Pre svega, film je nekad bio na celuloidnoj traci, danas je u potpunosti digitalizovan. Promenili su se načini distribucije. Danas je to kompletan lanac, čiji su procesi od proizvodnje do distribucije jasni. Ta promena je verovatno na isti način značajna kao što je nekad bio prelazak s nemih na filmove s tonom ili sa crno-belih na filmove u boji. Digitalizacija je jedna od velikih revolucija u filmu i ona se u potpunosti završila u proteklih 20 godina, a već kreće potpuno nova – AI revolucija.
Koliko se sama kinematografija promenila u poslednje dve decenije? I šta nam je novo vreme donelo, a šta oduzelo kada je reč o umetnosti filma?
Kada je u pitanju kinematografija i promene koje je novo vreme donelo, u Bosni i Hercegovini, kao i u ostatku bivše Jugoslavije, kinematografija kao i većina drugih stvari bila je urušena i u tranziciji između onog sistema u kojem su se filmovi proizvodili pre 90-ih i nečeg novog što je dolazilo. To je ujedno bilo i ono čime smo se bavili na Sarajevo Film Festivalu: kako prevazići tu tranziciju i kako naći nove modeleu proizvodnji i distribuciji filmova. Ono što smo detektovali kao važan alat za uopšte mogućnost dolaska do produkcije filmova su međunarodne koprodukcije. One su do tada za filmove iz regiona bile samo sporadične, a one među-regionalne koprodukcije bile su nemoguće i nepostojeće. Danas su one vodeći način proizvodnje filmova, i to je sigurno jedna od najvećih promena.
Tako da su moje dve decenije na Sarajevo Film Festivalu obeležene, između ostalog, uspostavljanjem CineLink koprodukcijskog marketa, koji je uveo promene u načinu proizvodnje filmova u regiji i koji je bio predvodnik povećanja regionalnih koprodukcija koje su sada postale norma i glavni način finansiranja i proizvodnje filmova. U te dve decenije i uz promene u načinu rada koje je između ostalog inicirao i CineLink, odnosno Sarajevo Film Festival, omogućio je i izlazak na međunarodno tržište nove generacije filmadžija, vreme su obeležile nove teme kojima se autori bave, njihove lične autorske poetike. U nekim se filmovima tražimo nakon svih tih promena koje je vreme donelo, kao što je suočavanje sa prošlošću i nekih ličnih autorskih poetika. A sada je sigurno na redu fokus na gledaoce. To je ono što je značajno.
Da li je sa dolaskom hiperprodukcije moguće ispratiti sve filmske novitete, pogledati ih i proživeti na pravi način? Kako zapravo u današnje vreme adekvatno napraviti selekciju sadržaja?
To je zanimljivo pitanje. Mislim da je sa jedne strane i odgovor na to zašto su filmski festivali i dalje relevantni. Jer selekcija je zaista nešto što je u vremenu hiperprodukcije koju opisujete, potrebno. Jako je, naravno, zanimljivo i izazovno pogledati i neke starije filmove u tom smislu, i birati i prezentirati neke filmske klasike, pogotovo u kontekstu festivala. To je u svakom slučaju uloga festivala.
Svedoci smo hiperprodukciji i serijskog programa, u prilog tome govori i činjenica da Sarajevo Film Festival već tri godine dodeljuje nagrade za serije. Kako objašnjavate tu ekspanziju i da li se i kako odražava na film?
Ta ekspanzija je rezultat toga da su kompanije koje imaju novac odlučile da im je potreban sopstveni sadržaj kako bi privukli gledaoce na svoje platforme. To su najčešće telekomi ili slične komunikacijske kompanije. Zašto? Zato što je serijski sadržaj, s jedne strane, prepoznat kao vrsta sadržaja koja privlači publiku u većem broju. S druge strane, upravo zbog svog serijskog karaktera, publiku – gledaoce i kroz poslovni model drži na neki način duže na tim kanalima. To ima uticaja i na film, naravno. Taj je uticaj s jedne strane pozitivan, zato što se upravo kroz taj direktni kontakt sa gledaocem filmski autori mogu mnogo više povezati sa sopstvenom publikom.
I verujem da će to vratiti filmsku formu da bude bliža publici. S druge strane, to smanjuje fokus na film. Zato što je jednostavno manje ljudi koji su spremni da rade na filmovima i zato što je produkcija serija duži i sigurniji posao. Cene rastu zbog toga, i zbog toga filmovi postaju sve manji i manji.
Od pretprošle godine Sarajevo Film Festival dodeljuje specijalnu nagradu za promovisanje rodne ravnopravnosti. Kakav je po vašem mišljenju položaj žena u filmskoj industriji danas?
Brojevi nam govore, a i jasno je, da taj položaj nije jednak. Nismo još uvek dosegli jednakost ni po pitanju broja žena na pozicijama u ekipama i na vodećim pozicijama u kinematografiji. Nismo dosegli ni jednake visine budžeta za filmove koje režiraju žene i za filmove koje režiraju muškarci. Potrebno je puno angažmana i razumevanja po tom pitanju. Zbog toga i imamo nagradu za Rodnu ravnopravnost i imaćemo je sve dok ona ne ispuni svoj cilj. Inače, ta je nagrada samo jedna od aktivnosti kojima Sarajevo Film Festival daje doprinos uspostavi jednakopravnosti žena u filmskoj industriji.
