Journal recenzija: Moramo da razgovaramo uz “Sunce mamino” – premijera i utisci (bez spoilera)

Donosimo utiske sa premijere filma “Sunce mamino” koji je prikazan beogradskoj publici večeras od 20h u mts Dvorani. Recenzija sadrži sve što smo zabeležile odmah nakon pogledanog filma, naravno kao i do sada – bez spoilera. Ovog puta unosimo novinu i delimo sa vama nekoliko Easter eggs iz filma o kojima ćemo, nadamo se, sa ekipom filma detaljnije porazgovarati.

Već od 15. februara film ulazi u redovan bioskopski repertoar. Moguće ga je pogledati ne samo u Beogradu nego i u celoj Srbiji. Svakako ovo je film koji će probuditi brojne polemike i zato je odlično gledati ga u društvu.

Sunce mamino – sve što smo znali pre

Kada smo pre nekoliko dana najavili premijeru filma Sunce mamino sumirali smo ono što je najvažnije da znate pre odlaska u bioskop. Novi film Koste Đorđevića “Sunce mamino” koji je već prikazan na filmskom festivalu u Talinu je topla, melanholična, tinejdžerska i porodična crna komedija o odrastanju. Autor filma (reditelj i scenarista) Kosta Đorđević time ostaje u svom preferabilnom žanru.

Već sam „coming of age“ žanr govori nam da će u fokusu biti emotivni odnosi, složene porodične veze i naravno – ljubav. Ne znam da li je spoiler ako kažemo da u filmu postoji više vrsta ljubavi. U fokusu filma je Relja (Pavle Čemerikić) koji je neprilagođen i usamljeni tinejdžer u želji da smuva Anu iz susedsvta (Alisa Radaković). Kada majka Olga (Branka Katić) odbija da se uključi u pogrebne običaje, Relja se kradom upušta u organizaciju sahrane, verujući da će tako osvojiti Anu. Kombinacija ljubavi i smrti odličan je zaplet i za tragediju i za komediju, odnosno farsu.

Muzika kao filmski lik

Već od najave znali smo da Sunce mamino donosi i sjajnu muziku, produciranu po najvišim svetskim standardima. Nismo mogli da pretpostavimo koliko stvarno dobro zvuči muzika sa velikog ekrana. Za sada, posle prvog gledanja veoma je teško odlučiti se da li prvi odličan utisak ide za muziku koju je komponovao Filip Mitrović (Reži, Trag divljači ali i serija o Radio Beogradu Govori da bih te video) ili za fotografiju koju potpisuje Bojana Andrić (Reži, Trag divljači). Prvi utisak bi svakako bio da filmske sekvence mogu da žive odvojeno i kao muzički video spotovi.

To nije daleko od stvarnosti jer je bend Nipplepeople za potrebe filma snimio singl Ti i Ja. Čuli smo da su reakcije publike nakon uživo izvođenja na koncertima odlične, veliki broj pregleda je tu, nesumnjivo je reč je o hitu, što su potvrdile i reakcije bioskopske publike.

Moramo da razgovaramo o Relji

Opsesivne tinejdžerske ljubavi su, to znamo iz prethodnih Đorđevićevih filmova, neiscrpan izvor inspiracije. Ovde, jedna takva „ljubav“ može da pokrene ceo niz rasprava o tome da li su i odrasli uopšte razumeli o čemu govorimo kada govorimo o ljubavi.

Glavni protagonista Relja, za koga se i u najavi kaže da je „zbunjen i pomalo neprilagođen“ je zaista nepodnošljiv – kad moram da kažem – glup, bezobrazan i površan tinejdžer. I to je mesto gde Sunce mamino postaje jedno sa svojim naslovom. Način na koji Relja posmatra svet, odnosi koje ima u porodici i sa prijateljima – ako te slučajne tinejdžerske odnose možemo nazvati prijateljstvima – ključ je koji ovaj film čini vrednim gledanja.

Neprilagođenost i zašto je mistifikujemo

Neprilagođenost nije prosto jedna od osobina koje pomažu karakterizaciji likova, već jedan od osnovnih problema odrastanja. To znamo i iz života – ali neprilagođenost je često uzrok povređivanja i samopovređivanja, kompletne erozije mentalnog zdravlja tinejdžera i porodica… Problema u ponašanju, porodičnih problema i naravno – društvenih problema.

Celo društvo i njegova postavka diktira šta je uklopivo šta ne i o tome se može raspravljati ali Reljinu neuklopljenost ne možemo romantizovati. Autor nam to ne dozvoljava.

Neprilagođenost između romantizacije i odbacivanja

Glavni junak, ali ni drugi junaci i junakinje u filmu nisu postavljeni u crno belom ključu. Isto tako ne postoji „coming of age“ razblažena limunada koju kritičari nazivaju „Sundance film“. I to ne zato što se film dešava u Srbiji. Sunce mamino ni jednog trenutka ne igra na kartu balkanskog iako je veoma lokal specifičan. Jeste jedan od 9286 filmova snimljenih u centru Beograda, ali odličan tretman lokacija uspeva da nam ponudi jednu univerzalniju a opet zanimljivu sliku pejzaža centra grada.

Među likovima nema značajnijih rasnih i socijalnih razlika. Istovremeno se ne izmaštava nemoguće blagostanje. Lokalpatriotizam i intimnost Beograda ali i žanr, opravdava sve te izbore.

Zašto je važno da pričamo?

U godini nakon najvećeg masakra koji je videla ne samo Srbija nego i svet, nema opravdanja da se ne bavimo pitanjem odnosa između mladih. I unutrašnjim svetovima koje grade. Dokaz da se plašimo i odbacujemo ono što ne poznajemo je i ubrzo odbačena politička odluka, odnosno dopis školama da se prijave sva deca koja su povučena i neobična.

U filmu Sunce mamino, mi svi, kao publika, saučestvujemo u istoj predrasudi. Svesni smo da nešto u slučaju glavnog junaka nije kako treba, zaziremo. Ne znamo od čega ali imamo nelagodu. Da li ćemo posegnuti za onim dobrim starim – porodica, ili ćemo se okrenuti ka društvu? Zavisi od svakog ponaosob. Film nas drži u tom krugu suočavanja, ali ne bez duhovitosti. Možda zato što jedino uz smeh možemo da započnemo razgovor o važnim temama.

Easter eggs

Pasionirano volim da pratim ono što je nikad slučajno – sve što okružuje junake u filmu. Nadamo se da ćemo imati priliku da razgovaramo i uživo. I vas ohrabrujemo na razgovor o ovim, ako ne skrivenim preporukama, onda svakako temama za razmišljanje uz film.

Columnae – beogradski gaming svet

Neizostavno za svaku tinejdžersku dramu neizostavno je baviti se i gaming kulturom. Sunce mamino ide i korak dalje i na veoma sveden i odličan način promoviše domaću gaming industriju. Nećemo previše otkrivati ali igrica koja se pojavljuje u filmu je Columnae: A Past Under Construction.

Iza nje stoji Moonburnt Studio, ekipa koja je pre nekoliko godina crowdfundingom skupila novac za početak izrade steampunk fantazije o Beogradu. Odličan izbor!

Porijeklo – Saša Stanišić

Svaki book worm će u jednom trenutku prepoznati u prvom planu knjigu Saše Stanišića Porijeklo. U filmu koji tematizuje smrt bake, veoma je odgovarajuće da se nađe i roman iste teme.

U Porijeklu, Saša Stanišić dolazi iz nemačkog Hajdelberga u koji je otišao iz Višegrada, nazad u bosanske planine, svojoj baki. Opraštanje od bake je zajedničko za ova dva dela ali pozivamo sve gledaoce da istraže vezu Stanišićevog Porijekla i  Đorđevićevog najnovijeg filma.

Equus – Peter Shaffer

Film obiluje popkulturnim referencama koje su svima poznate – kao što je to Bob Dylan ili Quentin Tarantino. Zato smo se odlučile da ovog puta predstavimo i referencu koja nije na prvu, ali možda može poslužiti kao ključ za dalje istraživanje tema koje se samo otvaraju u filmu.

U jednoj od scena važnih za razrešenje pojavljuje se poster iz Nacionalnog teatra u Londonu gde je prvi put izvedena drama Equus, dramskog pisca Petera Shaffera. Svakako nije naivna poveznica što je glavni protagonista ove drame dečiji psihijatar koji tretira dečaka sa patološkom opsesijom konjima.

Još par reči i preporuka

Mi nećemo više otkrivati ali slažemo se sa tezom filma koja se ponavlja u više navrata – koliko je važno baviti se mentalnim zdravljem mladih. Izazovi odrastanja kao što su porodične svađe, ljubavni problemi i problemi uklapanja, prečesto se podvode pod „normalno“ i time netretirano. Film ide korak dalje i bavi temama opsesija, proganjanja, zloupotrebom lekova i zavisnosti od video igrica i odličan je conversation starter na ove teme.

Odlična glumačka ekipa bila je već najavljena i samo ćemo se ponavljati ako kažemo da je važno gledati fenomenalnu Branku Katić posle dugo vremena. Denis Murić (Ničije dete, Grupa, Indigo kristal) i Pavle Mensur (Grupa, Indigo kristal a sada i nova serija V efekat) su već dugo miljenici naše publike. Važno je obratiti pažnju na Pavla Čemerikića (Lost Country) i Alisu Radaković. Zahtevnosti njihovih junaka je ogromna, jer nisu uvek simpatični, tačnije nas kao i većina tinejdžera na smenu nerviraju i izazivaju nežnost. Od sporedne uloge Dubravka Kovjanić je izgradila odličan karakter Tanje. Nismo sigurni da li bi bez nje ovaj lik imao ime, a posebno ne da li bismo ga zapamtili.

Za kraj, najbolja preporuka za ovaj film je gledanje ovogodišnje produkcije u isto vreme. Nedelja, Živi i zdravi i Mamino sunce na pravi način pokazuju bogatstvo naše kinematografije kako u žanrovskom tako i u tematskom smislu. Različiti između sebe ali i posebno različiti u odnosu na ono što podrazumevamo pod sintagmom „domaći film“. I u pozitivnom i negativnom smislu. Svakako uz Fest i najavljene domaće premijere, zanimljivi filmski dani su pred nama.

Foto: MCF, imdb, youtube, National Theatre London, Booka, Moonburnt studio