Nadal-Đoković. Četrnaest godina dugo i šezdeset mečeva teško rivalstvo završeno je u deliću sekunde – asom. Poslednji ples, kako su ga sportski novinari poetično slovili, odigran je na stadionu Filip Šatrije u Parizu. Novak Đoković nastavlja pohod na zlatnu medalju. Rafael Nadal završava olimpijsku karijeru (u singlovima), u počasnom krugu profesionalnog trčanja za žutom lopticom. Nostalgičnom reminiscencijom tenzije koja bi nastala kada se Novak i Rafa nađu jedan spram drugog, postaje nam jasno zašto je beli sport česta metaforička alatka filmskih reditelja.
Scene na teniskom terenu koristili su mnogi da prikažu dinamiku, napetost i sukob – emocionalni, društveni, vrednosni, ili kakav drugi. Poslednji u nizu je to učinio Luka Guadanjino (ita. Luca Guadagnino). Međutim, i pre njega, tenis se igrao na filmskom platnu.
Claire’s Knee (1970), r. Éric Rohmer
Francuski reditelj Erik Romer (fr. Éric Rohmer) je vrsni portretista međuljudskih odnosa i njihove kompleksnosti. Claire’s Knee je film koji suptilno povezuje filozofiju, ljubav i sport, koristeći tenis kao spregu za razvijanje napetosti između likova, elegantno i promišljeno, kako dolikuje ovoj disciplini (sportskoj, i umetničkoj). Teniski mečevi u filmu simbolizuju igru zavođenja i emotivnu dinamiku između likova, dok Romer suptilno istražuje dileme ljudskog srca i morala.
Annie Hall (1977), r. Woody Allen
Za Vudija Alena (eng. Woody Allen), ljubavni odnosi kaleidoskop su emocija, složenih psiholoških prilika i društvenih implikacija urbanog života. Duhovita, introspektivna ljubavna drama Annie Hall delom je izgrađena na dinamici sličnoj onoj koja vlada u teniskim mečevima. Zato ne iznenađuje da je Alen dvoje junaka Eni i Alvi odveo do terena, i na njima predstavio momente bliskosti i nesuglasica, reflektujući na taj način suštinu njihove veze.
A Room with a View (1985), James Ivory
Roman E. M. Forstera, koji je Džejms Ajvori (eng. James Ivory) adaptirao za filmsko platno, smešten je među pejzaže Engleske – domovine tenisa – i Italije, a beli sport iskorišćen je ovog puta kao teren na kojem se manifestuje sukob društvenih normi spram individualnih želja likova. A Room with a View donosi elegantnu i dirljivu priču o ljubavi i ličnom oslobađanju. Igra tenisa postaje metafora za borbu između lične slobode i društvenih očekivanja, dok likovi pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu. Ajvorijeva vizualna raskoš i duboka emocionalnost nalikuju vrhunskom teniskom meču.
Lolita (1997), r. Adrian Lyne
Već deo uvodne rečenice Nabokovog romana asocira na odskok teniske loptice – „(…) Lolita: vrh jezika prelazi put od tri stupnja niz nepce da bi na trećem lupnuo o zube. Lo. Li. Ta.“ A onda je Lajnova Lolita zaista i zaigrala tenis. Za Edrijana Lajna (eng. Adrian Lyne), energičnost poteza reketom i uzbuđenje prebacivanja loptice metafora su za tenziju i strast koja postoji između glavnih likova – pa sada znate odakle je Luka Guadanjino crpeo inspiraciju za teniski ménage à trois u svom poslednjem delu. Svaki udarac simbolizuje napetost koja raste između Humberta i Lolite, stvarajući ambivalnentu atmosferu koja vodi filmsku radnju.
