Tihana Lazović o filmu „Živi i zdravi“: Odmah sam se zaljubila u te fantastično napisane likove
Tihana Lazović ubraja se među glumice koje plene šarmom, autentičnošću i snažnim karakterom. Njen glumački talenat i posvećenost radu oslikavaju se u brižljivo kreiranim, kompleksnim likovima. Bilo da otelotvoruje glumačku divu Elizabeth Taylor na pozorišnim daskama u predstavi Bilo jednom na Brijunima ili domaćicu Tinu u ostvarenju Samo kad se smijem koje pokreće teme porodičnog nasilja, zahvaljujući uverljivoj interpretaciji, ova mlada glumica nepogrešivo ostavlja snažan utisak.
U susret beogradskoj premijeri filma Živi i zdravi reditelja Ivana Marinovića, komedije koja kroz jedno dinamično venčanje prikazuje sukob starog i novog, razgovarali smo sa Tihanom. Talentovana glumica za Journal je otkrila da nije ljubitelj crvenog tepiha, da prilikom odabira uloga dosta pažnje polaže u sam scenario, te da joj je angažman u komediji koja ima dosta scena akcije prijao, toliko, da se osmelila i pojedine scene snimila bez dublerke.
Stvaranje likova koje igram za mene su intiman proces.
Kakve utiske nosite sa svetske premijere filma u Talinu? Da li je tokom prvog prikazivanja filma javnosti uzbuđenje (trema) najveće?
Naravno, uvek je uzbuđenje prisutno kada prvi put prikazujete film publici. Stvaranje filma, stvaranje likova koje igram za mene su intiman proces, i u trenutku kada film predstavite publici, potpuno ste izloženi i ranjivi. To je zastrašujuć, ali i veoma katarzičan osećaj.
Nakon toliko značajnih i uspešnih ostvarenja, kako danas reagujete na premijere? Da li se vaš odnos prema njima menjao?
Moram biti iskrena. Ne uživam u premijerama. Radije bih otišla na noćno snimanje nego šetala crvenim tepihom. Ali, to je deo posla.
Film okuplja regionalnu umetničku ekipu. Kako biste opisali saradnju sa Ivanom Marinovićem?
Ivan je neverovatno darovit, predan, inteligentan i saosećajan reditelj. Njegovo poverenje u mene je zaista neverovatno i na tome sam mu neizmerno zahvalna. Ovo snimanje je bilo posebno, zaista. Neverovatna količina ljubavi uložena je u film od strane svakog sektora i mislim da se to oseća u finalnom proizvodu. Često zaboravljamo da iza svega stoje producenti koji rade neverovatan posao da nas sve drže na okupu, da nam omoguće da slobodno stvaramo. To je takozvani nevidljivi posao, posao iz kancelarije bez kojeg film ne bi bio moguć, a često se uzima zdravo za gotovo. Tu prvenstveno mislim na producentkinju filma Mariju Stojanović i direktorku filma Masi Lero. Neverovatne su to žene. Glumila bih i stablo u njihovoj produkciji (smeh).
Šta najviše cenite kod direktnog partnera u procesu rada? Kakav način rada (saradnje) vam generalno najviše prija?
Imala sam neverovatnu sreću da mi u ovom filmu partner bude Goran Slavić. Dugo se nisam susrela sa takvim sirovim, neverovatnim talentom. Neviđeno duhovit, predan, topao partner s kojim je svaki kadar bio uživanje. Fantastičan glumac i divan čovek.
Nemamo često priliku da uživamo u domaćim komedijama. Koliko je zadovoljstvo i izazov igrati ovaj žanr?
Za mene je najvažniji dobar scenario. Kada sam prvi put pročitala Žive i zdrave, potpuno sam odvalila. Odmah sam se zaljubila u te fantastično napisane sulude likove. Od prvog čitanja, preko probi, do samog snimanja, rad na ovom projektu bio je užitak. Radili smo puno, snimanje nije bilo lako, bilo je izazovno i zahtevno, ali je svaka akcija na setu bila čisto uživanje.
Čini se da film, kroz humorističku priču koju nosi, obiluje akcionim scenama. Koliko je bilo zahtevno snimiti ih?
Obožavam sve scene akcije, žao mi da ih nema više u mojim filmovima (smeh). Pa recimo, skakanje sa balkona je bilo predviđeno za moju dublerku, ali sam ipak ja skakala (smeh). Ko zna, možda u nekom budućem životu budem kaskaderka.
Publika vas je uglavnom upoznala kroz niz dramskih pozorišnih i filmskih uloga. Šta biste izdvojili kao netipično i novo kada je reč o vašoj ulozi u ovom filmu?
Glumci u komediji nikada ne igraju komediju. Upravo suprotno. Naši likovi prolaze kroz ozbiljne drame, previranja i oluje. U tom smislu, priprema za ovaj film, stvaranje moje Dragane nije bilo nista jednostavnije, ili lakše, da tako nazovemo, od pripremanja za ozbiljnu filmsku dramu.
Institucija braka se, u odnosu na tradiciju, s godinama dosta izmenila. Kako vi danas posmatrate na nju?
Kao i sve, i pitanje braka je stvar ličnog izbora. Dokle god odluka proizlazi iz slobode i ljubavi, živeli! Dokle god običaji na svadbama nisu mizogini i šovinistički, živeli!
Foto: Marko Suvić
Stajling: Vanja Pantin
Makeup: Ana Kovačević
Hair: Dimitrije Vokić
Kreativna direkcija: Marija Jovanović
Lokacija: Loft studio