Tit Andronik, Šekspirov spektakl premijerno će biti izveden 26. decembra od 20 časova na velikoj sceni JDP u Beogradu u režiji koju potpisuje Andraš Urban. Od jeseni intenzivno pratimo šta se dešava u pozorištu, decembar je doneo hit predstave, odlična izvođenja i nekoliko premijera, a pred sam kraj godine stiže dugo očekivani dolazak renomiranog reditelja Andraša Urbana i njgova prva režija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Mi vam u kratkim crtama donosimo sve zbog čega bi trebalo pogledati ovu autorsku viziju Šekspirovog klasika.
Nije istina da je mržnja i ljubav nešto slično, nije istina da je ljubav i mržnja isto. Mržnja je mržnja, ljubav je ljubav.
Ljubav je ljubav – reč reditelja
Zakon „oko za oko“ kao da je sastavni deo čoveka. Svaki sistem i svaki čovek samo proizvodi po ko zna koju parafrazu na istu temu. Ne veruješ državi, ne veruješ zajednici, ne veruješ drugoj osobi. Svi su te već jednom izdali. Ne veruješ u pravednost, ne veruješ u pravdu.
Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mrzimo. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgrejava, drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju istorijsku i društvenu političku ulogu. Točak za trčanje. Beskonačni krug. Nije istina da je mržnja i ljubav nešto slično, nije istina da je ljubav i mržnja isto. Mržnja je mržnja, ljubav je ljubav.
Svet je surov, društvo je surovo, čovek je surov. Stvarnost je surova. Pozorište je surovo. No, surovo pozorište je ipak samo pozorište. Topla sala, udobna sedišta, odličan tekst, bravurozni glumci. Prijatan događaj. Zabava. Utočište. Ali bez obzira koliko nam se to čini istinitom, dobro znamo da pozorište nije samo zabava. Pozorište nije „samo“ pozorište. Pozorište je pozorište i ništa drugo. Put spoznaje. Sebe samih. Čoveka. Da. Pozorište menja svet. Pa šta?
P.S. Čitam „Reč reditelja“ i sa skromnom radošću konstatujem da nisam ni napisao reč politika. Pročitam ponovo. Ipak jesam.
Topla sala, udobna sedišta, odličan tekst, bravurozni glumci
Sigurno najimpresivnije beogradsko pozorište je Jugoslovensko dramsko. U vreme kada je Beograd pun gostiju, odlično je posetiti JDP, mesto gde su predstave audio vizuelni spektakl. Arhitekura pozorišta rekonstruisanog posle devastirajućeg požara pleni dvostrukom fasadom, staklom i klasičnim elementima. U foajeu se nalazi skulptura akademskog vajara Mrđana Bajića. Stalnu izložbu plakata sezone potpisuje studio Mirko Ilić Corp. iz Njujorka.
Pored premijernih izvođenja koja se gotovo uvek rasprodaju, dobro je pogledati repertoar i odlučiti se za reprizno izvođenje nekih od savremenih klasika bilo da je to Andrašev Tit Andronik, Beogradska trilogija Biljane Srbljanović, Edip Vita Taufera ili Audijencija Vaclava Havela, koje će publika moći da vidi do kraja godine. Važan adut JDP-a svakako je i glumački ansambl prepun zvezda kao što su Goran Šušljik, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Nataša Ninković, Nenad Jezdić, Nataša Tapušković i mlađa postava Milan Marić, Jovana Belović, Miša Dragičević i drugi…
Osveta (u) staroj godini – slučajno ili namerno?
Andraš Urban – proslavljeni reditelj po prvi put u JDP
Andraš Urban je proslavljeni reditelj i upravnik Pozorišta „Deže Kostolanji” u Subotici od 2006. Osnovao je prvi ansambl ove kuće, izborio se za pozorišnu salu, pokrenuo program gostovanja po Vojvodini „Dezireov tramvaj“ i internacionalni / regionalni pozorišni festival Desiré Central Station. Kao sedamnaestogodišnjak formirao je pozorišnu i književnu radionicu, a potom trupu AIOWA. Nastupao je kao autor, reditelj i glumac. Sa predstavama Hamlet i Vojcek u subotičkom Narodnom pozorištu gostovao na 26. Bitefu 1992.
Postavio je preko 70 profesionalnih predstava, u nezavisnim produkcijama i etabliranim pozorišnim kućama u Subotici, Novom Sadu, Somboru, Beogradu, Nišu, Prištini, Segedinu, Ljubljani, Mariboru, Parmi, Rijeci, Zagrebu, Bitolju, na Cetinju, u Podgorici, Sarajevu, Klužu, Temišvaru, Berlinu, Varni, Budimpešti.
Urban je autor kratkih filmova Niko i neko, Staklo, Kao da nas i nema. Napisao je knjigu pripovedaka Partizan iz zore. Njegove predstave gostovale su i nagrađivane na festivalima: BITEF, MESS, POST, Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, FIAT, SZASZ, THEALTER, MOT, Infant.
Dobitnik je nagrada: „Bojan Stupica“ 2017, „Joakim Vujić“ 2012, „Mari Jasai“ („Jászai Mari“), Nagrade za paralelnu kulturu, Nagrade za umetnost vojvođanskih Mađara, Nagrade „Pro Urbe“ grada Subotice, Nagrade „Pro Urbe“ grada Senta, Nagrade „Šandor Heveši“ („Hevesi Sándor“), Sterijinih nagrada za režiju i najbolje predstavu (2016, 2021)…
Ne veruješ državi, ne veruješ zajednici, ne veruješ drugoj osobi. Svi su te već jednom izdali. Ne veruješ u pravednost, ne veruješ u pravdu. Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mrzimo. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgrejava, drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju istorijsku i društvenu političku ulogu. Točak za trčanje. Beskonačni krug.
Zašto nam je danas bitan Tit Andronik?
Kako se desi neki slučaj nasilja, sa svih strana čujemo o tome kakva bi osveta mogla da usledi. Neretko, nasilje zaista podstakne novo nasilje iz koga, čini se, ne možemo da se izbavimo. I koga danas onda može da šokira komad koji je nastao između 1588. i 1593. godine. Ispostavilo se ipak da može. Naučnici su pre nekoliko godina čak merili puls publike, koja je gledala upravo jedno od izvođenja Šekspirovog Tit Andronika. I možda ćete se začuditi, a možda je eto i očekivano – ali publika nije reagovala na prikaze nasilja, već na izuzetnost glumaca. Možda ipak postoji nada u ljudsku vrlinu. I to je ono što nam treba na prelazu iz stare u novu godinu.
Pomenute udobne stolice pozorišta mogu da pruže utočište od spoljnjeg sveta, ali teme nasilja koje se ređa, tu su da nas podsete da je neophodno tražiti alternative. Gde su one? To bi bilo ambiciozno očekivati od bilo koje predstave, sa koje je važno da izađemo upitani i diskusiju nastavimo do duboko u noć.
Beogradska premijera pozorišnog spektakla Tit Andronik zakazana je za ponedeljak, 26. decembar, karte je moguće kupiti i online, a ceo repertoar i naredna izvođenja možete videti ovde.
TIT ANDRONIK
Vilijam Šekspir
Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović
Režija i scenografija: Andraš Urban
Dramaturg i pomoćnik reditelja: Vedrana Božinović
Kostimografija: Lina Leković
Kompozitor: Irena Popović
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn svetla: Dejan Draganov
Igraju:
Tit Andronik GORAN ŠUŠLJIK
Tamora ANĐELIKA SIMIĆ
Lavinija JOVANA BELOVIĆ
Aron VELJKO STEVANOVIĆ
Saturnin JOAKIM TASIĆ
Marko Andronik LAZAR ĐUKIĆ
Lucije LUKA SEVIĆ
Basijan, Dadilja DRAGAN SEKULIĆ
Demetrije PETAR PETROVIĆ
Hiron LUKA ANTONIJEVIĆ
Martije, Mutije, Klovn MLADEN LERO
Kvint MILAN BOBIĆ
Muzičarka IRENA POPOVIĆ
Organizator: Vladimir Perišić
Inspicijent: Dušan Milosavljević
Sufler: Dragana Anđelković
Asistent reditelja: Simo Đukić
Asistent scenografa: Ivanja Krnjić
Asistent kostimografa: Mia Đurović
Asistenta kompozitora: Nikola Dragović
Majstor svetla: Siniša Čupić
Realizator zvuka: Vladimir Becin
Premijera, ponedeljak 26. decembar a prva repriza utorak 27. decembar 2022. godine
Scena „Ljuba Tadić”