Da li treba da izdvojite tri i po sata: Pogledali smo Skorsezeov film „Ubistva pod cvetnim mesecom“
U danima neizvesnosti, kada štrajk holivudskih radnika dovodi do odlaganja brojnih premijera, novi film Martina Scorsesea ipak je dospeo (i do lokalnih) bioskopskih sala. Ostvarenje Ubistva pod cvetnim mesecom (eng. Killing of the Flower Moon), zasnovan na istoimenoj knjizi Dejvida Grena (koju smo takođe pročitali), premijeru je imalo na ovogodišnjem Kanskom festivalu, gde je naišao na pozitivne reakcije kako kritike, tako i publike.
Nakon što smo proveli tri i po sata pred platnom, gledajući Leonarda DiCapria, Roberta De Nira i Lily Gladstone u glavnim ulogama, donosimo i našu presudu.
Vodeći računa o detaljima, pre svega kostimografskim i scenografskim, a onda delom i istorijskih, Scorsese uvodi u tragičnu priču jedne indijanske zajednice čija istorija retko biva predstavljena (i to ponajmanje na ovako brižljiv način) unutar holivudske kinematografije. U pleme Osejdž ulazimo zajedno sa glavnim junakom Ernestom, kojeg (pomalo neuveriljivo) tumači Leonardo DiCaprio, kako bismo ubrzo saznali pojedinosti o njihovom načinu života, običajima i – velikom bogatstvu mnogih od njegovih pripadnika. Upravo je obilje novca i nafte kojima raspolažu okidač koji će dovesti do brojnih (lažnih) prijateljstava – i stradanja, za koja nadležni organi nikada neće tražiti krivce.
Gradeći emotivno falsifikovan, ali ambivalentan, pa delom i romantičan odnos između Ernesta i jedne od dobrostojećih pripadnica Osejdža, Mollie Burkhart, Scorcese odmotava kompleksno klupko društveno-rasnog raslojavanja između Indijanaca i belih Amerikanaca. Kroz slojevite karakterne prikaze Williama Halea (u standardno veštoj izvedbi Roberta De Nira) i njegovih mlađih podanika, pre svega Ernesta čiju je iskrenost teško dokučiti (no, čija je naivnost očigledna), predočene su implikacije sukoba koji ostavlja duboke posledice, ne samo psihološke, već i generacijske, odnosno sociološke. Dešavanja koja su filmom predstavljena, a koja su, između ostalog, dovela i do formiranja Federalnog istražnog biroa (eng. Federal Bureau of Investigation, FBI), ostavila su dalekosežan trag i na ideološki krvavu nacionalnu politiku prema indijanskim starosedeocima.
Iako sporog ritma, zbog kojeg se na trenutke zapitate jeste li u bioskopu već četiri sata, iako je zapravo prošlo tek dva (a ostaje vam još 90 minuta), Ubistva pod cvetnim mesecom upravo time uspešno prenosi atmsoferu, pa se isprepleteni događaji odvijaju postepeno tako da se u njima ne zagubite. Tako Scorcese uvodi u duh jedne epohe, ali i mentalitet čitavog društva – primoravajući ga da se, ako je dovoljno pažljivo gledao – zapita nad sopstvenim vrednostima.
Da je ovakav film napravio upravo Martin Scorcese važno je iz nekoliko razloga. Jedan od njih je svakako taj što, kao vredniji i vrsniji od većine američkih reditelja današnjice, pristupa materijalu koji obrađuje pre svega sa poštovanjem, a onda i posvećenošću nekoga ko, za razliku od lokalnih kolega, još uvek prepoznaje potencijal filmske umetnosti i snagu filma kao umetnosti. Iako u mnogim odlukama konvencionalan, Martinu se ne može osporiti vičnost naracije. Sa druge strane, reč je o autoru kojeg američka javnost posebno uvažava, pa stoga ostaje nadanje da će želeti da čuje ono što on ima da poruči ovim filmom, a što bi bilo važno za preisptivanje kulturnog – i vrednosnog – nasleđa zemlje kakva je Amerika.
