Viktor Savić ekskluzivno za Journal u susret evropskoj premijeri filma „Megdan: Između vode i vatre“

Nakon svetske premijere na filmskom festivalu u Napulju, odakle se vratio sa čak dve nagrade, film Megdan: Između vode i vatre, evropska premijera je zakazana za sutra u okviru jubilarnog 30. Sarajevo Film Festivala. U novom filmu, Viktor Savić donosi snažnu interpretaciju lika nekadašnjeg vaterpolo šampiona koji, suočen s propadanjem svog kluba, ulazi u svet opasnih igara kako bi ga spasio. Film nas vodi kroz mračan i haotičan balkanski noćni život, gde se njegov lik suočava sa sopstvenim demonima, balansirajući između prošle slave i teške sadašnjosti.

U razgovoru za Journal, Viktor Savić otkriva kako se pripremao za ovu ulogu, šta ga je najviše privuklo priči o iskupljenju i borbi, i kako je doživeo put kroz tamnu stranu sporta i života.

• Film je uzbudljiva sportska drama koja se bavi moralnim dilemama. Kako si doživeo temu filma – borbu između vode i vatre?

Zapravo ceo naš život je borba između vode i vatre. Međutim ovde se konkretno odnosi na lik koji tumačim koji se bavio vaterpolom, a koji je zbog incidenta koji mu se desio odlučio da prestane da se bavi vateroplom i pređe na borilački sport. Ova tema mi je bila jako zanimljiva, pre svega jer su to filmovi na kojima sam ja kao klinac odrastao. Tako da se nadam da će to klincima biti zanimljivo kao što je meni bilo. Takođe, ovo je prvi srpski film koji se bavi jednom takvom temom, samim tim, mi je ona delovala još primamljivije.

• U filmu jedna od replika glasi: Najveća pobeda će biti kada pobediš sam sebe. Kako u tvom slučaju izgledaju lične borbe? Koliko su česte i kako se ti boriš sa svojim ja u svakodnevnom životu?

Sve kreće sa duhovnog plana. I psihičke tegobe su zapravo duševne tegobe. Tako da se i moje borbe vode na tom polju. Tu postoje određena pravila od kojih se ne odstupa, a koja se, između ostalog, nalaze i u Novom zavetu u Svetom pismu. Moj poligon za te borbe su zapravo postovi. Od posta do posta, pokušavam da pobedim sebe i svoje neke strasti i želje. I onda se to odražava i tokom cele godine, i kada nisu postovi, jer se podsećaš nekih stvari i suočavaš se sa samim sobom. Trudiš se da sagledaš sebe i upoznaješ sebe kroz svoje slabosti. Ništa ne možemo sami, i zato molitvom treba da tražimo pomoć, i da se neprestano trudimo.

• Film je osvojio dve prestižne nagrade na Iskija Global Festu. Kako si doživeo ovo priznanje i šta ti nagrada Zvezda u usponu znači?

Nagrada me je, moram da priznam, malo iznenadila. Ne zato što smatram da moja uloga nije na određenom nivou, kao ni film, nego jer smatram da filmovi koji dobijaju inostrane nagrade su često politički obojeni ili su umetničke priče. Ovaj film nije ni jedno ni drugo. Pritom, me želim da umanjujem umetnički domet. Inače mi nagrade ne znače mnogo, ali znači mi što sam dobio ovu nagradu baš za ovaj film od ljudi koji nisu ni na koji način uključeni niti naklonjeni produkciji, meni ili našoj zemlji. Ta nagrada sa imenom Zvezda u usponu bi možda mogla da mi znači da želim da imam inostranu karijeru. S obzirom na to da nemam tu ambiciju, ta nagrada ostaje kao lepo priznanje. Što mi je posebno drago zbog cele ekipe.

• Kakva su ti iskustva sa autorskom ekipom, posebno u kontekstu saradnje sa Aleksom Balaševićem, koji je debitovao kao scenarista?

Divna su mi iskustva sa celom ekipom, sa svim glumcima, glumicama, rediteljem i ostalim saradnicima. A posebno sa Aleksom sa kojim sam se upoznao 2021. godine kada je zapravo i počela priča o filmu. Do tad je sve bilo na nivou ideje i prve ruke scenarija koja je bila dosta daleko od ovoga kako scenario na kraju izgleda. Saradnja sa njim je sve vreme tekla baš lagano. Razumeli smo se, podržavali i savetovali. Kako je njemu ovo debitantski scenario, dosta puta me je pitao za savet, budući da sam u ovom poslu preko dvedeset godina, tako da smo sve prolazili zajedno.

• S obzirom na uspeh na italijanskom festivalu, kakva su tvoja očekivanja kada je u pitanju evropska premijera na Sarajevo Film Festivalu i kako misliš da će publika reagovati?

Iskreno, ne očekujem ništa. Generalno nemam očekivanja, kako ne bih imao i razočaranja. Jer, to ide jedno s drugim. Drago mi je što je film na prvi korak već ovoliko uspešan, jer to znači da će ljudi na drugačiji način obratiti pažnju na njega. A ovo je film na koji treba obratiti pažnju. Od Sarajevo Film Festivala, a pogotovo od Filmskih susreta u Nišu koji će se održati odmah posle SFF-a očekujem provod i dobro druženje sa ekipom. To je ono što me na festivalima najviše zanima. Poslednja stvar koja me na festivalu zanima je nagrada. Naravno, lepo je kad je dobiješ, to je neko prepoznavanje tvog vrednog rada i odricanja, ali najvažniji mi je dobar provod.

• I za kraj, koju poruku bi želelo da publika ponese nakon gledanja filma Megdan: Između vode i vatre?

Ne bih voleo da namećem bilo kome neku poruku. Neka svako shvati onako kako želi, u filmu postoji sve. I emotivnih momenata i duhovitih i napetih. Mislim da je najvažnije da se ljudi zabave dok budu gledali ovaj film. Ako pored toga pokupe još nešto onda je to super, ali ono što je najvažnije jeste da im ne bude dosadno. To je meni najvažnije kada radim bilo koji projekat – da li je to predstava ili film, uvek pitam ljude: Da li ti je bilo dosadno? Meni je to onda uspeh. Opterećeni smo raznim temama sa svih strana, od politike do geopolitike. Ljudima treba malo predaha od svega. Taj predah najviše očekujem. Da se ljudi zaborave malo, da ne pogledaju pet puta ili pedeset puta u telefon u toku filma, već da uživaju i da se dobro zabave.

Foto: Jelena Ćalasan, IMDb, Instagram @megdan.fighting