Naišao sam na jednu knjigu Duška Radovića i poželo da napravim scenario. Naravno nisam uspeo, ali sam u ovaj film uneo duh toga. Onda smo došli do priče koja je naizgled naivna, jednostavna, obična, ali ima toplinu, oslikava život sam. Nazvali smo ovaj film bajka o srećnim ljudima, ali tu odrednicu nisam smislio, već pozajmio: filmska kritičarka Dubravka Lakić, tako je opisala film nakon gledanja. Međutim film definitivno ima tu bajkovitost – Marko Đorđević
Šarenci i čupavci
Za danas toliko prati porodicu Šarenci, u Kragujevcu. Topli letnji dani prolaze u slow living mantri, gde se kupuje lubenica na ulici, drema na suncu i gde se prave čupavci. Čuveni kolač predstavlja simbol ujedinjenja porodice. Brat Vasa (Nikola Rakočević) dolazi iz Beograda u posetu sestri Višnji (Ivana Vuković) i njenoj porodici. Njihova ponovno okupljanje podsetnik je svima da uspore i povežu se kroz neobavezne razgovore i razmenu poklona.
Sreća je u malim stvarima i one se slave glasno i demonstrativno. Višnjin brat Moca (Filip Đurić) uzima nekoliko dana odmora sa posla – a za tu priliku ima i posebnu, odmor majicu. Ne pridaje se previše značaja tome da se objasni ko je majka mlade Marte (Miona Pejaković). Brat i sestra, Višnja i Moca, žive zajedno, a Vasa ih posećuje kada ode iz Beograda. Moca je samohrani otac i lekar – njegov lik je kompleksan, a Đurić ga je maestralno izneo.
Lepota življenja
Letnji dani provode se baš onako kako treba i kako ih pamtimo iz detinjstva. Nigde se ne žuri, strpljivo se čeka da se čupavci ohlade. Kada u posetu Šarencima dođe Vanja (Milica Jovović), ćerka kuma Duška (Goran Bogdan) koja u Kragujevcu polaže prijemni, nastaje i niz šarmantnih i duhovitih situacija. Moca obnavlja znanje iz vožnje i porodični auto konačno izlazi iz garaže. Sve to prati pas Kuliša, veran porodični drug.
Hemija između glumaca je izvanredna, a gluma potpuno prirodna. Na momente, imamo osećaj da gledamo kasete porodičnog života, a ne glumce koji prate scenario. Više puta tokom filma pomislili smo (i nadali se) da su neki momenti improvizovani – toliko su iskreni i dirljivi. Iako prepun komičnih momenata, Za danas toliko je film koji krije i dublju poruku.
Likovi kriju određenu melanholiju i imaju svoju tugu i probleme. Ali, to je prikazano taman onoliko da filmu da kompleksnost, a da ne skrene pažnju sa njegove suštine. A ona je – usporiti, uživati u prirodnosti tako unikatnoj za porodična okupljanja. Ako smo danas stigli samo da nađemo dobru lubenicu i bliske ljude obradujemo kolačima iz detinjstva, uradili smo dovoljno. And that’s enough for now.
