Imala sam ideju da predstavim mnogostrukost uživanja, ono što je nečije uživanje ne mora nužno da bude moje i obrnuto. Sama ta ideja o različitosti uživanja navela me je na to da naziv izložbe sibolično nosi naziv Od/Do UŽIVANJA. Takođe, čini se da smo uvek u situaciji da nas nešto deli od uživanja bilo koje vrste zbog čega povlaka koju koristim u naslovu treba vizuelno da sugeriše izmicanje i ideju u kojoj mi taj razmak konstantno pokušavamo da predvladamo.
Objasnila je Maja Stanković u pitanju koje značenje ima povlaka koja stoji u samom nazivu ove izložbe.
Maja je u uvodnoj reči pokrenula i pitanja koja su usko vezana za pornifikaciju društva, nametnut i demodifikovan način uživanja, kao i pitanje koliko smo danas zaista iscrpljeni i demotivisani te nam se uživanje svodi na stvari i iskustva koje imaju samo upotrebnu vrednost.
Takođe, nametnuo se još jedan bitan aspekt današnjeg poimanja uživanja kom nedostaje pokretačke energije koja nas vodi ka nečem nepoznatom, a samim tim i ka novim iskustvima. Ta energija, po njenom mišljenju, kao da je anestezirana, što nas dovodi do sveukupnog manjka uživanja u životu.
Uživanje u sjaju i revolucija
Od mnogobrojnih radova na izložbi, dva su izazvala posebnu pažnju. Prvi je rad Predraga Terzića, Don’t play what’s there, play what’s not there, koji predstavlja instalaciju kreiranu specijalno za potrebe ove izložbe.
Rad se sastoji od košarkaške table pozajmljene iz beogradskog bloka na Novom Beogradu koja je vizuelno veoma izudarana sa jasnim znacima korišćenja. Sa druge strane, košarkaška tabla se direktno reflektuje u ogledalu koje je takođe dizajnirano tako da predstavlja košarkašku tablu ali u potpunom kontrastu od prve. Po rečima Terzića, većina ljudi pre zastane da se ogleda u ogledalu i posmatra ogledalo tablu koja zapravo govori o sjaju, međutim, ona predstavlja poslednje mesto drame. Svi zaboravljamo realnu, izudaranu refleksiju koja je prošla mnogo toga (pa i uživanja) i upravo je to ono što nas zaista predstavlja.
Sa druge strane, izudarana tabla deluje kao da je puna udaraca koji su svedoci uživanja od strane gomilu ljudi koji su davali koševe, borili se i uživali u igri. Ogledalo je samo sjajan odraz pravog uživanja, a opet zbog svog sjaja i uglačanosti izazva najviše pogleda.
Samim tim rad Predraga Terzića na izložbi otvorio je i u nama jedno bitno pitanje, zašto uvek težimo da gledamo najsjajnije delove iako svesni da su oni samo refleksija ali ne i suština?
Na samom kraju Maja Stanković je za Journal.rs prokomentarisala svoju izložbu i čitav proces nastanka.
Kada sam krenula da pripremam ovu izložbu koja problematizuje uživanje razmišljala sam o svom osećaju i onome što lično poznajem, na taj način sam i došla do umetnika koji mogu da odgovore na tu temu. Ono što mi je bilo bitno jeste da ne namećemo jedni drugima shvatanje o pojmu uživanja, zanimalo me je samo da imamo što više različitih viđenja. Na ovoj izložbi smo zaista kreirali mnogostrukost uživanja i svako je to učinio iz svog ličnog ugla.
Maja je redovna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije na Departmanu za digitalne umetnosti. Posebna polja interesovanja i njen rad fokusiraju se na savremenu umetnost i digitalnu humanistiku. Iza sebe ima knjige Fluidni kontekst, Kontekstualne prakse u savremenoj umetnosti i Umrežena slika.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 5. marta u prostorijama Kulturnog centra Beograda.
Foto: Marina Stainer, privatna arhiva.
