Mnogi od nas početkom godine obećamo sebi da ćemo u narednih 12 meseci pročitati više knjiga. Međutim, veliki je broj i onih koji u tome ne istraju. Može biti da je naš raspon pažnje spao na dužinu jednog TikToka, pa je sada posebno teško istrajati i do kraja jedne strane, a posebno celog dela. Ipak, i to se da rešiti. Sve što je potrebno jeste da neko vreme treniramo svoju koncentraciju, kako bismo onda prešli na obiminija štiva. Kao što nije moguće iz prvog pokušaja istrčati maraton, tako nema mnogo smisla pokušavati da, bez treninga, završite Rat i mir.
Zato smo iz Journal biblioteke izdvojili klasike koji nemaju više od 200 strana, a koji će vam pomoći da razvijete čitalačku kondiciju.
Gospođa Dalovej, Virdžinija Vulf
Prvakinja romana tzv. toka svesti, Virdžinija Vulf neprikosnoveno je prikazivala psihološka previranja u svojim likovima, isprepletenost različitih i često sukobljenih emocionalnih stanja. Kroz Gospođu Dalovej, pratimo čitav – i samo – jedan dan u životu jedne žene, njena unutrašnja stanja i mentalni život koji se odvija po sopstvenim pravilima. Istovremeno poetičan i precizan, stilski jezik Virdžinije Vulf ponajviše dobija na svojoj snazi upravo u ovom romanu.
Bele noći, Fjodor Dostojevski
Bele noći može se svrstati i u kratku priču, zbog čega izdanja često uključuju još po koje delo ruskog knjižvenika. Tako je sa srpskom publikacijom, u kojoj dolazi sa pripovetkom Slabo srce. Obe pripadaju ranim radovima Dostojevskog, no u njima se već nazire ono što će od njega kasnije postati. Bele noći svedoči o neobičnim putevima koje ljubav pronalazi da dođe do svojih „žrtava“. U istoj meri, portret je usamljenosti i otuđenosti. Način na koji Dostojevski balansira između romanse i tuge jeste ono što ovu priču čini vrednom čitanja.
Freni i Zui, Dž. D. Selindžer
Priča koja je najpre bila ispričana u dve zasebne pripovetke, a koje je onda Selindžer spojio u jednu, Freni i Zui portret sestre i brata, smeštena među njujorške ulice. Dok oni pokušavaju da zakorače u svet odraslih, mi pratimo psihološka rasplinjavanja koja ovaj proces, rekli bismo neminovno, donosi sa sobom. Unutrašnji emocionalni sukobi ispredeni kroz Selindžerov prepoznatljiv stil slikaju jedan odraz mladosti, koji dopire do nas u svoj svojoj sirovosti.
Metamorfoza, Franc Kafka
Teško bi bilo napraviti bilo koju listu klasika, a da se na njoj ne nađe neko delo Franca Kafke. Češki pisac zadužio je istoriju književnosti u više navrata, prevashodno svojim kreativnim alegorijama, upečatljivim stilom pisanja koji poseže sa stranica knjige i dopire do najudaljenijih čitaoca. Metamorfozu bi možda bilo i suvišno predstavljati, s obzirom da premisu gotovo svako već zna. Iako obiluje apsurdnim, fantastičnim elementima, dela Franca Kafke duboko su uronjena u realnost, što je upravo razlog zbog kojeg poverujemo čak i najbizarnijim situacijama njegovih priča.
Dobar dan, tugo, Fransoaz Sagan
Konačno, za kratak beg do Mediterana u ove hladne dane, možete pokušati sa kratkim romanom francuskinje Fransoaz Sagan, koji je napisala sa svega 18 godina. Iako se to može i naslutiti u pojedinim delovima romana, pre svega u stilskim nedovršenostima, ova kratka priča poslužiće kao dovoljno dobar poziv da se na kratko prisetite tinejdžerske zaljubljenosti, kada su neozbiljne stvari bile smrtno ozbiljne.
Foto: Delfi.rs; Instagram: @coffee_n_classics, @josefinevogt
