Journal intervju: Directed By Ljubba

Nazivali su ga čudom iz Aleksinca koje je gledalo MTV,  a najveći uzor mu je reditelj Jonas Åkerlund čije muzičke spotove, ukoliko ste i vi deca MTV-ja, vrlo dobro znate. Nagrađivani reditelj i scenarista domaćih muzičkih spotova, a za nas magični dečak pronicljivog uma i virtuoznih vizionarskih sklonosti, Ljubomir Stefanović – Ljubba. 

Razum slušam samo metodološki. Razum ne slušam kada stvaram. Samo srce i stomak. – Ljubba

Prvo poglavlje – TRADICIJA

Cobi x Krisko – Nove pare

Muzički video za pesmu Nove pare deo je projekta Južni vetar reditelja Miloša Avramovića. Spot je otvorio premijeru filma, a pesma zatvorila film. Video je sniman u selu Gostuša kod Pirota – iznad Zavojskog jezera, a ispod visoravni Vrtibog. Mesto je poznato po crnim krovovima pod čijom težinom kuće propadaju, a stanovnici se bore da sve to opstane. Snimanje je trajalo nekoliko dana, dok je sama strategija sprovođenja bila veoma teška. 

Ljubba: Jedno veče nisam mogao da spavam i pretraživao sam nešto po internetu. Valjda je algoritam sam prepoznao da mi je upravo informacija o deset najzapuštenijih, a najlepših sela u Srbiji potrebna. Tako je počelo moje istraživanje malog mesta Gostuša. Jedan deo je trebalo da iskoristimo za Elenin spot, ali se to nekako izjalovilo. Meni je spot za pesmu Nove pare najdraži. Želeo sam da obradim temu koja me dugo muči, a to su sela u izumiranju. Sa druge strane želeo sam i da ostanem u tematici filma i predstavim celu jednu generaciju muškaraca koja izrasta u kriminalce.

Ovaj spot, pre svega, portretiše naš folklor. Takođe, prikazuje distinkciju između sela i grada i način na koji je đavo ipak pronašao svoj put i do sela. Shodno tome, u spotu vidimo bake koje igraju poker u novac. Vidimo i zgradu koja se gradi u sred sela. Želeo sam da portretišem apsolutnu pomešanost prošlosti i onoga što tek dolazi, a nije nimalo lepo i nimalo svetlo, što se manifestuje i što je tu oko nas. Imamo decu, imamo, tinjedžere, imamo fantome. Tri generacije muškaraca koje prolaze svoj put i koje prepoznajemo po tetovažama na vratu. To mi je bila direktna inspiracija iz filma Incendies, gde sam želeo da kanališem nešto što je mene možda najviše potreslo u novijoj kinematografiji. 

JOURNAL: U kojoj meri je spot za pesmu Nove pare autentičan?

Ljubba: Na snimanju je bilo preko sto uloga i to su uglavnom bili ljudi iz kulturnog umetničkog društva u Pirotu. Svako je imao svoj numerisan kostim, skintone… Svako je jednostavno imao svoju ulogu. Mene je najviše radovalo što su ljudi verovali u autentičnost i dokumentarni pristup, a zapravo je sve hiperizrežirano.

Žena koja jeste iz samog sela je Gordana Tošić. Ona je glumila mladinu majku u spotu, a kod nje smo bili smešteni. Kasnije mi je u pozivu rekla kako je svi zovu da joj kažu da je lepša od bilo koje Zvezde Granda. Ljudi se tamo ne plaše kamere jer su često portretisani u medijima. Imali smo još jednu autentičnu ulogu, to je baka koja plete dok gleda Cobija na televizoru. Ona je isto iz tog sela. Na setu mi je ispričala celu svoju životnu priču. Plakala je, a onda sam i ja plakao sa njom. Bio sam zahvalan što sam tu, jer sam osetio majčinska osećanja koja moja majka ima prema meni i koje je moja baka imala prema mojoj majki. Ostali smo dugo. Jedan kratak insert kadra nismo snimili zbog toga. Rekao sam ostajemo ovde jer hoću da razgovaram sa njom.

Za mene su to bila četiri najlepša, a u isto vreme najteža dana. Ja sam se tamo isplakao. Boravak u Gostuši bilo je pravo čišćenje, zato mi je to najlepši spot na kojem sam radio. Bila je to neplanirana katarza za mnoge stvari. Kao da se promenio, neću da kažem baš kurs mog života, ali karijere definitivno. 

JOURNAL: Šta je sve bilo potrebno da bi se jedan ovakav projekat realizovao?

Ljubba: Veoma je bitno da cela ekipa bude usredsređena na realizaciju. Ovaj spot dugujem upravo tim ljudima. Moja je ideja, moj posao na setu je režiranje. Ali, sve dugujem tim glumcima iz kulturno umetničkog društva, dugujem toj deci koja su prvi put pred kamerom i koja su vikala čika Ljubo, čika Ljubo. Imali smo članove ekipe koji su doživljavali nervne slomove jer nije bilo signala i telefoni nisu radili. Sreća, motorole jesu, pa smo tako komunicirali. Moji saradnici su bili kao najvredniji mravi. Radili svuda po tom malom selu. Dugujem njima, dugujem direktoru fotografije Igoru Laziću i mojoj producentkinji Tamari Tomašević. Dugujem kostimografkinjama Kristini Kostić i Mariji Šehanović. Mi smo tom kostimografijom zapravo doprineli autentičnosti ovog spota. 

JOURNAL: Spot je montiran, prv put ga puštaš. Kako se osećaš?

Ljubba: Plakao sam. Ne zbog sebe, nisam do kraja bio zadovoljan sobom. Plakao sam jer smo zajedno ispričali baš tu priču. Imali smo mnogo problema poput nemogućnosti da pokrećemo kameru na šinama zbog neravnina na kućama. Možda nema mnogo pokreta na način na koji sam hteo i možda nije sve do kraja vizuelno predstavljeno, ali je to bio neopisiv naboj emocija i ta priča je konačno ispričana.

Drugo poglavlje – EMOCIJA

Senidah – Behute

Muzički video za pesmu Behute u izvedbi talentovane slovenke Senide predstavlja otelotvorenje sociološke teorije dramaturgije i perspektive simboličkog interakcionizma. Teorija dramaturgije i njen predstavnik Erving Goffman polaze od šekspirovske teze da je život metaforična pozornica i da smo mi akteri koji svakodnevno ulazimo u svoje dobro uigrane uloge. Opijeni izrežiranim ulogama zaboravljamo da živimo i na kraju umiremo.

Ljubba: Previše smo se uneli u sociološke uloge. Zaboravili smo na suštinske vrednosti i mislim da život samo prolazi pored većine ljudi, a plašim se da sam ja jedan od njih. Pesma je došla u periodu kada je meni u životu bilo dobro, ali sam osetio neku emociju, neku krv, neki gnoj koji je trebalo da izađe iz mene. Spot je veoma ličan. Možda najličniji, jer sam uradio dve stvari. Prvo sam ispričao neke svoje priče i završio sa njima jer su se one kao neka gadna emocija materijalizovale u pokretnu sliku. Sa druge strane, ispričao sam sam priču o smrti. Ona je veoma važna i sam vodim borbu za oslobođenje od tog straha, jer smatram da je primitivan. Treba imati u tom religoznom smislu strah od smrti, ali moramo da se pomirimo sa istinom da nismo besmrtni. Moramo da se pripremamo, da živimo dan za dan.

Koridu sam izabrao zbog atmosfere pesme, zato što ima primesu, u nedostatku izraza reći ću, španskog melosa. Korida kao igra sa smrću. Korida kao neizvesnost. Korida kao izazivanje smrti. Mislim da se često povlačimo pred smrću i da je se plašimo. Da ona vlada nama, a ne mi njom. To je tema spota. Za mene je najvažnija scena u spotu minijatura pozorišne scene koja objašnjava suštinu i veličinu smrti. Ima veze sa Šekspirom koji je rekao da je život pozornica i sve što vidimo na toj pozornici korespondira sa onim što vidimo u ostalim scenama. Mislim da je Senida prelepo umrla u tom spotu. 

JOURNAL: Pokret kao emocija?

Ljubba: To je sve Senida. To je njena zasluga i njena emocija. To je transponovanje njenog glasa u pokret. Čista katarza. Kada sam joj prezentovao scenario prvi put rekla mi je da nisam normalan. Videla se u njemu. Nije ništa želela da menja, čak ni kasnije u montaži. Imali smo kratku probu od 45 minuta, ali je postojala koreografija samo za refren. Sve ostalo je donela sama. Čak postoji jedan ceo deo koji nije bio planiran, ali je ona to toliko dobro izvela, da mi je poremetila montažu. U najboljem mogućem smislu. To je Senida i sve zasluge idu njoj, kako je ona doživela pesmu i taj scenario. I opet ću reći, kako je ona prelepo umrla, a neposredno pre toga nam sve ispričala.

Uskoro radim sledeći Senidin spot i predočila mi je svoju ideju. Biće potpuni opozit. Razmišljao sam kako to da spakujem i dam neki svoj pečat, pa smo se čuli preko telefona i tada smo izgovorili istu rečenicu. Tu njenu ideju želela je da spoji sa futurizmom, a to sam hteo i ja. Podudaranja i kapiranja su razlog zbog kojeg se bavim ovim poslom.

JOURNAL: Korida, bikovi, pozorišna scena na setu. Kako je izgledalo snimanje?

Ljubba: Spot za pesmu Behute smo pripremali dugo. Trebalo je to sve osmisliti, skicirati… Samo snimanje trajalo je 18 sati. Hteli smo sve da uradimo u dahu kako bi se verodostojno prenela emocija publici. To je bila moja odluka i čini mi se da je bila ispravna. Sve je snimano na jednom mestu, imali smo tri seta u jednom velikom studiju. Ovo je bio moj najveći set i najveća odgovornost do sada.

Moram da kažem da sam tih 18 sati radio pod punom odgovornošću, ali se ja tog dana ne sećam. Citiraću Cobija koji kaže To nisam bio ja. Toliko je bilo stresno. Moja producentkinja me podsećala da smo imali i životinju i pozornicu i koridu. Morali smo da imamo zapravo dva bika. To je zanimljiva inormacija. Zato što bikovi idu u paru. Da moram kroz sve to ponovo da prolazim… Ne bih želeo, ali verovatno hoću. To je moja ludost. Ludost koja ima metod, inače bi ostala samo ludost. Ne umem drugačije.

Treće poglavlje – NIRVANA

Zoi – Nirvana

Muzički spot za pesmu Nirvana ekranizacija je Ricerove teorije mekdonalizacije i njenog poslednjeg stepena karakterizacije. Iracionalost racionalnosti obesmišljava racionalne sisteme i zagovara dehumanizaciju poput sistema lanaca brze hrane. Hipnotisani digitalizacijom i globalnim trendovima udaljavamo se od svojih izvornih misli i ulazimo u jednu novu stvarnost ugnjetavajućih društvenih kontrola. Nirvana više nije u našim očima.

Ljubba: Spot za pesmu Nirvana nije nimalo veseo kao što izgleda. Sve se dešava u zemlji koju smo nazvali Zoeyland. Ima nekontrolisanu paletu boja, a direktna vizuelna inspiracija bili su mi spotovi Katy Perry. Spot karakteriše estetika dvehiljaditih i period starog Windowsa. Prvi omaž moje mladosti je naravno Elenin spot za pesmu 2000’s.  

Nirvana je mračan spot i ima pregršt poruka. Svi stanovnici Zoeylanda sa sobom nose određenu priču. Centralno dešavanje vrti se oko tih kloniranih žena koje gledaju bilbord sa natpisom  Ispijte ideju digitalnog raja dok ispijaju sok. Ispijaju našu neminovnu budućnost – otuđenje čoveka od čovečnosti zarad utonuća u neki digitalni raj. Obećani raj koji je sve samo ne raj. Kojem možda možemo da dodamo i slovo H na kraju. Ovaj spot predstavlja borbu sa svim mojim strahovima da je obećana utopija definitivno distopija. Knjiga Aldousa Huxleya  Vrli novi svet apsolutno me je sprovela i pomogala mi da kreiram taj svet sakriven daleko od mašte, kako sam ga i nazvao.

JOURNAL: Alisa u zemlji bez čuda?

Ljubba: Određeni mediji su pogrešno protumačili spot. Njima Zoi izgleda kao Alisa u zemlji čuda. Zoi je sve samo nije Alisa. Možda obrnuta Alisa. Alisa je onaj čovek koji se našao tu, onaj koji je zalutao. Zoi je u spotu Nirvana zapravo sublimacija svih tih poruka koje sam hteo da pošaljem. Poruke su zlonamerne prema nama i u odnosu na nas. Sada u razgovoru sa tobom shvatam da je Zoeyland jedno veoma zlo mesto i da sam vrlo intuitivno zaključio da ga uništim. U nekom od sledećih spotova imaćemo nastavak, aluziju na Nirvanu gde želimo da uništimo Zoeyland i gde ćemo se kratko vratiti na ruine jer ja ne želim distopiju. Ne nadam se čudu, ali ne želim ni Zoeyland. Nije lep. 

JOURNAL: Muzički video za pesmu Nirvana je četvrti po redu zajednički projekat. Kako izgleda jedan vaš brifing?

Ljubba: Kada sam seo, iščitao joj scenario za Nirvanu, zatim objasnio ovo ti je svesni nivo, a ovo je podkontekst, imala je neku svoju rekaciju. Zatim je rekla volim tvoj bolesni mozak i počela sa mnom da razrađuje temu. Nirvanom smo se bavili, od scenarija do realizacije, tri ili četiri meseca. Meni ne bi bilo žao ni da smo se bavili četiri godine, jer smo sve zajedno izveli i dali emociju publici. Svako se tu sukobljavao sa svojim demonima.

Kada je Zoi u pitanju, mislim da su moji scenariji mnogo pomogli njenim pesmama. Da su pesme pomogle scenarijima. Ali, da su ti spotovi bili mnogo dobar način oslobađanja nje kao izvođača. Kao i razručavanje sa problemima kojih možda nije ni svesna jer je mnogo mlada. Ona je u svojim dvadesetim, kako poslednji projekat kaže, ali sve razume. Nova tema na kojoj radimo isto je mračna i bavi se ozbiljnom problematikom, vidim da Zoi to vrlo dobro razume. Ja ću iskreno reći, da se niko ne naljuti, najhrabrija je od svih.

KRAJ