Osmi mart se slavi gotovo svuda u svetu. Sigurno ga pamtite po kupovini poklona za učiteljicu i crtanja čestitke mami i baki. Možda vas proganjaju viber grupe. Možda bi to bio školski primer kulturne aproprijacije i asimilacije. Naime, poznata je strategija društva, da subverzivne i potencijalno opasne društvene ideje prisvoji i pretvori u bezopasne, dekorativne, slatke. Kao osmi mart. Žene su se oduvek suprotstavljale nepravdi i nejednakosti koju trpe.
Nije istina da su naše bake i prabake ćutale. Neke od njih su se borile za to da se školuju, neke su odbegle sa čovekom koga vole nepristajući na ugovoreni brak, odlazile su u ratove i branile svoje selo, branile su pravo da rade ili da rađaju kada one to žele. Nemojte ih zaboraviti! Mnoge od njih su pomagale drugim ženama.
Nešto iz kuće…
Moja baka bi ostajala posle škole u kojoj je bila učiteljica da u večernjoj školi uči odrasle žene da čitaju i pišu. Učila ih je tehnologijama domaćinstva i osnovama matematike, kako bi mogle da idu same na pijacu. Upućivala je seoske žene kod lekara, neretko išla sa njima da ih drži za ruku. Ali ne samo ona, gotovo sve žene u mojoj porodici bile su angažovane u zajednici. Na njihovim ramenima stojim i ja. Osmi mart je dan kada je dobro da zastanemo, i setimo se šta su žene koje poznajemo učinile za nas. I kako možemo da nastavimo.
Nešto sa ulice…
Osmi mart je i politički važan datum. Odnosi se na žene koje su se organizovale na svetskom nivou radi poboljšanja uslova u kojima žive žene i deca. Naravno svaka zemlja proslavlja u odnosu na istoriju i tradiciju, u odnosu na to šta želi da pamti. U Rusiji je 8. mart državni praznik jer je povezan sa revolucijom. U Americi se više vezuje za sifražetski pokret jer socijalističke politike nisu omiljene. U Italiji proslavlja od posle II svetskog rata i to je dan kada se poklanjaju mimoze. A kod nas?
Kako se danas slavi 8. mart
Videvši da dvadesetak gradova u regionu ima proslave osmog marta na ulicama, stupila sam u kontakt sa organizatorkama nekih od njih i pitala sam ih samo nekoliko pitanja.
Kako se obeležava?
Zašto je važan danas 8. mart?
Šta malo ljudi zna o osmom martu?
I najbolje za kraj – koja je boja osmog marta?
Odmor svim ženama svijeta
U Sarajevu, osmi mart se obeležava kampanjom u okviru programa Feministika, pod naslovom “Odmor svim ženama svijeta”. “Želimo ukazati na stanje radnih prava danas i poziciju žena u društvu koje ženski rad sistemski eksploatira i na poslu i u kući. Kampanju realiziramo putem javnog oglašavanja i portala feministika.ba na kojem izlazi specijalni temat posvećen odmoru i 8.martu, kao i nekoliko tekstova iz stalnih rubrika i podcast prilogom Slušaj žene„, kaže Danijela Dugandžić jedna od urednica portala Feministika.
Štrajk u kuhinji, štrajk na ulici
U Zagrebu, feministički kolektiv fAKTIV sedmu godinu zaredom organizira Noćni marš pod parolom „Štrajk u kuhinji, štrajk na ulici“. Vedrana Bibić iz fAKTIVa naglašava kako ženski rad ne prestaje eksploatacijom na radnom mjestu, već se nastavlja u našim domovima, a svaka kriza u kapitalizmu taj njegovateljski, besplatni rad povećava, kao što raste i nasilje nad ženama u njihovim navodno sigurnim domovima. Ona ističe da i u drugim gradovima u Hrvatskoj žene organizuju Noćne marševe pa se uz Zagreb, ove godine maršira i u Osijeku, Rijeci, Puli, Splitu i Šibeniku.
Otpor sili i nepravdi
U Podgorici, i ove godine obilježava 8. mart nizom aktivnosti, od kojih je svakako najprepoznatljivija Osmomartovski marš, kaže Maja Raičević iz Centra za ženska prava. Osmi mart se organizuje pod sloganom „Otpor sili i nepravdi“.
Mi marširamo, ne proslavljamo
U Prištini se osmomartovski protest organizuje sedmu godinu za redom pod sloganom Mi marširamo, ne proslavljamo Jedan od slogana odnosi se i na ekonomsko nasilje “Neplaćeni rad održava državu, a država ne plaća ništa”. Ove godine se fokusiramo i na seksualno nasilje, pored ubistava žena odnosno femicida, kaže Mirishahe Syla, aktivistkinja iz Prištine.
Nismo jeftina radna snaga!
U Banjaluci se ove godine po 12 put organizuje Osmomartovski marš s ključnom porukom „Nismo jeftina radna snaga!“ Iza organizacije stoje UG Oštra Nula, Radnička solidarnost u BiH i CZM Kvart – Prijedor. Sa identičnim porukom marš će u organizaciji Revolta biti održan i u Tuzli, kaže Gordana Katana iz Banja Luke.
Dostojanstvo. Plata. Život.
U Beogradu, žene su na ulicama osmog marta pod sloganom Dostojanstvo. Plata. Život. Slavimo feminističke borbe i postignuća i ukazujemo na probleme sa kojima se žene i marginalizovane grupe svakodnevno bore, kaže Ksenija Forca iz organizacije Rosa Luxembourg. Nađa Duhaček iz Centra za ženske studije izdvojila bi inicijativu “Zvečke od siće” koju su pokrenule Jelena Jaćimović i Minja Bogavac. Pozvale su nas da stavimo “siću”, koje ima barem malo negde po kući, u plastičnu flašicu i da tako napravimo zvečku koja će maršu koji počinje od 6 na Slaviji dodati buku i pomoći da zauzmemo grad i zvuk i da pokažemo naša plata ne sme da bude “sića.”
Šta bismo mogle da zapamtimo iz istorije?
Nikada nije bio državni praznik – više je neformalni Dan žena. Važno je pomenuti da je od ukidanja Antifašističkog fronta žena (žene koje su se borile za slobodu i nisu marile za čestitke već besplatna obdaništa) osmi mart doživeo postepenu aproprijaciju i do nas došao manje kao radni a više kao paradni praznik. Sindikalne zabave i more čestitki, umorna majka koja se vraća i rano leže jer se sutra radi. Feministkinje su još 1978. godine pitale: “Proleteri svih zemalja, ko vam pere čarape?” Generacija boomera osmi mart pamti kroz šoping ture Gige Moravca a i mi smo sa njima pozaboravljali. Feministkinje opet pitaju pitanja koja bih volela da postavimo i danas:
Zna li vaš muž/mladić gde u kući stoji usisivač?
Ko kod vas pere klozetsku šolju?
Da li si nekad vodila ljubav a da nisi htela?
Koliko minuta vaš muž provede s decom?
Da li vaš muškarac zna kada imate orgazam?
Da li su te tukli kao dete?
Da li ponekad udariš svoju decu?
Koje nasilje osećaš – fizičko (udarci), psihičko (vređanje) ili moralno (potcenjivanje)?
Kako se braniš?
Šta misliš o tome kad se kaže da žene daju povoda za batine, dobacivanje, silovanje i ostalo nasilje?
Istorija se ponavlja ako je ne učimo
Dok se nisu desili razorni ratovi i onda su opet feministkinje preuzele ulogu obeležavanja i vraćanja borbenog karaktera ovom prazniku. Od devedesetih mirovne i antiratne aktivistkinje u fokus stavljaju borbu za prestanak rata i mobilizacije, pomoć izbeglicama i obnavljanje pokidanih veza između jugoslovenskih republika.
Dvehiljadite ponovo vraćaju ženu u centar. Jedna od starih poruka, jednako aktuelna danas kaže:
Voli samu sebe! Ne očajavaj! Organizuj se! Suprotstavi se seksizmu, odmah! Reci NE! Ne prepuštaj se boli i izolaciji! Ne sagorevaj za druge! Reskiraj! Voli moć. Preuzmi noć. Voli svoje telo. Ukrasi ga kako god želiš. Raduj se seksu! Neka svako dete bude voljeno i željeno. Glasaj, demonstriraj, lobiraj! Zahtevaj socijalnu pravdu za sve! Sklopi mir sa muškarcima! Podrži zločeste devojke. Pomakni. Protresi. Postani jaka. Neka te poštuju. Leči se, zaleči traume. Prikupljaj i čuvaj lepe uspomene. Promeni svet.
Zbog čega smo i danas na ulicama?
Ne samo danas, nego i se stalno moramo podsećati na 8. mart, kaže Gordana Katana iz Banjaluke. Ovo sećanje bitno je zbog stalnih pokušaja da se obim stečenih ženskih prava, posebno radničkih ograniči ili umanji. Tu je i neplaćeni kućni rad, nedostatak adekvatne zaštite reproduktivnog zdravlja, problem staklenog plafona – nevidljive prepreke koja čini da žena gotovo da i nema tamo gde su skoncentrisani moć i novac.
Ako se plašiš mraka zapalićemo grad
Javne institucije i državne firme kupuju cveće i poklone ženama, organizuju proslave. Zbog toga je naš marš posvećen podsećanju da ima još puno borbi i nije vreme za slavlje. Želimo da promenimo tradiciju da se žene proslavljaju samo jedan dan, kaže Mirshahe Syla iz Prištine koja sa drugaricama već sedmu godinu na ulicama reaguje na položaj žena u društvu. Ne zaboravimo kada su hrabre albanske žene protestovale danima protiv silovanja devojčice pod parolom Ako se plašiš mraka zapalićemo grad i uspele su da pokrenu tužilaštvo da radi svoj posao.
Važno je da istorijsku borbu žena ne gledamo samo kao važan istorijski momenat, “već na poticaj da djelujemo, bude glasne, borimo se i gradimo pokret koji će jednoga dana zaustaviti ovakvo društvo i stvarati drugačije uvjete za buduće generacije”, kaže Vedrana Bibić iz Zagreba.
Danijela Dugandžić iz Sarajeva ističe da je 8. mart lekcija iz koje učimo da ova borba nikada ne prestaje. Ističe da je važno je očuvati internacionalni duh ovog borbenog praznika i solidarnost sa svim ženama. Danas biram da se sećam kako je Danijela svojevremeno u Sarejevu pokrenula najbolju i najjeftiniju akciju protiv nasilja prema ženama. Poruke protiv nasilja su se smenjivale na fudbalskom semaforu u toku derbija Sarajevo – Želja pred hiljadama muškaraca. Osmi mart je i praznik dobrih ideja koje možemo primeniti.
Prava, a ne konzumerizam
„Važno je stalno podsjećati da je u pitanju politički, a ne konzumeristički praznik“, kaže Maja Raičević. „Slavi se borba žena za slobodu i jednaka prava, a istovremeno ukazuje i opominje da ta borba nije ni blizu kraja. Osim toga, na ovaj dan slavimo naše pretkinje, čijih imena nema u istorijskim čitankama, iako su dale nemjerljiv doprinos borbi za radnička prava, borbi protiv fašizma i izgradnji našeg društva.“ Na osnovu ove teme koju je pokrenula Maja, pozivam sve da obratite pažnju na broj ulica koje su nazvane po ženama. Ako niste znali, baba Višnja, po kojoj ime nosi ulica u Beogradu, bila je majka Miloša Obrenovića, ali istorija je pamti kao neku tamo babu, bez prezimena.
Ksenija Forca je u odgovoru na pitanje zašto slavimo osmi mart, napravila neslavnu listu:
Previše je razloga i nabrojaću samo neke:
– zbog decenijskog rapidnog urušavanja radničkih prava
– Zbog decenijskog opterećenja žena poslovima u lošim radnim uslovima kao i radom nege i brige kod kuće
– Zbog diskrimacije Romkinja, trans žena, žena sa invaliditetom i svih drugih na margini
– Zbog povećanja troškova života i neprestane ekonomske krize
– Zbog nedostupnog javnog zdravlja i obrazovanja
– Zbog solidarnosti sa svima koje trpe užase rata, nasilja, siromaštva, ekološke krize…
– Zbog toga što su osnovne ljudske potrebe – blagostanje, sigurnost, zdravlje, krov nad glavom, hrana, voda, vazduh, odmor… postale luksuz
Šta (ni)smo znale o 8. martu?
Dve najčešće asocijacije na 8. mart su čestitke za mame i učiteljice koje prate pokloni i borba tekstilnih radnica na početku 20. veka. Između žene u fabrici i žene u kući nalazi se čitav spektar simbolike osmog marta. Zbog toga sam pozvala žene – organizatorke iz Splita, Zagreba, Banja Luke, Sarajeva, Prištine i Beograda da se prisete znanja koje nije očigledno, često se ne uči u školi – možda uključuje lokalne priče, anegdote lične, porodične ili lokalne ili svetske, neki biser ženskog udruživanja ili istorije. Oduševljena sam ovim crticama koje su podelile.
Cveće za Zoricu i žurka za žene
Vedrana: Možda crtica kada je moj otac pitao majku može li ružu koju joj je poklonio za Osmi mart odnijeti to isto popodne poznatoj pevačici Zorici Kondži s kojom je radio intervju jer su sve splitske cvjećare rasprodale i ruže i karanfile pa se čudio zašto ga blijedo gledamo. Ruža je ostala u sigurnosti našeg doma.
Mirishahe: Kosovo ima tradiciju da se za 8. mart prave proslave i to je za neke žene jedini dan u godini kada mogu da izađu u restoran i provode se na organizovanim žurkama.
Zbor protiv skupoće
Maja: U Crnoj Gori 8. mart je prvi put obilježen 1919. godine, u Kotoru. Prije više od jednog vijeka su kotorske socijalistkinje, u saradnji sa članovima radničkih, socijalističkih i komunističkih organizacija, organizovale “javni zbor protiv skupoće i aprovizacionog odbora“ kojem je prisustvovalo više od 300 radnika i radnica. Problemi su slični i danas, a žene su i dalje najsnažnija pokretačka snaga crnogorskog društva.
Danijela: O tome koliko danas žene rade, koliko spavaju i odmaraju saznali smo ponešto iz ankete koju smo realizirale sa online magazinom Fashion.beauty.love. Anketa je potvrdila je odmora za žene malo i nedovoljno, te da većina radi i do 16 sati dnevno. Vjerujemo da bi ovakve, pa i gore radne norme dobili kada bi anketu mogli realizirati na većem uzorku sa terena. Stoga, zahtjev za nužnim odmorom svim ženama svijeta, je i zahtjev za njihova radna, zdravstvena i egzistencijalna prava. Vrijeme za odmor je naše političko pravo!
Kecelja osvojila grad
Nađa: Osmog marta 2018. godine, oko 5 miliona žena u Španiji je obustavilo rad, u kući i na poslu i izašlo na ulice pod parolom Ako žene stanu, staje ceo svet. Dva simbola koje su koristile u uličnim akcijama bile su kecelje i varjače. Inspirisane tom akcijom grupa feministkinja je u Beogradu 8. marta naredne godine okačila kecelje na nekoliko spomenika, kako bismo zauzele javni prostor i skrenule pažnju na niz feminističkih tema. Na keceljama je pisalo Ženski štrajk, Nauka je ženskog roda i Abortus je žensko pravo. Ponosna sam što sam bila deo te grupe. Tog dana, grad je bio naš.
Ksenija: Osmi mart su socijalistkinje i radnice proglasile Međunarodnim danom žena još davne 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji socijalistkinja u Kopenhagenu. One su se ugledale na socijalistkinje i radnice iz SAD koje su organizovale velike proteste povodom nacionalnog Dana žena 1909. godine. Osmi mart se od tada obeležava protestima kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena.
Koje je boje 8. mart?
Journal je ove godine odlučio da osmi mart počne da slavi ranije – mi smo vredno pisale članke obojene bojama osmog marta – ljubičastom, belom, zelenom i crvenom. Da li ste razmišljali koje boje je za vas 8. mart? I zašto?
Prema zvanično usvojenoj ideji Međunarodnog dana žena – ljubičasta boja prestavlja čast i pravdu, zelena optimizam a to šta predstavlja bela se menjalo. Iako je na početku predstavljala čistotu danas se koristi više u značenju jednakosti i zajedništva. Negde se pominje i zlatna boja. To nisam znala. Ali bez obzira na sve zvanične boje – pitala sam Vedranu, Kseniju, Gordanu, Danijelu, Nađu, Mire, i Maju koje je njihov osmi mart boje.
– Žarko crven jer je važno vratiti radničku, lijevu, borbenu dimenziju što mislim da žene u regiji zadnjih godina i te kako uspijevaju.
– Nepokolebljivo crveni!
– Crvena za antikapitalizam i antifašizam, ljubičasta za feminizam, roze i crna za nenormativnost, queer borbe i LGBTIQ+ zajednicu, zelena za klimatsku pravdu.
– Crvena, ali i siva jer ni institucije, ali nažalost, i veliki broj žena u BiH ne prepoznaje značaj i potrebu borbi za ženska prava i prihvata da budu objekt u društvu
– CRVENA, jer je organizacija Crvena simbolično osnovana na 8.mart 2010. godine
– Crvena je boja osmog marta, jer podseća na krv žena koja je prolivena u brojnim slučajevima femicida i drugih oblika nasilja.
Ove godine gotovo jednoglasno pobedila je crvena! Obucimo nešto crveno i krenimo sa drugaricama u grad, na ulicu, u život!
Photo: Instagram, neformalna grupa 8. mart, Jelena Jaćimović, privatni arhivi Vedrana Bibić, Kristina Forca, Nađa Duhaček, Centar za ženske studije, Mirishahe Syla, MARShojmë S’festojmë, Cristina Mari, Gordana Katana, Danijela Dugandžić, Feministika, Christal Yuen on Unsplash i mnogi drugi, javite se da creditujemo