„Autoportret“: Roman jednog od najzapaženijih američkih pisaca nove generacije od sada dostupan i kod nas
Ko je Jesse Ball?
Američki časopis Star Tribune o autoru piše da pruža autentičan pogled na to kakav je zaista život, i nudi čitaocu način da se susretne sa životom izvan parametara koje mu društvo i narativna konvencija nameću. Specijalizovani magazin za kulturu Friz u tekstu o romanu navodi da iščašeni metaflanerizam teksta koji odiše duhom Roberta Valzera, kao i sanjarenja u korenu Autoportreta stvaraju osećaj da je ono što tekst pruža istovremeno smrtno ozbiljno i potpuno beznačajno, te da je to je možda ono što Autoportretu, uprkos svojim maglovitim aporijama, daje začuđujući osećaj punoće… misterija koja stvara još misterija – što znači, nešto kao sam život. Čuveni LA Times konstatuje da se Ball pokazao kao majstor stila, jedan od najambicioznijih i najprovokativnijih pisaca u svojoj generaciji.
Jesse Ball o Beogradu
Jesse Ball je u više navrata boravio i u Beogradu, za koji kaže da ga mnogo voli. To je mesto koje raste kroz sopstveno propadanje, arhitektonski, fizički, politički, psihološki. Ljudi u ovom gradu umeju da budu okrutno duhoviti na najbolji mogući način, više nego ljudi na drugim mestima. Najviše volim da sedim u nekom kafeu i čitam, ili da lutam uličicama do kasno u noć. Nemoguća istorija ovog grada nalik je na neko upečatljivo lice: elegantno, odvažno, izmučeno, pretučeno, ponosno i suptilno. Niko ko je bio u ovom gradu na brdima ne može to da zaboravi, zaključuje američki autor.
Autoportret.
„…Nisam spavao sa ženom sve do svoje dvadeset druge godine, i verujem da sam pre toga zbunio mnoge žene. Sigurno su mislile da me ne zanimaju. U stvari sam bio krajnje stidljiv, ali samo u tom pogledu. U svemu ostalom bio sam samouveren, čak agresivan. Devojka s kojom sam spavao namamila me u svoju sobu tako što mi je rekla da ćemo igrati video-igrice. Kad smo ušli, rekla mi je da nema video-igrice…“
„… Ujutro se probudim, sedim, hodam na velike razdaljine. Ako ima gde da se pliva, možda i plivam. Ako imam bicikl, voziću ga, pogotovo da bih nekog upoznao. Za mene nema više priprema osim pripreme za smrt, a to radim tako što se smejem. Ne smejem se smrti, naravno. Smejem se sebi…“ „…Imam kopiju rimske pločice za igru od jantara koju sam davno kupio u Francuskoj. Za mene je to srž mog života i postojanja. Ne znam kojoj je igri bila namenjena, ali okrugla je, i u reljefu je prikazan budalasti čovek koji jaše petla. Čim sam to video, znao sam da sam to skroz-naskroz ja. Nikada se nisam osetio toliko shvaćeno. Ranije sam je nosio sa sobom, ali sada znam da to nije potrebno…“
Foto: Jesse Ball, Lin Wolendorp
