Nedavno se pojavila vest da proslavljeni američki režiser Martin Scorsese vredno radi na adaptaciji dokumentarističkog bestsellera Đavo u Belom gradu. Po svemu sudeći, glavnu ulogu u predstojećoj mini-seriji trebalo bi da tumači Leonardo DiCaprio – što znači da će Scorsese i njegov omiljeni glumac sarađivati po sedmi put. Između ostalog, velikani svetske kinematografije prethodno su snimili film o misterioznim ubistvima, koja su se odigrala dvadesetih godina XX veka, u indijanskom plemenu Osejdž u Oklahomi. Ostvarenje Ubistva pod cvetnim mesecom oduševilo je publiku, kritičare, i svi su se jednoglasno složili da je Martin Scorsese verno preneo atmosferu iz istoimene knjige, dok je DiCaprio dobio pohvale za maestralno portretisanje glavnog negativca na velikom platnu. Samim tim, nestrpljivo iščekujemo i ekranizaciju knjige Đavo u Belom gradu. Reč je o hronici koja, u suštini, otkriva pojedinosti o šarmantnom lekaru i serijskom ubici H. H. Holmsu. U nastavku teksta donosimo prikaz o rađanju iskonskog zla uoči Svetskog sajma u Čikagu.
Dve narativne linije koje, naizgled, nemaju ništa zajedničko
U ovoj knjizi prepliću se dve narativne celine – dva muškarca, dobro i zlo, svetlo i tama. Središte radnje stacionirano je u Čikagu, gradu koji krajem XIX veka postaje jedan od najnaseljenijih u Americi. Kako se broj stanovnika povećavao, tako je i broj nasilnih smrti odjednom postao alarmantan. Međutim, sve to odlazi u drugi plan zbog Svetskog sajma, zadivljujuće izložbe koja je imala za cilj da demonstrira beskonačnu američku moć.
Kako svaka priča ima svoj početak, tako i ova počinje 1889. godine. Naime, Francuzi su na Marsovom polju u Parizu otvorili izložbu, Exposition Universelle, tokom koje je predstavljena veličanstvena Ajfelova kula. Iako se bližila četristota godišnjica od Kolumbovog otkrića Novog sveta, Amerikanci u prvi mah nisu bili zainteresovani za bilo kakvo glamurozno slavlje. No, francusko dostignuće, u vidu kule od gvožđa, ubrzo je demantovalo, njihovu prvobitnu odluku.
Samim tim, Sjedinjene Države ekspresno počinju da prave planove o Svetskom sajmu – događaju koji će pokazati ko je zapravo najveća rastuća sila na svetu. Istovremeno, vodila se žestoka bitka između Njujorka i Čikaga po pitanju toga koji će grad postati prestonica kulture. Naposletku, ubedljivu pobedu odnosi upravo Čikago. Potom na scenu stupa Danijel H. Bernam, arhitekta koji je pažljivim potezima preobrazio jedan običan američki industrijski grad u neoklasičnu metropolu iz mašte. Ali, nadomak Belog grada, nastajao je i Crni grad. Ovo je deo o njemu…
