Postnacionalna književnica hrabre reči, Dubravka Ugrešić, preminula je juče u Amsterdamu, u 73. godini života. Tako je sa njenim potpisom ostalo desetine objavljenih knjiga, brojni eseji, nekoliko prevoda, pokoja konceptualna izložba i – jedna borba. Zapravo, sve što je pisala i radila na neki način potpada pod tu borbu, koju je vodila zarad slobodnije, smelije i sigurnije budućnosti. Kako granice – koje god da su vrste – nije preterano volela, svojim radom pomerala je mnoge, a ponajviše one književne. Iako bi jedino pravedno bilo da vam preporučimo njen celokupan opus, to bi značilo da se ovaj tekst završava upravo ovde.
Stoga, predložićemo vam tri njena dela koja su nama bila uvod u njenu hrabru misao i beskompromisnu književnost. Nadamo se da će to biti pozivnica za dalje upoznavanje Dubravkinog opusa, ali i za nastavak one borbe koju je ona tako odvažno i neustrašivo vodila.
Štefica Cvek u raljama života (1981)
Susret sa Šteficom Cvek bio je ujedno i naš čitalački uvod u postmodernistički univerzum Dubravke Ugrešić. Kratak roman jedinstvene forme, duboko politizovan i ironičan, ali zato ništa manje duhovit, primer je autorkine sposobnosti da formu potčini ideji, a da svoju ideju pretvori u slojevitu književnu (i u ovom slučaju čak ljubavnu!) priču. Sve smo mi pomalo Štefica, i Štefica je pomalo svaka od nas.
Muzej bezuvjetne predaje (1998)
Doživljaj pri čitanju Muzeja bezuvjetne predaje dosta nalikuje onom pri šetanju kroz “stvarni” muzej. Jedina je razlika što je ovaj literarni, slovni – na papiru, pre nego objekat u fizičkom prostoru. Lična i tuđa sećanja, dnevnički i književni isečci, te biografije ljudi i prostora neki su od eksponata kojima Dubravka gradi priču o egzilu, o onom što on podrazumeva na političkom, društvenom, ali i sasvim intimnom planu.
Forsiranje romana-reke (1988)
Uprkos eksperimentalnoj formi i naslovu koji bi sugerisao suprotno, kod Dubravke nema forisaranja. Njena je misao uvek jasna i precizna, a alati kojima se služi – iako često neodređene prirode – uvek su u svrhu konkretnog oslikavanja njene vizije. Međunarodna književna konferencija u Zagrebu iskorišćena je kao pozornica na kojoj autorka gradi metaforičku sliku specifične ideološke stvarnosti i njenih aktera. Za Forisanje romana-reke Dubravka Ugrešić je 1988. nagrađena NIN-ovom nagradom, čime je postala prva žena dobitnica ovog priznanja.
Foto: Profimedia / IK Booka / Amazon
