Iako premijerno prikazana još 2016. godine, a okončana 2019, serija Fleabag jedna je od retkih za koju možemo reći da je podjednako aktuelna i popularna koliko i onda kada je prvi put emotivana. Za to je pre svega zaslužna kreatorka, scenaristkinja i glavna glumica, izvrsna Phoebe Waller-Bridge, koja je uspela da stvori nešto što bismo zapravo mogli da nazovemo kultnim ostvarenjem. Fanovi se seriji religiozno vraćaju iznova i iznova, no Fleabag kontinuirano dopire i do novih gledalaca.
U pauzama između ponovnog gledanja ispočetka, odlučili smo da pročitamo i nekoliko knjiga – ali pridržavajući se slične tematike.
Sve što znam o ljubavi, Doli Olderton
Stilski i tematski verovatno najsličniji seriji Phoebe Waller-Bridge verovatno je roman sunaronice Doli Olderton. Sve što znam o ljubavi naliči memoaru, što ga čini posebno prijemčivim, a u tome predstavlja svojevrsnu enciklopedija ženskog iskustva. Doli Olderton opisuje sva ona „opšta mesta“ na koja brojne žene dođu, pre ili kasnije, u pokušajima da izgrade sopstveni identitet, pronađu odgovore na pitanja o seksualnosti, dok ujedno gaje najvrednije od svih ženskih bogastava – prijateljstvo sa drugim ženama.
Uhvati zeca, Lana Bastašić
U domenima regionalne savremene književne scene, svu kompleksnost ženskog prijateljstva predstavila je Lana Bastašić u svom romanu Uhvati zeca. Istovremeno poetičan i lucidan, jezički stil mlade književnice dopušta da emocije i unutrašnja previranja junakinje izbiju sa papira i dopru do čitaoca. Iako kontekstualno određena, iskustva Le(j)le i Sare, njihovo i odrastanje i dinamika njihovog odnosa dovoljno su univerzalne da pruže prostor za identifikaciju i saosaćenje, zbog čega ovaj roman dugo ostaje u sećanju.
Moja godina odmora i opuštanja, Otesa Mošfeg
Roman Moja godina odmora i opuštanja, od svog objavljivanja 2018. godine postao je svojevrsna lektira u krugovima pop-kulture, pa je tako gotovo nemoguće zaobići TikTok preporuke „knjiga koje svaka devojka u dvadesetim treba da pročita“, a da se ne pojavi ovaj naslov. Opravdano ili ne, ostavljamo vama da odlučite. Koristeći se neposrednim jezikom i izbegavajući dekorativne elemente, Otesa Mošfeg predstavila je svu ogoljenost i sirovost samoće, onako kako ona često biva doživljena, ali retko opisana i predočena drugima. Iako na trenutke neprijatno direktan, ovaj roman svojevrsno je ogledalo koje traži da se zagledate u sopstveni odraz – dopao vam se on ili ne.
Foto: Laguna / Booka / IMDb
