Zbog čega treba pročitati roman?
Iako se Pavičić služi pisanjem iz više perspektiva, radnja romana najviše prati život Silvinog brata blizanca, koji nikad nije odustao od potrage. Mate Silvu traži kako po Dalmaciji, tako i u drugim državama. Koristi službeni put u inostranstvo kao priliku da lepi letke sa Silvinom slikom po hotelima, pumpama, skoro čitavu deceniju, u nadi da ona možda živi srećan život negde daleko.
Ovo je priča o porodičnoj tragediji ali i transformaciji društva koja se desila na prostoru bivše Jugoslavije. Prati raspad jedne države i ideologije, ratne godine, a zatim i period tranzicije i privatizacije u Hrvatskoj. Crvena voda je roman složene strukture ali jednostavnog stila, i kad jednom krenete da čitate, nećete moći da ga ispustite iz ruku do kraja.
@pisemizsrca – Predskazanje (Dejvid Selcer)
„Bio je šesti sat, šestog dana, šestog meseca. Trenutak precizno predskazan u Starom zavetu, u kom će se istorija sveta promeniti.“
Dejvid Selcer je pisac romana, ali i scenarista istoimenog filma iz 1976. godine. Film nisam gledala još uvek, ali roman uliva dovoljnu količinu straha. Kako citat s početka kaže, bilo je dovoljno da se dan, mesec i godina poklope, da se jednoj porodici koja se dugo bori za ostvarenje potomstva dodeli dete koje će nadoknaditi sve gubitke.
Dejmijen nije običan dečak, ne govori, previše je miran, ali to se pripisuje njegovom asocijalnom ponašanju. U njegovoj blizini dešavaju se samoubistva i nemiri, a blizina hrama u njemu stvara panične napade. Iako je ambasador Torn znao delimičnu istinu istinu o toj noći, posećuje ga sveštenik kako bi ga upozorio na Sataninog sledbenika. Odlazi u Rim odakle je sve poteklo, ono što će otkriti promeniće njegov život iz korena. Završnica će vam uneti dozu nemira, straha i ujedno vas oduševiti.
Koliko je ipak zlo rasprostranjeno u svetu, zamaskirano u svim oblicima?
Selcer je uspeo da jednostavnim stilom pisanja lako uvuče čitaoca u radnju, te se ovaj roman čita u roku od par sati. Česti dijalozi će vas navesti da stranice gitare kao da ih vetar okreće. Nije obimna pa je namenjena i onima koji nisu knjigoljupci (jer ne morate da čitate danima), kao i ljubiteljima horora jer je dinamična – a opet protkana i obavijena jezivom atmosferom.
@tea_and_books__ – Dete 44 (Tom Rob Smit)
Zbog čega treba pročitati ovaj triler?
Radnja je puna uzbudljivih preokreta, nateraće vas da se zapitate kome zapravo da verujete. Jeziva atmosfera, puna očaja i straha, sa mnoštvom elemenata brutalnosti i torture svakako predstavlja jednu fikciju koju je pisac na idealan način dočarao čitaocima i zbog toga smatram da je idealna za spooky sezonu. Manje je poznato da je Tom Rob Smit inspiraciju za već pomenutog serijskog ubicu pronašao u stvarnom zločincu – Andreju Čikatilu koji je sedamdesetih godina počinio niz ubistava. Ne birajući žrtve, on ih je mamio u šumu gde ih je maltretirao do smrti, na telima žrtava uvek je ostavljao prepoznatljiv trag. Po ovoj knjizi rađen je i film sa fenomenalnom glumačkom postavom, ali uprkos tome, radnja filma nije ni upola mogla da dočara ono što je pisac odlično predstavio u romanu.
@olenasbookshelf – Pad kuće Ašera (Edgar Alan Po)
Ako tražite savršeno štivo za jesen, nikako ne zaobilazite majstora kratkih priča – Edgara Alana Poa. Retko ko danas nije čuo za Poa, makar preko njegovih dela Gavran i Anabel Li… Ali malo ko zna da je Po bio osnivač književnog žanra pod nazivom detektivska fikcija, i pored toga je izmislio gotičke priče (gothic tales). Po jeste svoj svet temeljio na ljudskim strahovima, užasima i patnji, ali je opšte poznato da je to bio način da se nosi sa patnjom, jer je svoje pisanje zasnivao na prokletstvu sudbina žena koje su ga okruživale. Baš jedna od takvih priča jeste Pad kuće Ašera odnosno The Fall of the House of Usher. Neimenovani autor dobija poziv od svog prijatelja Roderika Ašera da ga poseti u njegovoj porodičnoj kući, što je čudno, jer nisu bili u kontaktu od detinjstva. Narator pristaje da ode u kuću Ašerovih, ispunjen jezom, ali nije svestan šta ga tamo očekuje.
US/HER
Pad kuće Ašera je priča o bolesnom čoveku čiji se strahovi manifestuju preko natprirodnog osećaja koje porodično imanje pruža. Priča se bavi i fizičkom i psihičkom boli , kao i posledicama koje ostavljaju na najbliže ljude onih koji kroz to prolaze. Ono što je od suštinske važnosti za ovu priču jeste to porodično prezime USHER, odnosno kada se raščlani, dobije se
US/HER – nadam se da vam je ovo dovoljno zagolicalo maštu da uzmete da pročitate priču.
Postojale su razne interpretacije ove priče. Jedna od njih je da se bavi poremećajem ličnosti, a druga da govori o snazi porodice. Iako kratke forme, priča je savršeno razrađena od a do š. Sam naslov nagoveštava šta će se desiti, ali ono “iza kulisa“ pruža potpuno zadovoljstvo i apsolutno je vredno pažnje.
@vestica.iz.bajke – Salemovo (Stiven King)
Jerusalemovo (Salemovo) je mali gradić, zaboravljen u prostoru, učmalo malo mesto iz koga biste što pre pobegli. Ali ono nije obično. Ono krije tajne koje bi vam zaledile krv u žilama. Postoji drevno zlo, duboko zakopano, nešto što vreba iz tame i čeka pravu priliku. Nešto trulo, zagađeno, uobličeno u kuću Marstenovih, koja čuči na vrhu brda i gleda kao zla kob. Nešto hoda unutar zidova i uskoro će krenuti u lov. Samo četiri čoveka i dečak su svesni toga i jedina su odbrana svima. Ali, da li su dovoljni. Ova je knjiga etiketirala Kinga kao horor pisca (iako on u svojoj suštini nije samo to). Opisi straha, parališućeg užasa i praiskonskog zla su samo potvrdili da King ne spava bez razloga sa udaljenim svetlom.
@_i_libri_di_cammellia_ – Kuća od soli (Miomir Petrović)
„U ovom predalekom delu sveta, za koji osim mene niko ne zna, osećam da mir mrtvih ne postoji, da su mrtvi oslobođeni svih problema, osim jednog – što su bili živi.“
Tridesete godine XX veka. Knez Pavle Karađorđević, zaljubljenik u slikarstvo, odlučuje da napravi zbirku umetničkih dela koje će smestiti u novoizgrađeni muzej. Arsenije Martinović, trgovac umetninama, evropski đak bez prevelikih osećanja prema domovini, biva angažovan za prikupljanje slika koje će ostvariti knezov san. Njegovim putovanjem počinje jesen jedne države, jednog naroda, jednog društva. Dok se Arsenije susreće sa začecima fašizma i nacizma, predoseća hladnoću koja ga obuzima. Osećaj je stran, nagoveštava strah, patnju, neizvesnost.
Foto: Instagram @ivanajagodic; @pisemizsrca; @tea_and_books___; @olenasbookshelf; @vesticaizbajke; _@_i_libri_di_cammellia_
